Kako sam iskukala UZ abdomena

Šta mi treba da vam ja ovde pričam svoje blamove, stvarno ne znam. Valjda mislim da se tako oslobađam krivice, sramote, teskobe neke…

Kao i svaki hipohondar, čim osetim da mi nešto ne štima u organizmu, ja se brže uhvatim za kvaku od doma zdravlja, nego što babe zauzmu sedište u busu. I naravno, odmah kmečim doktorki kako mi je loše, kako ću da umrem, kako me boli i ovde i ovde, a Boga mi i ovde, a ona grešna samo piše upute: za laboratoriju, za otorinolaringologa, za UZ abdomena, prepisuje mi neke gelove, kapi, tablete, daje savete…

 

Iskukah ja tako uput za pregled abdomena, ali avaj… slobodni termini posle Nove godine. Džaba što ja pričam ovoj šalteruši da me bubreg boli sada i da će možda u januaru da mi daju 40 dana, ne jebe me ni 2%.

Realno, koji će mi kurac uput ako mene bubreg boli dva dana pre posete doktorki, i u tom momentu dok sam na šalteru, a dobijem uput za 2016. i to ko zna za koji mesec.

Kmečim tamo, al’ ova milosti nema: „Javite se krajem decembra, kada dobijemo raspored za januar“.

Srećom, pa se sažalila neka pacijentkinja i onako mi kroz šapat kaže: „Popnite se na sprat pa lično pitajte doktorku, primiće vas sigurno“.

Odvezoh se ja na I sprat liftom kao teeeeški bolesnik, jer, je l’ te… meni je krenuo kamen iz bubrega. Ma kakav crni kamen, stena!

A na spratu gužvica onako ne baš neka. Možda ni desetak pacijenata. Pitam sestre (sada novi obruč šalteruša) može li se kod dr da je nešto priupitam. „Može, naravno, samo kad izađe pacijent“. A meni milo, sve cupkam pored ordinacije, saĆu svojim oratorskim sposobnostima da je obrlatim i eto meni UZ u istom danu!

Izađe pacijentkinja, izađe doktorka, a ja brže-bolje skočim ispred nje kao da mi nije ništa i objasnim da me boli bubreg i da mi treba pregled. „Imate li zakazano?“  – Ne. Sada mi je dr Radojka dala uput jer me mnogo boli pa ako možete…

Ne izustih do kraja, a ova me napade „Ne dolazi u obzir! Niste pripremljeni za UZ, idite na šalter, zakažite blablabla… ovde su zakazali ljudi mnogo pre vas pa čekaju, šta vi mislite… „

Zemljo otvori se!!!  Gde se gasiš ženo, mislim se u sebi, ajd’ umukni, začepi, imam svoju muku.

 

Smestim svoj cenjeni gluteus na stolicu, zauzmem niski start i počnem da propitujem pacijente kada imaju zakazani termin. Neki su me gledali belo, neki i nisu, valjda vide da me saterala muka, ali odgovaraju.

Išla sam logikom: ima sigurno mnogo onih kojima je pregled trebao hitno, ali nije bilo termina, pa su odustali i otišli kod privatnika. Pokušaću još jednom, nek se dernja, malo ćemo da se vređamo, šta nam teško…

Provalim ja da su se svi „zakazani“ uveliko pregledali, sada čekam dr da izađe iz ordinacije pa da počnem da kmečim, da jaučem, da glumim nešto, ne znam ni sama šta, to ću smisliti u hodu.

Izlazi ona a ja je pogledam onako skrhano i kažem „Doktorka, ostala sam vam samo ja, neću mnogo da vas davim, samo mi pogledajte desni bubreg i ja nestajem iz vašeg života zauvek“.

Nećkala se ona još malo, na kraju mi istrgnu knjižicu iz ruke, odnese kod šalteruša i pozva me unutra.

Ja manja od makovog zrna. Mislim se, ako imam kamen, iz ordinacije ne izlazim taman me tukli i govnjivim motkama terali.

Pita me za godište, ja rekoh. Eeeee tu ona omekša naprasno. „Generacijo, sada ćemo da napravimo jedan detaljan pregled“

Doktorka, ma pogledajte mi samo desni bubreg, tu me boli, ovo drugo mi ne treba trenutno, ne muči me, upala sam preko reda, neću da vam oduzimam vreme, znam ja da vi imate posla preko glave blablablablablaaa

Ućutka me doktorka, ispregleda detaljno i na kraju zadovoljno reče: „Vi ste mi danas jedini pacijent sa dijagnozom B.O.“

Žurkaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!

Eto!

Nije teško kukati, to sam htela da vam kažem. Malo blama, malo drame, malo glume i voila – UZ u istom danu!

PS Ovaj post je bio u draftu i čekao jadničak da ga oplemenim nekom slikom.  I ja čekam da se udam za tajkuna, i ništa. Čekajući, oboleću i ko će me onda takvu. Neko iz mase? Ne, m? Ccc…