Opomena pred isključenje

Ne, stvarno, baš zabušavam! Odavno vas nisam gnjavila.

k0rdg_s-200x150

Što ja da čuvam svoje muke, kad imam vas da sa vama to pošteno, takoreći bratski podelim. Dođem ovde, istresem svoje muke, pa vi sa njima vidite šta ćete, ja za to niti imam živaca, niti volje, a vremena imam na pretek, da vas ne lažem.

S tim u vezi moram da napomenem da ona narodna „vreme je novac“ nije tačna, jer ja novca nemam. 

Kako i da imam kada sam puna 3 meseca na bolovanju.

Za nedelju dana počinjem da radim. Sve me žmarci spopadnu kad pomislim da moram da se probudim u 6, a ono noć. I šta ću, uvek pomislim da je opet vreme za leganje al’ ovi jebeni mobilni zvone na svakih 5 minuta da me podsete kako život nije med i mleko, čaj i čajni kolutići, nego jedna kompleksna situacija, da se tako narodski izrazim. A ja sa situacijama nisam na per tu. 

giphy

Stvarno nisam stvorena za rad i to neko ustajanje u praskozorje. Kokoška nisam, jebemumater, nit’ rano ležem, nit’ se prirodnim putem rano budim. A nisam ni za rad, realno. 32 godine sam radila, i da vas pitam sada: „Kada ću ja da uživam?“ 

Kao što i sami primećujete, meni je vreme ili da odem u penziju ili da se udam. Ili da umrem, daleKOBILO, pu pu i pu! 

Pošto mi Zakon ne dozvoljava da odem u penziju ovako mlada, lepa i prepametna, ostaje da se udam. Za nekog grešnika  finog čoveka, koji će da mi ostatak života napravi na bajku.

giphy1

Ima li zainteresovanih?

Tako sam i mislila. Pa sve li moram sama u životu, ocamujebem! 

giphy2

E ovo sam sada slagala.

Oprostite 😦 

Meni je vazda trebao neki stativ da se na njega oslonim, prilegnem, dozvolim da mi ugađa, šta ću, nisu me pripremili za život. 

I, kao što većina vas već zna, život nije Rubikova kocka da je složiš za godinu, dve…

dbar3tl

 

… ili nikad.

Kad popizdiš kocku baciš, šutneš, zapališ, a život moraš da živiš. Pa kako se ko snađe.

To što sam ja nesnađena – ne znači da nisam dobar čovek. A ne znači ni da jesam.

Lepo vam rekoh da je to komplikovana situacija. A ja kakva sam, od komplikacija bežim kao Ivan od Miljane. Ja bežim, a one me jure, i kako ću sama protiv njih? E, tu neko mora da podmetne svoja pleća. 

Još nema zainteresovanih? Hm… dobro. Ja sam stara čekalica.

source

Samo pazite da ne bude kasno. Neki će da se doseti  u dogledno vreme da sam ja ipak savršena prilika, a ja ću jedva da dočekam da mu kažem: „Izvini, kotepajebe, ja sam se snašla! Prc!“

I tako…  

Od ostalih novosti, dužna sam da vas obavestim da sam juče udisala helijum iz balona. To NIKAKO nije dobro. Nikako, nikako! 

Od prošlogodišnjih želja ostvarilo mi se dosta sa onog spiska. Nije do Deda Mraza, i to da znate. 

Ukebali me panduri zbog „brze“ vožnje. Čekam poziv kod prekršajnog, a foto album od Radarske kontrole, sa slikama uz i niz Bulevar Nikole Tesle očekujem na proleće.

driving-1-2

Miljana je trudna, a Žiža valjda još nije umrla. Samo tako izgleda.

I što bi dotična rekla: „Nije vam ovo prc parada!“, odoh ja da spavam, do sutra da ste mi rešili il’ penziju il’ udadbu. 

