Ja dobila poklon od WordPress-a

Alo bre rođaci!? ŠEST godina sam ja ovde zatočena, za čije babe zdravlje pitam vas ja?

keep-calm-its-our-6th-anniversary-1

Kao što i sami znate, moj boravak ovde je isključivo radi bogate udaje i svih benefita koje ta udaja donosi.

Šta je svako od vas učinio po tom pitanju?

Ispade da nemate rođake u dijaspori, da ste izopšteni iz familije, da nemate ni jedno pravo muško u komšiluku, na poslu, na kraju krajeva i u vašem domu, a hteli biste da ga se kulturno rešite?

Hajde razmislite malo!

tumblr_mdg48atcvh1rzxujso1_500

Kao što i sami znate, ja ŠEST godina ovde pričam o svojoj lepoti, vaspitanju, produhovljenosti, šarmu, zgodnoći i na kraju krajeva zašto ne reći – i dobroti!

Nisam ni htela da vam pišem gde sam sve putovala i šta sam sve videla još onomad, a ostalo mi u sećanju, kakvom/takvom.

O tome da znam da kuvam jednom sam kačila i sliku, a o svojoj kreativnosti sam se umetnički izrazila tamo negde oko Vaskrsa i takođe vam uslikala, jer ako koza laže, jaja ne lažu. Naročito ne vaskršnja.

Primetila sam ja da vi mene bodrite samo kada pišem budalaštine, ohrabrujete jednu naivnu ženu dobrih i plemenitih namera da od sebe pravi nešto što nije – budalu.

Da li sam napomenula da se služim indijanskim engleskim? Da umem slikovito da objasnim nekom strancu da mi treba kašičica, salveta, račun? Da koristim i grimase naročito kada su ekspresije u pitanju. I poneki prst. Kao onomad kada nisam htela da idem u Dalijev muzej jer sam uplatila nešto mnogo zabavnije, a onda su me ostali iz grupe pogledali kao da sam ubila Galu lično?

tumblr_n2gc5tukuc1s55rl4o1_400

Da li verujete da ja umem i da zaplačem? Teško, ali umem. Ali kad počnem, svetijebem, odakle toliko suza izađe iz mene kad ja skoro da uopšte ne pijem tečnost?

I sve to nije bitno, takva sam, kakva sam!

Za ovih 6 godina, od vas sam dobila Qrac izgleda, a od WordPress-a čestitku, pare su rekli da će da mi uplate za Novu godinu, pokloni mi slede sve do Svetog Save. Nek’ ne žure, kud sam čekala ovih 6 godina, ću sačekam još koji dan.

Ono što je taj isti WordPress meni maločas doneo na poklon (na ime ovog jebavanja  druženja sa vama) je sledeće! Režija, molim fanfare!

https://www.youtube.com/watch?v=7EIIEQpE2MU

Mene je gospođa Plava Baklava  zvala da pijemo kafu! Ozbiljno! Eno, piše u pretposlednjem pasusu!

I, ne, nisam joj uperila pištolj u glavu! Ona je to samoinicijativno, a ja prihvatila oberučke.

A to što vas nije zvala na kafu zapitajte se sami.

giphy2

Ili  pitajte nju. Ili bolje nemojte, posle će da odjebe i mene i vas i šta smo onda uradili?

Kako god, ja taj poklon od WordPress-a moram da primim, kada i kako, pojma nemam, nekako ćemo da stupimo u kontakt, ko zna u stvari šta ta žena hoće od mene, možda je rešila da mi kupi monton, ili polovnog Punta, pa gde ću ženi da branim pobogu!

Neću se opirati, jer u njenom postu lepo piše da ne treba da odbijamo pomoć ako nam je neko nudi. Mislim, ne piše to bukvalno ovako, ja sam ovako shvatila i šta sad..  

U nadi da ćemo sve da vas izogovaramo na toj kafi, srdačno vaša LaBiLnA!

