Mini intervju

Novinarka: Kako ste g-đo Labilna?

Kako drugi zapoveda, što bi rekle dede.

Novinarka: Ko je taj drugi? I koje dede?

Ima ih više: direktor, šef, deca, Infostan, Elektrodistribucija, VIP, MTS, kablovski operater i nekoliko banaka, naravno. A deka je neki rendom lik, nebitan je skroz, al’ pojaviće se kasnije u priči.

 

Novinarka: Pratimo Vas ovih dana na društvenim mrežama, izgleda kao da imate neku muku. Ako možete malo detaljnije…narod jedva čeka da čuje u čemu je problem?

U parama vazda. Svi bi oni pare, al’ odakle, pa nisam ja Cica Tabaković da štampam kol’ko mi treba, nego mi daju to što mi daju, al’ mi pre toga oduzmu i firma i banka, i STR što prodaje jastuke i štep deke (jesam rekla da će deka da se pojavi kasnije?) i agencija za registraciju vozila, pa još jedna banka traži da joj uplatim na šalteru najdalje do 5. i tako. Svi bi pare od mene. Pa i ja bih od drugih, al’ niko neće da mi da. A i ako da, traži kamatu, pa kamatu na kamatu, pa idupičkumaterinu, samo neka potražnja, a ponuda nikakva.

 

Novinarka: Nije tako samo Vama. Skoro cela Srbija ima isti ili sličan problem. Osim onih 53%, njima je lepo, bar tako kažu. 

Ja sam vazda bila u manjini. I još gore, u manjini manjine. Jedan sam običan šraf koji možeš da isčupaš i da baciš, niko to ne bi primetio. Do 5. u mesecu. E onda svima trebam. Paz’ pičkamumaterina. Malo im što mi pošalju poruku da jedva čekaju da me vide na šalteru banke, nego me zovu na mobilni, pa me sve nešto zapitkuju kad ću moći, da im kažem dan, sat, minut, a ja ti pojma s vremenom nemam, sve mi se pobrkalo, da l’ sam došla il’ sam pošla ti je moje srednje ime. Ja ne znam ni da l’ ću moći da se udam drugi put, a ne kada ću moći da dođem na šalter, ajde more…

Novinarka: Kako ste se toliko zadužili?

Nije pitanje samo kako nego i kada. Al’ ne sećam se više, jer sam kredit refinansirala nekoliko puta. Trenutno mi se čini da sam se ja sa kreditom i rodila. A kako sam se zadužila? Lako. Lepo piše, dođite u banku da se dogovorimo i ja odem i dogovorim se. 

Potpišem sve što mi stave pod nos, a sve mislim u sebi: more daj ‘vamo taj keš pa da se razilazimo! Vala se svaki put rastanemo u sreći i veselju. Srećni oni, a srećna i ja, da se ne lažemo. Pa kad prođe dve, tri godine, mi taj odnos ponovo osvežimo jednim slatkim refinansiranjem. Plastično da vam objasnim, to je kao kad nađete švalera, obavezno mlađeg a punog snage. I sve puca! A onda i on omatori, pa vi opet tražite mladog, zgodnog, snažnog. Osladi se. 

Novinarka: Haha, pa ovo stvarno izgleda kao prava ljubav. Pričajte još malo…

Čini mi se da će ta ljubav da traje večno. Tačno kao da smo sklopili crkveni brak banka i ja. Što Bog sastavi, to samo nadležni sud ili Sveti Sinod može da rastavi. Bogufala do toga nije došlo, redovno plaćam i opomene, vole ljudi valjda da se dopisuju sa mnom. Oni mi napišu opomenu, a ja odem u banku da im platim, šta mi teško, kud sve plaćam, mogu još 300 dinara za opomenu i još 300 kod VIP-a za uključenje mobilnog, i još kamatu na kamatu i tako. To je jedna neobjašnjiva  povezanost, poverenje i zašto ne reći i – lojalnost. 

To što je ta lojalnost usko povezana sa iznosom kredita čiju glavnicu ja očito nikada neću moći da izmirim, može samo još više da učvrsti tu našu, neko bi rekao „bolesnu ljubav“. A nije bolesna. Zašto? Jer nije ljubav. To je više kao obaveza, kao kad nekome napraviš dete pa imaš obavezu da mu svako malo tutneš u džep pare neke, jer te dete neće voleti isto kao kada mu ne tutneš. Objasnila√

Novinarka: Pa šta ste Vi u toj celoj priči, dete kome se tutne ili? 

Ja sam ti budala. Al’ sam i dete, i majka, i ćerka, i sestra i prijatelj i brat. Al’ generalno gledajući, budala, što bi se reklo za sve pare. Taj moj odnos sa bankom mora da vuče i neku dijagnozu, jer kao što vidite, ja sam navučena na banku. Ja bez nje ne mogu. Al’ bemtilebarnik, ne može ni ona bez mene, majkudajojjebem. 

Novinarka: Kako mislite da rešite taj svoj problem sa parama? 

Kojim parama!? Aaaaa pa ja para nemam. A kad nemam para nemam ni problem. Meni je to tako logično. Ja imam problem sa nemanjem para. Sada vam je jasnije he he 

Novinarka: Može li pošten čovek tj. žena, tj. Vi da funkcioniše tako kako Vi funkcionišete?

A što ne bi moglo? Kad može jedan šugavi kaktus da živi sam u onolikoj pustinji bez igde ikoga i ičega, a što ja da ne mogu? Nemojte molim Vas od ovoga praviti nešto nenormalno. Nenormalno bi bilo da i meni kao i ovima što su u onih 53% bude lepo. A svi znamo da im nije, nego ne moŠ narodu dokazati, sve i da im razlupaš te blesave glavudže i gurneš u njih kalkulator, peŠes tviteraša što tandrču po vasceli dan kako onih 10% što su uzeli nije 10 nego je 9, ili 5, ili 2% ili su otišli u minus, još na to ako ubaciš i ovu opoziciju pa im oni objasne … Ček! Izvini. A i ja lupetam, pa odakle nama opozicija, e baš sam prolupala. Odoh bre da stanem u red, saĆe Palma da deli opet pare neke, biće bar za ratu za telefon, ili za dve-tri opomene, Žurim! Pojj

Novinarka: Zbog ovoga će Srbija da GORI (FOTO, VIDEO) Nacija se podelila na 53:47!!! Pa čekajte, nismo završili interv…  o Bože što je nevaspitana! 

(cepa intervju, odlazi u Jagodinu, staje u red)

************************

E, to sam htela da vam kažem, vidite, svaka budala može da bude istraživački novinar. Samo mu treba dati 1 tastaturu, 15 minuta i još jednu budalu prekoputa. Ili ogledalo… A može i bez. 

(gasi komp, namešta krevet, čeka komentare)