 

 

 

Advertisements

Obrijana

Eeeeee, deste đavoli mali, baš sam vas nešto poželela ❤

being-sick-gif-12

Šalim se.

Mislim, poželela sam vas, ozbiljno, nego gif je odličan, gre’ota da se baci 🙂

Živa sam, čisto da znate a i zabole vas baš.

Izašla sam iz bolnice posle 5 dana, super sam, jedan deo lobanje mi je obrijan, tako da sam sada 1/4 Šinejd O’ Konor.

Nije to ništa, za prosutim mlekom i za obrijanom četvrtinom glave se ne plače, ostalo je još 3/4 koje ću nevoljno da odbacim, da se tako kulturno izrazim, jer sam ja jedna predivna i prekulturna osobica, a u stvari ima da budem ćelavi globus i da mi se smeju sva deca u ulici. I poneka baba.

A neke ću i da rasplačem, kao pre dva dana komšinicino unuče. Zvoni ona a u naručju joj beban od 6 meseci. Ja stavila maramu na glavu, ličim na peračicu prozora, kad se mali zaplaka, napravi facu kao da me se boji, bradica mu drhti… On plače a nije ni meni svejedno, jer kažu da bebe najbolje osećaju ko je dobar, pa ispadoh zlo oCamujEbem!

Elem, rekoh ovoj da dođe sutra, pa se ne sećam više ni da li me je išta pitala. 

 

Gledam ovih dana nadogradnju kose i perike razne, pa to je bre Bogaoca skupo. Mislila sam da se izborim da mi ne obriju celu glavurdu, da metnem neke umetke, tupee, kurce neke, al’ para se nema, a kakva je situacija neće ih skoro ni biti, te ću da se zadovoljim nekom sintetičkom perikom do jedne određene sume.

Ako se i za to nema, ima ovih kineskih što se presijavaju na suncu, k’o da narod zna šta je kineska a šta perika od prave dlake, idi beži…

1701400_beba-devojcica-nekoriscena-samo-stajala-u-ormanu-nije-kineska-6033

Za sve ovo sam sama kriva, što nisam išla kod dr kad je trebalo, pa neka vam bude negde u glavi da je bolje na vreme se lečiti, nego ostati ćelav.

Svakoj ženi je kosa ponos, svaka normalna žena neguje to što ima, meĆe razna govna na glavu, samo je meni kosa bila poslednja rupa na svirali.

I glava doduše.

Sada, kada situacija dobija ovakav epilog (Šinejd u nastanku), tačno mi krivo što sam bila surova i retardirana budaletina. Što mi je još krivlje, nemam na koga da prebacim tu odgovornost pa da ga/je iznapušavam, nego ćutim i pravim se mrtva.

giphy

Danas sam zvala jednu vlasuljarsku radionicu, mogli bi oni nešto tu da naprave možda, ako mi ne skinu svu kosu, al’ to košta u 3 lepe, pa onda se ide na korekcije, farbanja, sviranja kurcu i to ne za male pare, a perika najjeftinija je od 500e. Zakazala sam termin, idem na konsultacije, dupe da mi vidi put, a već znam da ću na nularicu jer je to najjeftinije. (*maločas sam otkazala „prijem“) 

Ovaj što priča da mi je dečko kaže da je tako najbolje, a šta on zna grdan šta je za mene najbolje, on ne zna ni kako se ljubim, ni gde sam šuplja a ne nešto drugo, nego ajd’ pustim ga ja da on kaže svoje, a ja se krstim, tako mi najlakše, nemam kad da se ubeđujem.

tenor1

Sve u svemu, mene je glava prestala da boli NAPOKON. Više ne uzimam Kafetin od koga mi se sigurno želudac napravio na sunđer.

To što sam delimično ćelava za sada odlično podnosim, biće gadno kad’ postanem Šinejd. Jedina dobra stvar je ta što ću da koristim manje šampona i regeneratora u dogledno vreme, što je, složićete se, u današnje vreme znatna ušteda. Mislim, u narednih 7-9 godina, da bih vratila dužinu kose koju sam imala.