Dabogda vi mene trpali trpeli još 66 godina, ja sam laka za održavanje, vi budalasti… tačno smo se našli! 

Advertisements

Samoanaliza bez samokritike

Svega ovoga ne bi bilo da sam čitala Frojda. A ja sam od Frojda imala samo kesu sa ovim printom

what-s-on-a-man-s-mind-sigmund-freud

i prašnjavi komplet knjiga na polici, nikada pročitan. 

********************

Pokušavam ja tako s vremena na vreme da analiziram sebe, pa mi neretko bude neprijatno što o sebi imam baš visoko mišljenje. Ali baš.

tumblr_o718wry9xm1r3z3gbo1_500

Iako znam da realno nemam nikakvu potporu za ovu tvrdnju. Ja sam toga svesna, a onaj ko mi ne veruje, neka dokazuje, jer tako se to radi u naučnom svetu.

Kada poseduješ više od pola veka, toliko te zabole dupe ko o tebi šta misli, da li uopšte misli, da li imaš stavove, da li ih menjaš, da li kroz život ideš srcem ili mudima, ili samo ideš i saplićeš se. Imaš tu širinu da radiš  šta hoćeš, sa kim hoćeš, kad god hoćeš i sve (uglavnom) zavisi od tebe.

Kada napuniš pola veka, jako je poželjno i da se zaljubiš. Do ušiju. Jer to je tada bez kalkulacije. I onda imaš ono čudno muljanje u stomaku – a nije proliv.

Kako rešila, tako i ispunila! Moja rešenost da se ove godine zaljubim urodila je plodom. Htela sam i ostvarilo mi se.

Ali, kao što obično biva, a lepo kažu naši stari: „Pazi šta želiš, možda ti se ostvari“, ja se jesam zaljubila, ali u slova! Kud nisam bila decidna: u muško, u žensko, u babu, u crva… 

giphy

Elem, od te silne zaljubljenosti u ono što sam sama izmaštala, ja realno nisam imala ništa osim sjaja u očima i manjka par kilograma. Bila sam dobra i drugima i sebi. I stalno pozitivna. I gledala sam samo svoja posla. I osećala sam se super. 

tumblr_o1u8huuy2i1uz0c9ao9_500

A onda…

Onda sam rešila da se odljubim.

giphy1

Trenutno sam u fazi distanciranja, skinula sam se sa tog sajta i patim. Tako to valjda treba. Ljubav, pa patnja i bol.

Od bolova trenutno posedujem sinusne i nešto malo u leđima i kolenima. Mission accomplished. 

I još sam htela ovo da vam kažem:

Od te jebene širine koju posedujem, ja sam našla da se ponašam skučeno, kao da me je neko strpao u kutiju šibica. I se sve nešto preračunavam u smislu ŠBBKBB. A realno koga zabole šta bi bilo, možda i bude, možda i ne bude, uzmi od života sve što ti se nudi, i Qrac i Milku od 300gr, i ratluk i žito, jer ko zna da li ćeš sutra da budeš na nogama ili na nosilima.

PS Ako vam se učinilo da sam možda sebe u ovom postu negde kritikovala, obavestite me putem mail-a pa da ispravim. Kao što znate – kritiku ne podnosim! A mail ne delim. 

**********************

Je l’ može neko da pozove hitnu, nešto mi nije dobro… 

 

 

 

Ono kad si zreo…

…pa danima šetaš gradom u potrazi za kaputom i to baš onakvim kakav si  zamislila: ni predugačak, ni preširok, strukiran po mogućnosti, sa nekim krznencetom oko vrata, ili rukava ili tamo-vamo, crne boje, od kvalitetnog materijala, elegantan, u svojoj veličini i što je najbitnije da bude topao. 

Pa ga napokon dočekaš, i kupiš – knap!

A greje toliko, da ladno mogu da ga nosim u sred jula, oko 22h, dok šetam pored reke da me ne jedu komarci. 

