Kako sam pojela govno

Ta na na naaaaaa! Ziva sam Bogufala, sto i vama kolektivno zelim. Da vas iscoketam nabrzaka pa da nastavim

Koristim ovu jedinstvenu priliku da pobedim vreme. Pocela sam post u 2:46 AM a ocekujem da cu ga zavrsiti u 2:23AM cime cu pobediti vreme, razbiti sve barijere, jer kao sto i sami mozete da primetite, ja pisem u buducnosti, a vi cete citati u proslosti.

Bozemesacuvaj, nemam pojma sta sam sada napisala, ali mi deluje mnogo bolesno, a nekako logicki. 

 

Razlog tome je i moje trenutno zdravstveno stanje sa glavurdom. I sami znate da sam vam milion puta pricala kako sam prepametna, prelepa, predivna, prezgodna jedna prepicka, i vi ste u to (normalno)  poverovali. 

Elem, zadrzacu se na ovom prepametna. 

Od tolike pameti, ona je naprosto pocela da mi izlazi iz glave, da trazi novi prostor, da se siri, jer malo je jedna glava na ovoliku pamet, slozicete se. 

Posto ste vi moje omiljene glavice kupusa, i nemate pojma o cemu vam sada besedim, reci cu ukratko: Genetika je cudo. 

Moja pokojna prababa Ilinka, pa njena cerka Vasa, pa moj otac Gruja, pa ja i oba moja deteta imamo aterome i to po glavi, krvtijebemdatijebem, eto gde genetika udara, pravo u centralu. 

Jedini nacin da se toga resim je da idem na operaciju. I to nije nista strasno, kazem ja sebi, nije mi prvi put, ali jeste prvi jer sam dozvolila sebi da naprosto nastane upala, i sada ne mogu nista da mi rade pod anestezijom.

Proteklih mesec dana sam isla greskom svoje doktorke opste prakse kod maksilofacijalnog hirurga, a oni su, sto bi se narodski reklo „dzaba krecili“. Oni su mi radili o glavi, ja sam se drala, plakala, pa se na kraju izvinjavala i dr i sestrama i cistacicama, i onda sam tako krvavih ociju od pretrpljenih bolova i sHoka jecala jos pola sata ispred bolnice, i tako svaki drugi dan u mesec dana. 

Doktor se krstio kako ne mogu da istrpim bolove, sestra rekla da sam razmazena, druge dve sestre me tesile, sve u svemu jedan cirkus Kolorado. Nekome. Meni ne. Meni sve zvezde oko ociju i glave jos jedno pola sata posle neuspelih intervencija. Ne budem ja lenja, pa od popizditisa odem pravo kod direktora bolnice, da ga podsetim da zivimo u XXI veku i da nije normalno da neko trpi bol pored toliko noviteta.

Primise me dve sekretarice, direktor nije bio tu, objasnim lepo sto sam dosla, i one me lepo sutradan upute tamo gde je trebalo da idem od prvog dana bolovanja – dakle kod neurohirurga. 

Od ponedeljka sam u bolnici, u utorak je intervencija, valjda… Ziva nisam, pola me nema, u stvari ima me u dupetu, tu nikako da manjkam. 

Retko sam ulazila na blog i citala o cemu tandrljate, vi znate da ja i ne citam ono sto pisete, sto da citam vase kad ne citam ni svoje, normalno. Vi znate da vas ja obozavam i da se salim sada. Nisam mogla ni da citam, ni da lupetam, imala sam i jos uvek imam glavobolje, na Kafetinima sam svako malo. 

**********************

E, da, moracu da promenim naziv bloga jer sam ja gluperda velika, najgluplja , jednom svom udvaracu (koji uporno tvrdi da smo u vezi evo ima par meseci) dala da cita moj blog i sada se kajem, gorke suze lijem, jer ne mogu da ga ogovaram, tacno cu da puknem od muke! 

Sada je 2:39AM. Opalaaaaaaaaaa!

Izmislila sam time machine! Hoce neko da se voza sa mnom? 

Inace, kako pritisak, holesterol, seks mozda…?