Neka vam ja budem za nauk, da ne bude posle da vam nisam rekla.

 

I, šta kažete, jebete li šta? 

17mila-sex

 

 

 

Kako sam pojela govno

Ta na na naaaaaa! Ziva sam Bogufala, sto i vama kolektivno zelim. Da vas iscoketam nabrzaka pa da nastavim

g0ew1_s-200x150

Koristim ovu jedinstvenu priliku da pobedim vreme. Pocela sam post u 2:46 AM a ocekujem da cu ga zavrsiti u 2:23AM cime cu pobediti vreme, razbiti sve barijere, jer kao sto i sami mozete da primetite, ja pisem u buducnosti, a vi cete citati u proslosti.

Bozemesacuvaj, nemam pojma sta sam sada napisala, ali mi deluje mnogo bolesno, a nekako logicki. 

using-time-machine-83794

 

Razlog tome je i moje trenutno zdravstveno stanje sa glavurdom. I sami znate da sam vam milion puta pricala kako sam prepametna, prelepa, predivna, prezgodna jedna prepicka, i vi ste u to (normalno)  poverovali. 

Elem, zadrzacu se na ovom prepametna. 

Od tolike pameti, ona je naprosto pocela da mi izlazi iz glave, da trazi novi prostor, da se siri, jer malo je jedna glava na ovoliku pamet, slozicete se. 

Posto ste vi moje omiljene glavice kupusa, i nemate pojma o cemu vam sada besedim, reci cu ukratko: Genetika je cudo. 

Moja pokojna prababa Ilinka, pa njena cerka Vasa, pa moj otac Gruja, pa ja i oba moja deteta imamo aterome i to po glavi, krvtijebemdatijebem, eto gde genetika udara, pravo u centralu. 

Jedini nacin da se toga resim je da idem na operaciju. I to nije nista strasno, kazem ja sebi, nije mi prvi put, ali jeste prvi jer sam dozvolila sebi da naprosto nastane upala, i sada ne mogu nista da mi rade pod anestezijom.

Proteklih mesec dana sam isla greskom svoje doktorke opste prakse kod maksilofacijalnog hirurga, a oni su, sto bi se narodski reklo „dzaba krecili“. Oni su mi radili o glavi, ja sam se drala, plakala, pa se na kraju izvinjavala i dr i sestrama i cistacicama, i onda sam tako krvavih ociju od pretrpljenih bolova i sHoka jecala jos pola sata ispred bolnice, i tako svaki drugi dan u mesec dana. 

Doktor se krstio kako ne mogu da istrpim bolove, sestra rekla da sam razmazena, druge dve sestre me tesile, sve u svemu jedan cirkus Kolorado. Nekome. Meni ne. Meni sve zvezde oko ociju i glave jos jedno pola sata posle neuspelih intervencija. Ne budem ja lenja, pa od popizditisa odem pravo kod direktora bolnice, da ga podsetim da zivimo u XXI veku i da nije normalno da neko trpi bol pored toliko noviteta.

oprah-winfrey-will-not-accept-that-on-the-oprah-show

Primise me dve sekretarice, direktor nije bio tu, objasnim lepo sto sam dosla, i one me lepo sutradan upute tamo gde je trebalo da idem od prvog dana bolovanja – dakle kod neurohirurga. 

Od ponedeljka sam u bolnici, u utorak je intervencija, valjda… Ziva nisam, pola me nema, u stvari ima me u dupetu, tu nikako da manjkam. 

