Blam

Prekjuče…

 

– Dobar dan, Violeta bi mi trebala…

– Aaaaaaa  gde si jbt!? Ljubim te u ćelu! Nema te dva dana, tačno sam se zabrinula. Jesi ozdravio?

– Hehe, kako misliš nema me?

– Pa nema te „tamo“ ni juče, ni prekjuče, a znam da si bio bolestan…

– Kako si me prepoznala? Jesam, dobro sam,  kako si ti? 

– Dojajno. Nešto imam posla preko glave, baš lepo što si me se setio. Jesi izašao sa onom malom?

– Kojom? Ne znam na koga misliš… 

– Ma sa onom bre što ima meko rrrrrrrrr kao i ti … kao da ste Frrrrrrancuzi mon Dje! Oboje ću kod logopedice da vas vodim! Ona bre što ima noge a nema glavu…

– Nisam. Vodiću tebe na kafu he he 

– Nemoj mene, koji ti je? Pa jaaao bre…. ostaćeš večiti mladoženja 😦

– A otkud ti tu? 

– m? Evo došla malo da radim, treba kredite da otplaćujem, decu da ‘ranim… ŠKK otkud ja tu? Šta ‘oćeš?!

– Čekaj bre, prvo da te pitam, je l’ poslata profaktura za Gorana R. ?

…..

Tajac.

Ja: Ko si bre ti????

Tu-tuuuuuu tu-tuuuuuuuu 

********************************

Pitam cimerku beštiju: Je l’ ti čekaš neku uplatu od Gorana R? 

Ova me belo gleda, kaže „Ne“ a njena faca mi nešto sumnjiva… Iskolačila oči, napravila froggy face…

Znam da je jutros pominjala nekog Gorana, ali je ja kao po običaju nisam slušala… 

Posle 60 sec…  

Zvrrrrrrrrrr

– Halo?

Ja (sada već nesigurnim glasom): Izvolite? (prepoznajem glas od maločas)

– Mene je uputila Tanja R. na Vas u vezi mišljenja za Gorana R. pa zovem da proverim da li ste poslali profakturu? 

Tek sada sam postala svesna da ja čoveka UOPŠTE ne poznajem!

Nastavljam ozbiljnim tonom:

– Za koji objekat? 

– U Babušnici (odgovara on smirenim tonom)

– Nazvaćete broj u Nišu, i zamoliti koleginicu da proveri šta je sa profakturom. Upišite 018…… 

– Čekajte, pa zar ne treba kod vas da preuzmem dokument?

– Ne, Bogu hvala, haha…. Šalim se…. da vas pitam nešto… Da li sam ja maločas pričala sa Vama? 

– Haha, jeste… 

– Jaoooooooo izviiiiiniiiiiteeee, ja sam vas pomešala sa mojim drugom Ljubom iz Pančeva, juuuu što mi je neprijatnooo Zaboravite sve što sam rekla! (smejem se kao luda na brašno)

– Haha, meni je bilo sumnjivo kada ste rekli „Ljubim te u ćelu“ ali … ja zaista jesam ćelav. A žena mi je iz Pančeva. 

– O Božeeeee, imate isti glas i to mekano „r“ i smejete se kao on, boja glasa vam je identična… Haha izvinite još jednom, molim Vas..

– Ma sve je u redu. Ja sam pomislio da ste vi moja drugarica koja radi u opštini Savski Venac, pa sam bio začuđen otkud ona u vašoj firmi… Sve u svemu, bio je ovo simpatičan razgovor

– Bar smo se nasmejali, iako posao nismo završili…  Znači, za sve informacije obratite se centru u Nišu

– Hvala, želim vam prijatan dan 🙂

– Doviđenja 🙂 

***********************

Juče….

– Dobar dan, Violeta bi mi trebala

Ja (vrlo oprezno): Dobar dan…

– Ovde Goran R., juče smo pričali (počinje da se smeška)

– Dobar dan 🙂 Nije valjda da mi niste oprostili ono od juče?

– Baš naprotiv, ispričao sam i ženi, ulepšali ste mi juče dan, toliko je sve bilo simpatično, sa toliko podudarnosti… Pored gomile ružnih stvari koje su mi se juče desile, vi ste bili pravo osveženje. 

– Dobrooo, vidim da smo izgladili nesporazum, a sada da vidimo gde je ponovo problem

– Zvao sam vašu koleginicu, mišljenje još uvek nije stiglo, pa profakturu ne mogu da naprave, a ja ne bih da gubim vreme u tom raskoraku, već da uplatim jer sam „tesan“ sa vremenom…

– Ostanite na vezi, ili mi dajte broj telefona pa ću vas nazvati čim nešto saznam

Daje broj mobilnog, počinje da se smeje i kaže: „Ubeležite kao Čelavi“ – a ja ovaj rad

Okrenem par brojeva, od Bgd-a, preko Niša, saznam da su ispunjeni uslovi da se izda nalog za plaćanje i okrenem dotičnog.

– Eto, dobićete profakturu u toku dana, a onda će vam koleginica proslediti mišljenje i mail-om  i preko Pošte.

– Čekajte, zar ne dolazim kod vas po taj papir?

– Ne, u pitanju je sasvim drugo područje

– U svakom slučaju dugujem Vam veeeeeeeeeliku čokoladu, naći ću načina da je dostavim. Želim Vam prijatan dan.

– Hvala, takođe 🙂

I tako, dok čekam čokoladu, da vam kažem – direktor je pristao da promenim kancelariju. Od sada ću sedeti sa mojom Milicom 🙂 

Sreća, sreća, radost!

Ona beštija od cimerke je jedno teško đubre, ološ, lažljivica i (po mom skromnom mišljenju) šizofreničarka. Vreme će pokazati da li sam u pravu, ali ja nemam dilemu.

Sada više nije ni bitno, Rešila sam se skota i moj život se vraća u normalu – napokon 🙂 

Realno, i zaslužila sam 😉