Pa odeš sutradan i provedeš u radnji cirka 2 sata opsedajući mušterije i zaposlene pitanjem: „A šta Vi mislite, koji mi bolje stoji?“, i dobiješ jednak broj glasova „ovaj“ i „onaj“, pa popizdiš. Pa zameniš ipak za veći, jer ne kupuješ haljinu nego kaput i to ne za jednu sezonu, i ne baš jeftin. I dođeš kući pa tamo dobiješ nervni slom, jer si bacio pare na nešto što ti više nije „TO“. 

Taj slom živaca morao je odmah da se nekako neutrališe novom kupovinom nečega totalno glupavog, jer ja sam kao što znate majmun. Daš mi drugu zanimaciju i odmah zaboravim šta sam pre radila.

Onda sam kupila omanju tašnu, da mi se slaže uz kaput, kako bih lakše podnela razočarenje. A onda uz tašnu kupim i jedan, jebemumater ne znam kako bih ga nazvala, ali nešto tipa „grejač za uši, čelo i veći deo poglavine“ i doživim prosvetljenje! I prođe me slom živaca. A jeftinije bih prošla da sam kupila bananu. Ili celo kilo 😦 

A onda sutradan prošetam gradom, kad gle čuda, bunda (monton) za samo 39.000 dinara!

„Aj ne seri!?“ povikah ja u sebi.

Proveriti.

Uđem, pitam, probam. Savršeno.

Malo je falilo da viknem „Kupujem!“. Prodavačica videla kako mi cakle oči, iznosi ponude… te na rate, te čekovi, te kupite na kreditnu karticu, te daje popust 10%. 

Tužno rekoh: „Ništa. Nemam.“ I muk.

Tešiše njih dve mene malo, a sve pričaju u nekom Futuru, ništa ih nisam razumela. 

Ne znam kako sam našla vrata. Znam da sam pogledom još jednom ispratila ono malo čupavo divno stvorenjce koje zovu tako grubim imenom. 

Elem, u tom montonu sada boravi moja duša, a telo će malo da sačeka.

msc_0686-1

Cena je zaista prava sitnica, s obzirom na to kako to maleno čupavo čudo greje svaku kost i svaki deo mog zanosnog tela veličine 2XL u braon boji, a prihvatila bih i crnu, teget, kaki, cigla, rezedo, roze i što bi rekla tamo neka AleksandraNM nešto na slovo m a nije ni pink, ni crveno nego magenta. 

Ako niste shvatili, ovo je poziv da mi organizovano kupite nešto lepo i jeftino što pre, jer zima samo što nije zazimila. Pokažite svoju humanu stranu. Eto! 

Jesam vam rekla skoro da vas volim? Kako nisam!? NISAM!? 

Nemrembilivit!

O-bo-ža-vam vas!

Svih 200 i nešto.

Ako 39.000 dinara podelite na vas 200, pa to je stvarno smešno. Ne brukajte se, sve to oZgo neko gleda.

PS Da ne kupih ono za glavu i uši (a liči na šubaru) i dok se nisam dobro natrontala, danas bih sedela u domu zdravlja na plućnom. I ginekologiji. Nego, jeste podelili 39.000 sa 200? Kol’ko izađe po jednom blogeru? Prava sitnica! 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šabane, ukrao si mi post!

Dakle, da ne dužim, prilično sam nervozna jer sam se prejela kao stoka, pa mi se dijafragma trenutno nalazi između pluća i grkljana, kad jebenom igrom slučaja naletim na svoj post kod nekog Šabanotija.

Pa onda kod još jednog. A verujem da ih ima još. 

Slepci ste. Glupi. Nekreativni. I, da… lopovi. 

http://www.einnewyddion.com/arhiva/izaslo/600/EN-524.htm

Da cirkus bude još veći evo šta je napisao: „Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!“

Pa bravooo majmune!

Ovaj drugi slepac poseduje, citiram: „… najčitaniji blog na Balkanu“

http://bakijevsvet.blogspot.rs/2016/08/smesan-govor-na-vencanju_91.html

Evo još jednog lopovčeta! Ccc… 

http://opusteno.rs/humor-zabava-f9/smesan-govor-na-vencanju-t30507.html

Dakle, šabani… smešni ste. 