Retko sam ulazila na blog i citala o cemu tandrljate, vi znate da ja i ne citam ono sto pisete, sto da citam vase kad ne citam ni svoje, normalno. Vi znate da vas ja obozavam i da se salim sada. Nisam mogla ni da citam, ni da lupetam, imala sam i jos uvek imam glavobolje, na Kafetinima sam svako malo. 

deadinsidiousarmadillo-max-1mb

**********************

E, da, moracu da promenim naziv bloga jer sam ja gluperda velika, najgluplja , jednom svom udvaracu (koji uporno tvrdi da smo u vezi evo ima par meseci) dala da cita moj blog i sada se kajem, gorke suze lijem, jer ne mogu da ga ogovaram, tacno cu da puknem od muke! 

Sada je 2:39AM. Opalaaaaaaaaaa!

Izmislila sam time machine! Hoce neko da se voza sa mnom? 

Inace, kako pritisak, holesterol, seks mozda…?

Vaskrsla

Eeeeee de ste?

Odite prvo da vas iscoketam kolektivno!

tenor

Evo, ja došla ponovo malo da muku mučim sVama, finim ljudima, večito spremnim da odmognu pomognu meni u nevolji.

Rešila ja da kupim polovnO autO. A u autO se razumem kao u nanotehnologiju, iako bih o onim nano-maskama imala da prozborim po koju.

nano_mask_protection-html

Kao što sam u više navrata rekla – ja sam Meka za banke! Tačno bih mogla da im ponudim uslugu reklamiranja na blogu, za sitne pare, a može i za slavu.

Trenutno sam u proceduri dobijanja kredita, i sada, dok čekam da me ojade  obraduju (jer sam ja vazda srećna kada mi na račun legnu pare, bez obzira što moram da ih prosledim dalje), pade mi na pamet jedna sitnica. Ja nisam vozila ravno 23 godine. Dakle, ta kola treba najpre ODVESTI na registraciju, pa ODVESTI na servis, gde reč odvesti ne znači uzeti za ruku i sprovesti od tačke A do tačke B, mada mu dođe isto, samo bez ruke (!?!)

Razmišljam da zovem brata, oca, kolegu, sinovljevog druga, da platim nekome da mi DOVEZE aut0, i onda da sedim u njima i plačem.

glee1

Imam ja te povremene tripove da ja mogu i znam sve, i da se ničega i nikoga ne bojim. Kao onomad kad sam otišla u agenciju i uplatila put u Kinu, dok mi je vlasnik agencije pričao šta ću sve da vidim iz aviona: te neka naftna polja, te Himalaje, 100kuraca, a ja sve to u mislima izmaštala, pa došla kući i zovem drugaricu, sve joj ispričam tek će ona: „Jesi ti zaboravila da se plašiš vožnje avionom?“.

PLJAS!!!

face-slap

Gotovo. Plaćeno, čeka se datum poletanja, tamo-amo više se i ne sećam koliko sati sa sve presedanjem u Frankfurtu. Od tog pogleda nadole nisam videla ništa, jebe se meni za Himalaje i Tibet, meni glava u torbi i to na xy hiljada metara.

Ovog puta glava će mi biti kao buktinja kada budem sela u vozilo i razmišljala gde se beše pali svetlo. Jer u doba kada sam ja vozila auto, nisu se palili farovi, još te ljudi na putu opominjali ako svetliš.

Trebalo bi ovih dana da nabavim one nalepnice „Pazi!!! Beba u autu!“ ili nešto što ima veze sInvalidima, ili da nabavim ono „L“ i da se pravim blesava.

Pre neki dan vidim na tviteru ovo:

comment_prwlgvzntgmiuftyfvcnum1bcd8xpcsb

tačno sam se pronašla u slici i vremenu!

**********************

E, da, kao što vidite, meni su počele da se ostvaruju novogodišnje želje. Ko vas jebe pa ste neverne Tome, ja sam u svoje želje verovala jako, i dozvala sam ih.

Jedna od želja je bila i da koleginica zatrudni. I – zatrudnela! Opabato!

