Aj beg ju a pardon

Pa de ste pičkamumaterina? 

Ja vas nešto uželela, pa rekoh ajde da navratim, da vam se izjadam jer znam da ste vazda podržavali moje ne baš mnogo pametne ideje. Al’ pošto je meni i dalje bitno da vas smaram, a vama da me zajebavate, svečano vas obaveštavam da sam krenula na časove engleskog jezika. 

Koji će to meni u ovim godinama pitaju se vaše pametne glavice znate-već-čega

Spontano odabrana slika iz kućne datoteke

Ne trebaju mi, realno. Šta sam naučila pre 30-40 godina već sam i zaboravila. Zbog posla mi svakako ne treba. Al’ što ono kažu „kad je džabe i sirće je slatko“ tako i meni bilo baš slatko da se prijavim i da „kao“ napravim neku promenu u životu.  

Prvo nas testirali pismeno, pa usmeno, gde nisam baš pokazala sve adute svog neznanja, al’ mi je vlasnica škole rekla da posedujem pasivno znanje i da će ono kad-tad da ispliva. 

Krenem ti ja tako na časove, entuzijazam naras’o k’o testo, em palim ranije s’ posla, em se kikoćem na času ko seoska mlada, sve mi smešno i što je najbitnije – neopterećujuće. Profanka je fenomenalna, verovatno čupa kosu kad kreće na čas, al’ neko nju plaća za to čupanje, šta ću joj ja. 

Imali jedan dan temu: „Moj uobičajeni dan“ i ja napišem: ustanem, spremim se, dođem na posao, odradim 8h, dođem kući na skuvano i sređeno (dobro, priznajem, rekla sam da imam robove), dremnem jedno sat, dva do pet, ustanem a čeka me skuvana kafa i nešto slatko i naravno – Zadruga. 

Ustane Snežana (koleginica) i počne (parafraziraću): Ustanem u 5, vodim kuče u šetnju pola sata, dođemo kući, operem mu šape, probudim babu (svekrvu), donesem joj kafu, cigaretu i lekove u krevet, presvučem babu i posteljinu, očistim i naseckam voće za ćerku, ostalima napravim vitaminski smuti, dođem na posao, radim 8h, kad se vratim popodne postavim sto, ručamo, operem sudove, izvedem kera u šetnju 2 sata pored Save, svratim u prodavnicu, dođem kući, operem keru šape,  spremim ručak za sutra, preslišam dete kad dođe iz škole, spremim večeru, operem sudove, presvučem svekrvu (nepokretna je), istuširam se, legnem. 

Pa pičkamumaterina Snežana! ŠTO PROČITA DOMAĆI PRE MENE?! – kriknem ja k’o ranjena zver. 

Tičerka, mogu ja da ispravim ovaj domaći, dodala bih još neki detalj? 

„Možete„.

Okej, DAKLE: ustanem, krenem u kupatilo, OTVORIM VRATA, ZATVORIM VRATA, umijem se, operem zube, OTVORIM VRATA, ZATVORIM VRATA, našminkam se. UĐEM U AUTOBUS, IZAĐEM IZ AUTOBUSA, UĐEM U FIRMU…  etc. etc.

Pa pičkamumaterina, i ja se izgleda sita naradim, al’ ti bi Snežana mogla da imaš mnogo manje obaveza kad bi se rešila babe i kera, jesi razmišljala o tome? 

Naravno, dobijem STENDING OVEJŠN. 

Sledeći domaći bio je da napišemo nešto o sebi i ja lepo između ostalog napišem i da imam dečka. Da je Francuz, da mi puno znači u životu, da je mlađi od mene, da volim da ga kupam i da je mirišljav. Da je dveiljadešesto godište, i da svi znamo za izreku „AGE IS JUST A NUMBER, and JAIL IS JUST A ROOM“ te da meni ta razlika u godinama ne smeta i da bih volela da je još mlađi. Da se zove Pežo a preziva 207 i da smo zvanično registrovani 07. juna.

Pa ne može mene jedna Snežana da prejebe u sastavima sve i da ima 7 patuljaka, a svi  znamo da nema. 

Elem, imali smo test pre dve nedelje, i mogu vam reći da sam vrlo ponosna na 73% svog znanja, u odnosu na neke od po 52 i 63%, dakle KIDAM OVAJ ENGLESKI. 

Imala bih jedno intimno pitanje za vas: Šud aj stej or šud aj gou?

Šalim se, evo idem, znam gde su vrata!

Al’ vratiću se da vas propitam s kim pijete čaj u pet i s kim se znate-vi-dobro-šta?