I da se nisam prejela, znala bih tačno zašto mi je muka, ali jesam, pa jebi ga, pomešala mi se osećanja, emocije… 

Elem, što ste jebali, jebali ste. Zahvalite mi na većoj posećenosti vašim lopovskim blogovima ovih dana, jer ja sam dobra duša i smatram da ovakve kao vi treba malo protežirati. 

Mislim, helouuuu ukradena je moja INTELEKTUALNA svojina, šta god to značilo. Osećam se oskrnavljeno, kao srna ranjena, kao maslačak na košavi, kao šećerna vuna na kiši… Eto! 

Inače, drugari, kako ste? Imate li sličnih problema? Hoće li ova govna sama da se udalje sa interneta ili treba neka organizovana akcija? 

Kraljica kartona

Eto koliko smo se otuđili zahvaljujući ovim novotarijama 21. veka. Više nema ni bliskog kontakta, ni pogleda, dodira… sve nešto na tač i na skrin.

Mala digresija. Jutros u busu gledam i ne verujem. Devojka se jednom rukom drži za šipku, u drugoj drži mobilni i nosom, dakle NOSOM pritiska po tačskrinu.  I boli nju dupe, maše glavom gore, dole, levo, desno, jebelmiga, nisam videla koja je aplikacija u pitanju, ali u nekom trenutku je čak i nekoga zvala. Pa majkutijebem, normalna li si!?

Da nastavim…  

Dakle, danas niko nikome ne veruje. Meni naročito. Te si žensko, te nisi, te zajebavaš, te ne zajebavaš, i dok me tako protresu kroz hiljaduijedno sito, izgubim volju da uopšte i imam bilo kakav kontakt. Čak ni telefonski. Da ti ja jebemmater, sve sada i da hoću –  neću! 

Kako upoznati osobu bilo kog pola negde na javnom mestu postala je pitalica broj 1. 

Razgovaram pre neki dan sa jednim muškarcem iz daleke Australije, rođeni Beograđanin, reklo bi se keršme po slengu koji koristi, i štosevima kojima barata. Pita me: „Pa sestro slatka, što si bre sama?“ A ja lepo njega: „ajde, reci gde da ja smuvam nekoga, a da to nije jebena 96-ica?!“ Kaže – „Ja sam masu riba muvao po trafikama i šalter salama. Tada su radile uglavnom studentkinje. Lepe. Em kupim šta treba, em završim šta treba, em je ispitujem, pa se nabacujem, a ona nema gde da beži. I ne odustajem dok ne popusti! Prosto.“

I, realno, čovek je skroz u pravu. Niko nije blesav da napusti radno mesto i dobije otkaz zarad jednog muvanja, iz koga može da proistekne čak i simpatija, seks, pa i brak, zašto da ne? 

Elem, ja bih ipak bila malo radikalnija. Pošto ne mogu dugo da stojim na nogama zbog vena, kičme i ostalih staračkih bolesti, a i nešto i nisam naletala na muškarce trafikante, možda bi bio najbolji scenario da se nekome bacim pod kola.

I to ne bilo koja.

Neka skupa.

Preskupa. 

kyosho_08910r-640x320

Naravno, ne toliko zbog toga što su

skupa kola = bogat frajer

nego što, ako me udari neki sa jebenim Puntom, neće ni da se okrene, samo će da doda gas i ćao/poyy. A ovaj sa skupljim autom sigurno će da izađe, da me napuši, možda i nalupa par šamara ako mu kojim slučajem ulubim haubu, iskrivim felnu ili mu otpadne retrovizor. Možda mi uzme i bubreg na licu mesta, šta ću. Moguća udaja nema cenu. 

Ovu „operaciju“ obavljati isključivo u blizini semafora, ležećeg policajca ili neke prepreke koja će vozilo maksimalno da uspori.