Ona za dečka još nije ostvarena, ali ja čekam, a ko čeka taj dobije najbolje! …dedu nekog od 70 godina sa deviznom penzijom, zašto ne? I onako kažu da su godine nebitne ako je ljubav prema devizama iskrena.

Onaj monton mora da padne do novembra, jer moje su kosti stare, šuplje, ako se u njih useli hladnoća, komotno možete da me odložite na Lešće ili gde vam je bliže, meni će i onako biti svejedno.

Odoh sada u krevet i dok se ne uspavam pokušaću da se setim sa koje strane beše gas, a sa koje kočnica, mislim da je to bitno.

mmhm

Ako se ne uspavam brzo, misliću o novom dečku. Ili o devizama. To opušta. 

***********************

Vi kako ste? Kako vaši problemi? Planovi? Seks i ostale rabote? 

Kako Šveps javlja…

„Dečaci lajkuju profile. Muškarce osvaja karakter“. 

oplz

Imam dve budale na svom fejk FB profilu koji isključivo koristim za Slagalicu. To bi trebalo da budu dve zrele muške persone, dve formirane ličnosti, dva muškarca koja znaju šta hoće, sa kim, kada i zašto.. Obojica imaju po 47 godina, i neki kvrc u glavi.

Iako su mi dobri sagovornici na drugoj mreži, koje kinjim svako malo kada nemam bolji izbor da utucam slobodno vreme, realno su nedojebane osobe, te su mi za ovih 3-4 puta koliko sam ulazila na taj profil ogadili FB svojim objavama. 

9350920_orig

Ovaj prvi nedojebanko svako malo postavlja neke sladunjave postere a sve sa porukom: ti si moj nedosanjani san, moja sreća i tuga, moje sve, moja slutnja i strepnja, moj Qrac na bicikli… sve nešto tako bljakasto, gore od ušećerenog šerbeta..  A grešnice lajkuju li lajkuju, valjda se svaka pronašla u stihu, izreci, pesmi.. 

Ovaj drugi lajkuje fotke nekih strina po raznim selendrama, koje se slikaju pored šifonjera, kauča prekrivenih ćebetom u braon-drap boji, lamperije od poda do plafona, sa stočićima izrezbarenim nekim narodnim motivom a ‘la gusle koje dobih jedared od svog svekra, povodom bez povoda, doduše ne ja, nego njegov sin, eno ih čame u podrumu, a duborez su sigurno do sada nastanili miševi i paukovi. Ako nekoj zatrebaju gusle za selfi, kontaktirajte me bez ustručavanja.

miskov_gusle_05

Htela sam prvo da im pišem svašta po zidu, pa sam htela čak i da komentarišem što nameštaj, što izbor snajke.. A onda shvatim da je moj želudac intolerantan na te pojave, pa batalim.  Blokirala sam obojicu.

I sad ja vas pitam, je l’ Šveps kriv za sve? I gde je tu karakter, u ćebetu, natkasni, šifonjeru? Jer lajkovi samo piče…

****************

Imam ja još dilema što se tiče ovog virtuelnog komuniciranja. 

tenor

Dilema kao takva

Još nisam shvatila šta znači kada ti neko kaže da si „poseban/posebna“. Je l’ taj neko ko poseduje tu „posebnost“ možda visok 3m? Ima Qrac do kolena ili tri sise? Poseduje paranormalne sposobnosti, guta vatru, leži na ekserima? 

I, ako neko kaže da si duhovit, pa ti posle nekog vremena kaže da si neozbiljan, je l’ to isto? 

A šta znači kada ti neko kaže da si pametan? U odnosu na koga se donosi ta procena, sa kim te porede, koja je to jedinica mere?

Evo recimo, moja pokojna prababa Ilinka bila je pametna žena. I brkata, što je manje važno, ali nikako i nebitno. I bila je dama. Po vasceli dan je bila u bundi od astragana i nama (njenim praunucima) delila je šećer u kocke koji je povukao miris naftalina od bunde. I mi smo to jeli i ćutali.  

