Deda Mraz blogerima … with love ❤

Објављено децембар 29, 2011 од LaBiLnA

~~Draga i respektovana blogerko~~ Labilna ~~♥♥♥~~,

Znaš da sam ovog meseca imao posla preko glave i da sam stigao na sva moguća i nemoguća mesta. Duša mi je u nosu.

Trčao sam kao sumanut, propadao kroz odžake, ronio, verao se uz litice, iskakao iz aviona, torti, venčavao na obalama Kopakabane, nosio poklone, ~~jeo govna,~~ slikao se, osmehivao, štipkao rumene dečije obraščiće …

Padoh s’ nogu sestro slatka. Nego, da mi ti danas pomogneš da prosledim poslednji poklon za ovu godinu – pismo našim ~~dragim~~ blogerima.

Ja sam star čovek, i nisam savladao tehniku virtuelnog obraćanja narodu. Uzimaj plajvaz i piši…

Ma važiiiii …

~~Dragim~~ blogerima, twitterašima, forumašima, on line gejmerima i chaterima želim da poručim sledeće:

Niste bili dobri. Ni prema sebi, ni prema drugima. Mnogo više ste boravili na netu nego na svežem vazduhu. I, boraveći tako u zatvorenoj i neprovetrenoj prostoriji, pisali ste o mnogim ~~glupostima~~ stvarima koje vas tište.

Naravno, sve što ste napisali tišti samo vas, samo vas žulja, vama smeta, pa se iz priloženog može zaključiti da gledate samo svoje ~~debelo~~ dupe. Kao što kaže narodna izreka „Dokon bloger i postove krsti“ e, tako i vi!

Znam ja da vi mislite da ste zanimljivi i zabavni, bitni, da vas čitaju široke narodne mase. Kritikujete vladajuću stranku, upozoravate na nelegalnosti, alarmirate i staro i mlado pa kad vam daju ~~Qrac~~ šišarku, vi mislite da ste dobili celu šumu, i onda stičete utisak da je nešto počelo da se „odvezuje“, odmotava, kako god….

To što se odvezuje je učkur sa mojih pantalona koje upravo skidam, kako bih se i ja spremio za doček Nove godine. I ovako … spuštenih pantalona dođe mi da vas sve đuture… kako bih rekao… ~~nategnem~~ ~~povalim~~ pohvalim!

Zbog vaše upornosti, naravno. Kao što narodna izreka kaže „Ne jebu ubavi nego uporni“ tako i vi … ~~‘ebete’ebete’ebete~~ pišetepišetepišete…

I na Boga ne mislite. Ni na buduća pokolenja. ~~Jedete gov~~ Pišete o svemu i svačemu što vam padne na pamet. Samo, nije svako ni pametan.

Ali vi jeste.

I ako se sada pitate zašto, odgovor se sam nameće… Zato!

Pa niste vi neki ludak sa ulice, repa bez korena, tikva bez semenki, tiganj bez drške, muškarac bez brkova, žena bez sisa, selo bez crkve… Ni-ka-ko! Vi ste Bogom dani pisci. Blogeri… eheeeeej!

Svaki vaš post je Zakon, svaka vaša tačka, zapeta – ~~aminopirin~~ Amin.

Labilna!!! Ne spavaj, piši!!!

Pišem jbt …

Zbog te vaše upornosti, ja ću da vas nagradim. Da, daaa… Kakav obrt, ha!?

Svako od vas dobiće po 100 km ovog belog papira po kome ste do sada ~~kenjali~~ pisali, i po 2,5 t kertridža za isti, pa pišite do mile volje. To vam je sledovanje za 2012. godinu. Ko izdrži da piše u kontinuitetu čitave godine, dogodine dobija duplu nagradu.

Ko ne piše, dobiće duplo golo (što je složićete se još bolja opcija, posebno ako se radi o mulatkinjama).

Znam da se sada radujete, i da jedva čekate da počnete sa ~~lupetanjem~~ pametovanjem. I ne bih vas još dugo zadržavao, znam da vas svrbe prsti, ~~dabogdavamotpali~~…

Samo još par želja i slobodni ste.

Pišeš li Labilna, nesrećo belosvetska?

A-ham!

Želim da vas neko… nekada… ozbiljno shvati.

Želim da vam pisanje ide od ruke i od tastature, bez mentalnih blokada.

Želim da se družite i van ovog prostora.

Želim vam da se smejete i da drugima budete smešni.

Želim vam puno neprospavanih noći zbog dobrog posta, ili seksa…

Želim da se međusobno igrate, podržavate, pomažete jedni drugima, kafenišete, konstruktivno kritikujete…

Aman Labilna! Piši!

…. kritikujete… dalje?

Želim da pucate od zdravlja, ali ne i od muke.

Želim da imate dovoljno svega. Ni premalo, ni previše nego… taman. I kad kažem taman ne mislim na ten!

I sada, ovako razgaćen, šta da vam kažem? Koja bi to rečenica imala težinu? Kojom to misli da zaokružimo ovu celinu? Kakvu poruku da vam pošaljem?

Setih se…

Zima je bre! Smrzoše mi se mooda… Ajd’ u zdravlje!

PS Labilna, tebi želim … a… aaa…. aaaa…aaaaaaapćihaaaaaa! Eto, razboleo sam se Ajd’ tebi poklon dogodine. Odoh da onanišem.