Dakle, ja se bacim lagano, on me udari. E, tu nastupaju moje glumačke veštine! Malo plačem, malo jaučem, ne bi bilo loše ni krv da pustim iz nosa, pa se malo zanesvestim…

Tek kada potencijalni mladoženja pokaže prve znake brige (sada prema meni/vama), primeniti jedan od sledećih modela ponašanja. 

Evo par ideja, modifikovati ih prema zadatoj temi, i ne zaboravite, sada vi njega tešite!

Dakle, osmeh obavezno! U stilu „Ma sve je okej, opušteno, haha, dešava se svima“
giphy

Treptanje takođe! I blagi klimoglav. Ova slika sama govori: „Neizrecivo se divim vašim izuzetnim refleksima, trep, trep. Hvala Vam dobri čoveče!“

tumblr_moasahgmsb1stvn7eo2_250

Nipošto ovako! Ne budimo banalne! Ne zaboravimo da smo dame, majkumu! Jer ova slika govori samo jedno: „UzNi me na zadnjem sedištu Bentlija, ooooo ti Sotono!“

large

 

Mislim, stvar je prosta. Ako je nečovek, otići će. A ako je čovek, pajebemumater, pružiće mi pomoć na licu mesta, ili će me prevesti u Urgentni ili u neki dom zdravlja, iako ne igram na tu kartu, više bih da me tretira baš tu, na mestu zločina.

I na sledeću jednačinu koja glasi:

dobar auto + dobar čovek = potencijalni muž

ja ne bih imala šta da dodam. Situacija je naprosto idealna. Zgrabiti je! 

Dobro bi bilo da mi se ta povreda desi i u blizini  firme (tačno znam i na kojoj raskrsnici), pa da mi osiguranje prizna to što treba da mi prizna i da dobijem još neke pare preko, čoveka da častim nekom lepom večerom u otmenom restoranu kada me prođu podlivi, otekline i bokserski nos, pa ako se šta desi posle toga, sve ću da vam ispričam ovde, od muke da puknete! 

Ali, pošto ja radim u kraju gde žive kokoške i koze i gde se vozi samo konjska zaprega i bicikli sa priručnom prikolicom, meni je izgleda suđeno ili da ostanem babadevojka ili da se udam za nekog Egipćanina sa Kosova, pa da zajedno skupljamo kartone i konzerve, da se vozimo u fijakeru modela kabrio, što opet nije loše, jer bolje udata biznismenka, kraljica kartona, nego babadevojka, kakva god!

50e

Pre neki dan bio mi je rođendan.

STOJ!!!

Ne primam čestitke bez poklona, odmaknite se!

rmg3_f-maxage-0

Da nastavim…

Dobila sam par poklona i od ćerke 50e. 

media-imagefile-92c8cd13-9352-4fbe-b857-ef089a825812-normalized

Opaaaaaaaa!

Planiram da tih 50e poklonim sinu ovih dana kada diplomira, nemam više. 

Onda će on tih 50e da pokloni babi sredinom oktobra za rođendan. 

A baba će, kao i svaka baba, da podari mezimici 50e, takođe za rođendan. 

Što se mene tiče, ovo kruženje novca mi je skroz ok.

hro20pranje-novca20mala

Realno, svi smo na dobitku.

Mislim da bi ovaj metod bio lako sprovodiv i u nekom našem ministarstvu za nešto. 

Jedino ako baba ne zajebe, ode kupi aparat za pritisak ili neki kurac za nešto, jer babe su, kao što znamo, zajebani igrači.

I sjebe sistem. 

Osim onaj kod Vučića. Taj je neprejebiv.

A i babi se dopada. Ne Vučić. Sistem.

Ne želim da postanem penzioner.  

Rešila sam, potrošiću pare na nešto, ostali neka izvise. 

Nisam ja kao ovi penzioneri što finansiraju nešto (!?), i svi srećni što imaju udela u nečemu (?!). 

I, na kraju… nisam ja kriva što je prvo meni rođendan.