236837

I sad se ja pitam, ako je moja prababa Ilinka bila pametna, a kažu da ja dosta podsećam na nju, kako to da sam jela šećer sa ukusom naftalina? Nešto tu ne štima… 

I šta je to karakter, pobogu!? 

Repriza!

Deda Mraz blogerima … with love ❤

Draga i respektovana blogerko Labilna ,

Znaš da sam ovog meseca imao posla preko glave i da sam stigao na sva moguća i nemoguća mesta. Duša mi je u nosu.

Trčao sam kao sumanut, propadao kroz odžake, ronio, verao se uz litice, iskakao iz aviona, torti, venčavao na obalama Kopakabane, nosio poklone, jeo govna, slikao se, osmehivao, štipkao rumene dečije obraščiće …

Padoh s’ nogu sestro slatka. Nego, da mi ti danas pomogneš da prosledim poslednji poklon za ovu godinu – pismo  našim dragim blogerima.

Ja sam star čovek, i nisam savladao tehniku virtuelnog obraćanja narodu. Uzimaj plajvaz i piši…

Ma važiiiii …

Dragim blogerima, twitterašima, forumašima, on line gejmerima i chaterima želim da poručim sledeće:

Niste bili dobri. Ni prema sebi, ni prema drugima. Mnogo više ste boravili na netu nego na svežem vazduhu. I, boraveći tako u zatvorenoj i neprovetrenoj prostoriji, pisali ste o mnogim glupostima  stvarima koje vas tište. 

Naravno, sve što ste napisali tišti samo vas, samo vas žulja, vama smeta, pa se iz priloženog može zaključiti da gledate samo svoje debelo dupe. Kao što kaže narodna izreka „Dokon bloger i postove krsti“ e, tako i vi!

Znam ja da vi mislite da ste zanimljivi i zabavni, bitni, da vas čitaju široke narodne mase. Kritikujete vladajuću stranku, upozoravate na nelegalnosti, alarmirate i staro i mlado pa kad vam daju Qrac šišarku, vi mislite da ste dobili celu šumu, i onda stičete utisak da je nešto počelo da se „odvezuje“, odmotava, kako god….

To što se odvezuje je učkur sa mojih pantalona koje upravo skidam, kako bih se i ja spremio za doček Nove godine. I ovako … spuštenih pantalona dođe mi da vas sve đuture… kako bih rekao…  nategnem povalim  pohvalim!

Zbog vaše upornosti, naravno. Kao što narodna izreka kaže „Ne jebu ubavi nego uporni“ tako i vi … ‘ebete’ebete’ebete  pišetepišetepišete…

I na Boga ne mislite. Ni na buduća pokolenja. Jedete gov  Pišete o svemu i svačemu što vam padne na pamet. Samo, nije svako ni pametan.

Ali vi jeste.

I ako se sada pitate zašto, odgovor se sam nameće… Zato!

Pa niste vi neki ludak sa ulice, repa bez korena, tikva bez semenki, tiganj bez drške, muškarac bez brkova, žena bez sisa, selo bez crkve…  Ni-ka-ko! Vi ste Bogom dani pisci. Blogeri… eheeeeej!

Svaki vaš post je Zakon, svaka vaša tačka, zapeta – aminopirin Amin. 

Labilna!!! Ne spavaj, piši!!!

Pišem jbt …

Zbog te vaše upornosti, ja ću da vas nagradim. Da, daaa… Kakav obrt, ha!? 

Svako od vas dobiće po 100 km ovog belog papira po kome ste do sada kenjali pisali, i po 2,5 t kertridža za isti, pa pišite do mile volje. To vam je sledovanje za 2012. godinu. Ko izdrži da piše u kontinuitetu čitave godine, dogodine dobija duplu nagradu.

