Evo čekam nervni slom, vi kako ste?

Aj’ sedite minut, dva, moram na brzinu da se ispovedim. A kome ću, kad ni u popa ni u Boga ne verujem, nego vama, dobrim dušama internetskim, vazda ste za mene imali razumevanja vazda ste me podržavali u raznim glupostima, i evo, ne sećam se da sam vas nešto poslušala jer  ni vi baš niste čisti uglavu 🙂 

Priznajem evo, nit’ sam vas čitala, nit’ komentarisala. Nešto nisam sva svoja povremeno, a kad nisam svoja tek nisam ni vaša nit’ ste vi moji, i to sam vam objasnila i stidim se malo. 

Generalno i nemam neki problem, deca se zaposlila, baba solidna k’o Bogdanović, ja tako-tako, ne žalim se. I tu moju idilu povremeno naruši ovo malo žensko dete jer se mnogo nervira zbog posla.

Pa jebem ti posao, evo posla ima rekli ovi na televiziji, al’ narod neće da radi!

 

Ima posla, ali nema ko da radi. pic.twitter.com/pP4ISHuUn2

— Pošasti novinarstva (@posasti) July 30, 2019

Daj otkaz, ko im jebe mater imperijalističku, pa i naši daju odlične uslove za rad, i super plate, i sad će da povećaju minimalnu cenu rada a i naši direktori nisu kao strani, oni ne daju veliku platu, ali ti je daju kao da je iz njihovog džepa.

Daj im otkaz! Oni vam tamo donose svašta da jedete i pijete, a boga mi i da se zasladite, imate gde i da odmorite, vidiš kako hoće da vas drže non-stop u firmi, da vas natove k’o prasad, pa da ne možete iz nje da izađete kroz vrata, pa da onda radite 24h i da belog dana ne vidite, ni majku, ni babu, ni dečka naopako, naopako.

Naravno, daj otkaz! Pa nisi blesava da se lečiš po privatnim klinikama i da ti to firma plaća, kad lepo možeš da se lečiš u našim zdravstvenim ustanovama, evo rekli na televiziji da će da ih renoviraju. 

Otkaz da daš, nego šta! I ljudi su tamo govna, slažem se. Arogantni su, nisu kolegijalni, sve si u pravu. To u našim firmama ne postoji, mi imamo samo „mila moja“ i „draga moja“ osobe, i „mico, cico i maco“ osobe + nekoliko „nije to u opisu mog radnog mesta“ i „idi nosi to onoj budali tamo, taj/ta voli da radi“ al’ arogantne nemamo. Ne.

**************

Mala digresija: Pre dva meseca na času engleskog smo imali da popunimo neki upitnik u stilu „Šta vam je najbitnije na poslu“ pa bile poređane reči: plata, dužina godišnjeg odmora, parking mesto, mogućnost brzog napredovanja, okruženje (ljudi), službena putovanja… I ja poređala: plata, godišnji, okruženje. Jedna koleginica zaokružila sve, druga platu i napredovanje… 

I tu se zamislim…

Stvarno je bitno sa kim radiš, sarađuješ, piješ kafu, provodiš neko vreme u nekom prostoru. Ja ni na tviteru ne mogu da pratim ljude koji mrače, koji mi troše energiju i smaraju brateeeee 

Elem, pitanje za vas glasi: 

Da li sam ja normalna što je podržavam u tome da da otkaz, jer je njeno zdravlje i duševni mir preči od svih para, uslova i pogodnosti na ovom svetu? 

 

PS E, da, slom živaca bogufala ne mogu da doživim, što bi rekla @precvetala „Žaomie, već su pokidani“