Tja! 

PS Obrukali ste se i ove godine. Reči nemam. Je l’ vas bar malo blam? Ccc...

 

 

 

 

 

 

4 venčanja i 1 napomena

Drage dame, 

kada nosite haljine od satena i žerseja, naročito one pripijene uz telo, MOLIM VAS vodite računa o donjem vešu. Samo čipka može da podnese sve. Nekada ni ona. 

Toliko.

Hvala na pažnji. 

**********************

 

Ovo je bila napomena, a sada o 4 venčanja.

Bogufala sve neke lepe stvari evo unazad mesec dana. Prvo se udala mlada komšinica, pa se oženio moj sestrić, pa se udala deverova ćerka i na kraju moja sestričina. Svaka svadba na svoj način, a opet lepa. Mladenci, zvanice, muzika, veselje – sve 5+! 

10553-vencanje1

Sve u svemu, svadbe su danas investicija u budućnost svoje dece. Ono „dam ti sada, da mi se vrati posle“. To je tako vazda bilo, takav je i red. Srećom pa se sada na svadbe nose pare, a ne kao nekada: Qrci/palci koji ti nikada ne zatrebaju (oklagija, šerpe, vibrator sa 3 brzine, mlin za kafu).

U moje doba pravile su se i torte, one domaće sa kilo oraha na kilo čokolade i putera, pa smo jednu takvu, pošto je bila ogromna, ostavili kod komšinice u zamrzivaču za „kad nam dođu gosti na čast“. Ova nadigla dupe i otišla na plac u Nepričavu, a njen sin lepo pozvao društvo, napravili žurku, smazali tortu i ćao/poyy.

 

I ajd’ sad, jebeš tortu, jeste da je bila najbolja, najveća, do yaya, nego što mi o tom činu nismo imali pojma, pa došli gosti, a mi ajd’ po tortu a ono Qrac.

tina-fey-cake

I tako… posle komšinica od blama donela materijal da se pravi nova, mi napravismo tri omanje i tako im sve oprostismo.

Što se tiče tih bezveznih običaja, mnogo je bilo glupavo da se kupuje (a kupovalo se) cveće. To je brate čist materijalni izdatak. Nikome u džep, a vama iz džepa ohohooo!

Kome je još do cveća pored para i poklona? Ono, samo treba da paziš da ga ne oboriš, da premeštaš sa stola na pod, sa poda na policu, sa police aupičkumaterinu jebem ti cveće! I baciš. 

Isto važi i za sahrane. Samo, što ono kaže narod „filuješ guskino dupe maslom“ tj. puniš džepove onim hohštaplerima iz cvećara grobljanskih, naplate ti boga oca, posle još i mak’nu sa groba ako šta pretekne, da mogu da uvale drugom i tako u krug.

Bejah ja na više sahrana, a ono bilo naroda tušta i tma, a cveća, suza i venaca kupljeno kao za jednu solidnu cvećaru. Razumem ja sve to, poštovanje, počast, red, ali zar nije pametnije bilo da stoji neko pored ulaza u kapelu, drži kutiju neku, pa ko je hteo da kupi cveće, a obično svi kupuju, pare da meTne unutra, pa da se ovima što su pretekli pomogne i olakša i onako težak udarac. 

********************

Ja sam, kao što se i sami mogli da zaključite, jedna vrlo praktična osoba. I u sve se razumem, od gaća do kutija za skupljanje para za sahranu. 

To što ja nosim gaće kakve nosim, znači samo jedno – da ja u haljine od satena ne ulazim po cenu života! 

379607_z_f

*********************

I, čitam ja sada šta sam napisala, pa se pitam odakle mi uopšte ideja da pišem o svemu ovome, kud strpah i cveće i pare i gaće i sahrane…

Trebalo bi me hospitalizovati na određeno vreme.

Ili mi samo fali Qrac.

Ili oboje.

Ili sam genije.

Ili sam samo jedna obična nežna žena u doba tranzicije…