Ko ne piše, dobiće duplo golo (što je složićete se još bolja opcija, posebno ako se radi o mulatkinjama).

Znam da se sada radujete,  i da jedva čekate da počnete sa lupetanjem  pametovanjem. I ne bih vas još dugo zadržavao, znam da vas svrbe prsti, dabogdavamotpali

Samo još par želja i slobodni ste.

Pišeš li Labilna, nesrećo belosvetska?

A-ham!

Želim da vas neko… nekada… ozbiljno shvati.

Želim da vam pisanje ide od ruke i od tastature, bez mentalnih blokada.

Želim da se družite i van ovog prostora.

Želim vam da se smejete i da drugima budete smešni.

Želim vam puno neprospavanih noći zbog dobrog posta, ili seksa… 

Želim da se međusobno igrate, podržavate, pomažete jedni drugima, kafenišete, konstruktivno kritikujete…

Aman Labilna! Piši!

…. kritikujete…  dalje?

Želim da pucate od zdravlja, ali ne i od muke.

Želim da imate dovoljno svega. Ni premalo, ni previše nego… taman. I kad kažem taman ne mislim na ten!

I sada, ovako razgaćen, šta da vam kažem? Koja bi to rečenica imala težinu? Kojom to misli da zaokružimo ovu celinu? Kakvu poruku da vam pošaljem? 

Setih se…

Zima  je bre! Smrzoše mi se mooda… Ajd’ u zdravlje!

PS  Labilna, tebi želim … a… aaa…. aaaa…aaaaaaapćihaaaaaa! Eto, razboleo sam se😦 Ajd’ tebi poklon dogodine. Odoh da onanišem.

biljni-caj-nana

Ili Deda Mraz ipak nije mislio na čaj? Cccc…  E jes’ đubre! Matoro!

Dabogdamusesankeraspaleirvasizavršiliukobasicamaaonličnouurgentnom.

Atenšn pliz!

Molim vas! Ovo je post upozorenja, shvatite ga ozbiljno!

giphy4

Prestanite više od Deda Mraza da tražite svakakve gluposti, sve nešto skromno, budibogsvama, sve nešto što može da stane u jednu šarenu kesu ispod jelke. Male stvari žele mali ljudi, sitne duše. Ko želi sitnice njemu ništa i ne treba. Osim batina… mokrim konopcem po golom dupetu.

Ima li šta veće od želje osim njenog ostvarenja?

Ja imam par želja, nisu nešto neostvarive, ako se malo potrudim, ko zna… 

Želim u Novoj godini novog dečka.

Želim da idem na neko toplo more, Egipat je skroz okej.

Želim monton do kraja 2017.

Želim i polovni Punto.

Želim da komšinica pobedi rak.

Želim puno sunca i plavo nebo.

Želim Dubai, Maldive i Čile (nije urgentno)

Da mi vrate 10% na platu (urgentno!)

Želim da imam baš onoliko koliko mi treba. Svega!

giphy3

Želim da moja koleginica dobije bebu. Prvo jednu, pa još dve.

Želim da nam sva deca budu zdrava i nasmejana. 

sketch-67756510

I na kraju, kada sve (ili većinu) ovoga dobijem, želim i kolač od urme, pa nek’ ide život!

387ffb7236fbaf92d537ce018f83cd50

Vama lično želim dobre laboratorijske nalaze, pokretljivost u zglobovima, bistar pogled, britak um, redovan internet, povremeni seks, da verujete u sebe, da verujete drugima, da mirno spavate, nasmejani se budite, da putujete tamo-amo, ili bar u mašti, da volite i budete voljeni. 

Ja bih sada da me neko zagrli…

Ima li kandidata ili opet moram sama da se snalazim? 

Doobroo… 

Medo! Dolaz’ vamo! 

9fe

 

 

PS Želje su tu da se požele, zato ne budite skromni, poželite sebi sve! A ja vam želim ostvarenje tih želja! :* ❤