Ono kad si zreo…

…pa danima šetaš gradom u potrazi za kaputom i to baš onakvim kakav si  zamislila: ni predugačak, ni preširok, strukiran po mogućnosti, sa nekim krznencetom oko vrata, ili rukava ili tamo-vamo, crne boje, od kvalitetnog materijala, elegantan, u svojoj veličini i što je najbitnije da bude topao. 

Pa ga napokon dočekaš, i kupiš – knap!

A greje toliko, da ladno mogu da ga nosim u sred jula, oko 22h, dok šetam pored reke da me ne jedu komarci. 

Pa odeš sutradan i provedeš u radnji cirka 2 sata opsedajući mušterije i zaposlene pitanjem: „A šta Vi mislite, koji mi bolje stoji?“, i dobiješ jednak broj glasova „ovaj“ i „onaj“, pa popizdiš. Pa zameniš ipak za veći, jer ne kupuješ haljinu nego kaput i to ne za jednu sezonu, i ne baš jeftin. I dođeš kući pa tamo dobiješ nervni slom, jer si bacio pare na nešto što ti više nije „TO“. 

Taj slom živaca morao je odmah da se nekako neutrališe novom kupovinom nečega totalno glupavog, jer ja sam kao što znate majmun. Daš mi drugu zanimaciju i odmah zaboravim šta sam pre radila.

Onda sam kupila omanju tašnu, da mi se slaže uz kaput, kako bih lakše podnela razočarenje. A onda uz tašnu kupim i jedan, jebemumater ne znam kako bih ga nazvala, ali nešto tipa „grejač za uši, čelo i veći deo poglavine“ i doživim prosvetljenje! I prođe me slom živaca. A jeftinije bih prošla da sam kupila bananu. Ili celo kilo 😦 

A onda sutradan prošetam gradom, kad gle čuda, bunda (monton) za samo 39.000 dinara!

„Aj ne seri!?“ povikah ja u sebi.

Proveriti.

Uđem, pitam, probam. Savršeno.

Malo je falilo da viknem „Kupujem!“. Prodavačica videla kako mi cakle oči, iznosi ponude… te na rate, te čekovi, te kupite na kreditnu karticu, te daje popust 10%. 

Tužno rekoh: „Ništa. Nemam.“ I muk.

Tešiše njih dve mene malo, a sve pričaju u nekom Futuru, ništa ih nisam razumela. 

Ne znam kako sam našla vrata. Znam da sam pogledom još jednom ispratila ono malo čupavo divno stvorenjce koje zovu tako grubim imenom. 

Elem, u tom montonu sada boravi moja duša, a telo će malo da sačeka.

msc_0686-1

Cena je zaista prava sitnica, s obzirom na to kako to maleno čupavo čudo greje svaku kost i svaki deo mog zanosnog tela veličine 2XL u braon boji, a prihvatila bih i crnu, teget, kaki, cigla, rezedo, roze i što bi rekla tamo neka AleksandraNM nešto na slovo m a nije ni pink, ni crveno nego magenta. 

Ako niste shvatili, ovo je poziv da mi organizovano kupite nešto lepo i jeftino što pre, jer zima samo što nije zazimila. Pokažite svoju humanu stranu. Eto! 

Jesam vam rekla skoro da vas volim? Kako nisam!? NISAM!? 

Nemrembilivit!

O-bo-ža-vam vas!

Svih 200 i nešto.

Ako 39.000 dinara podelite na vas 200, pa to je stvarno smešno. Ne brukajte se, sve to oZgo neko gleda.

PS Da ne kupih ono za glavu i uši (a liči na šubaru) i dok se nisam dobro natrontala, danas bih sedela u domu zdravlja na plućnom. I ginekologiji. Nego, jeste podelili 39.000 sa 200? Kol’ko izađe po jednom blogeru? Prava sitnica! 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

17 одговора на “Ono kad si zreo…

  1. Mnogo toga kvalitetnog kažeš i usput i nasmeješ. Baš prijaju tvoji postovi.

    „Pa zameniš ipak za veći, jer ne kupuješ haljinu nego kaput i to ne za jednu sezonu, i ne baš jeftin. I dođeš kući pa tamo dobiješ nervni slom, jer si bacio pare na nešto što ti više nije “TO”. “

    Stalno se dešava kad se izložiš nešto da kupiš (ne mora da bude odeća). Iščekuješ, fantaziraš, ali fale pare, fali broj, nije ta boja, trt mrt… I na kraju kad ti konačno dođe u ruke… nekako… ne ispunjava. Počneš da preispituješ sopstvenu egzistenciju i značaj na ovoj mrlji od planete bla bla…
    Eto, šta da ti kažem… nisi luda… ili možda i jesi, ali nisi jedina. To bi trebalo da bude utešno 🙂
    Ovo deljenje sa 200 ti je odlična ideja. Nod nekadašnjem solidarnom fondu 🙂
    PS Nabavi si jednog dečkana da stalno ide za tobom i da drlja „šta će ti to?“ da te obeshrabri i u mestu ti ubije volju za životom… Ima da zaboraviš šta je kaput 😛

  2. QQ, i ja sam nešto razmišljala o novom kaputu, ali i neki kao jeftin odo stobevrića da bude na rate. Sad malo bolje razmišljam, dobar mi je ovaj što imam ulazim u jedanaestu sezonu, istanjio se poprilično, ali nije još ni u pubertetu. A to za bundicu nije loša ideja, da ove godine skupimo za teba, a dogodine za mene, , a kad će d

  3. Присјетих се Њемачке, кад мени бураз Ваба каже: „Ићи ћемо у Лудвигсхафен, тамо има добрих бутика.“, а онда се чуди што ја цркавам од смијеха.

    Али, да:

  4. Е јбг, да је за 4 монтон крзнене (зимске) гуме, и не треба ХХЛ, довољно је да буду одприлике 185/65/15 (груди, струк, ома изнад пете)…ма где 4 може и 2, па да се испрсатимо…овако, што каже гроф, унилази змија у новћаник, па сикће ли сикће 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s