Moj mali je opasan kada krene u grad….

Možda će se neko i setiti onog „mog“ tipa od pre par godina, što sam ga pozajmljivala i uredno vraćala nekih nepunih godinu dana. Pa ga posle arčila još neko vreme jer (pazi sad!) – dobra sam duša. Prosto nisam mogla da ga odbijem od sise.

Šalim se, odakle meni sise!?! 

Jes’ da je bio dosadan, svako malo mi je slao poruke, a ja, ovako ćorava, pa me mrzelo da odgovaram, a on opet bio uporan kao i prvi put – desilo se šta se desilo. Obistinila se ona narodna „Ne jebu lepi nego uporni“.

Obrlatio me, više zato što sam ja htela da me obrlati, nego što on misli da je to uradio sam, bez moje pomoći. Neka ga. Ono što ne znaš, ne može ni da ti smeta.

A ja prihvatila tu kombinaciju isključivo iz zdravstvenih razloga, više tehničke prirode, jer sam čula, ako se ne jebeš dugo, može ponovo da ti zaraste, pa ko velim… ajd’ zdravlja radi. I tako i bi.

Zajebavala me koleginica kada smo skoro bile na nekom seminaru, pa se za mene nahvatala neka paučina dok smo šetale, i povika: „Crna ženo, tebe paučina uVatila i po očima, ima da oćoraviš od nejebice“. I ja šta ću.. zdravlje mi je vazda na poslednjem mestu, ali da idem ćorava – nedolazuobzir!

 

S obzirom na situaciju, naši susreti se dešavaju vikendom, što je ok, jer nemam obavezu da ustajem u 6 kao radnim danima, ali opet ustajem mnogo ranije nego što sam navikla vikendima. Šta je problem, pitate se vi, ranoranioci?

Kako bre da se j***m kada ni oči pošteno nisam otvorila? Ne znam ni gde me vodi, ni šta će da mi radi, mogu samo da pretpostavim, ali rano je za pretpostavke, a ja mozak uglavnom vikendom i u ranim jutarnjim časovima ne koristim.

Ko je njemu kriv što ustaje u 5. Što ne može da dočeka 11. A usput obavi i vožnju biciklom, i tuširanje i brijanje, i 15min u masažeru, i doručkuje, i kafu popije, udidi se kao mlada i sve to odradi do 7.

Ja prijatelju u 7 još spavam. U 8 pijem kafu do 9. A od 9-11 obavim sve to, bez masažera i jedva stignem na vreme da izađem. Obično mi se čarape uvrte oko dupeta, zaboravim da navučem brus, nalakiram nokte pa se sva umackam, i izađem znojavija nego što sam bila letos na +40. I tako zadihana da se jebavam, dok moj mozak još nije shvatio da je napustio stanište? Muka.

Obećao je da će da me kazni za svako moje kašnjenje. I smeškao se. Zlobno. Evo brinem…

*****************

PS Ovaj post je bio u draftu par godina. Što ga nisam objavila – nemam pojma. Dakle, džaba sam brinula. Evo me u jednom komadu. A on… on se u međuvremenu šlogir’o. Bukvalno.