Repriza!

Deda Mraz blogerima … with love ❤

Draga i respektovana blogerko Labilna ,

Znaš da sam ovog meseca imao posla preko glave i da sam stigao na sva moguća i nemoguća mesta. Duša mi je u nosu.

Trčao sam kao sumanut, propadao kroz odžake, ronio, verao se uz litice, iskakao iz aviona, torti, venčavao na obalama Kopakabane, nosio poklone, jeo govna, slikao se, osmehivao, štipkao rumene dečije obraščiće …

Padoh s’ nogu sestro slatka. Nego, da mi ti danas pomogneš da prosledim poslednji poklon za ovu godinu – pismo  našim dragim blogerima.

Ja sam star čovek, i nisam savladao tehniku virtuelnog obraćanja narodu. Uzimaj plajvaz i piši…

Ma važiiiii …

Dragim blogerima, twitterašima, forumašima, on line gejmerima i chaterima želim da poručim sledeće:

Niste bili dobri. Ni prema sebi, ni prema drugima. Mnogo više ste boravili na netu nego na svežem vazduhu. I, boraveći tako u zatvorenoj i neprovetrenoj prostoriji, pisali ste o mnogim glupostima  stvarima koje vas tište. 

Naravno, sve što ste napisali tišti samo vas, samo vas žulja, vama smeta, pa se iz priloženog može zaključiti da gledate samo svoje debelo dupe. Kao što kaže narodna izreka „Dokon bloger i postove krsti“ e, tako i vi!

Znam ja da vi mislite da ste zanimljivi i zabavni, bitni, da vas čitaju široke narodne mase. Kritikujete vladajuću stranku, upozoravate na nelegalnosti, alarmirate i staro i mlado pa kad vam daju Qrac šišarku, vi mislite da ste dobili celu šumu, i onda stičete utisak da je nešto počelo da se „odvezuje“, odmotava, kako god….

To što se odvezuje je učkur sa mojih pantalona koje upravo skidam, kako bih se i ja spremio za doček Nove godine. I ovako … spuštenih pantalona dođe mi da vas sve đuture… kako bih rekao…  nategnem povalim  pohvalim!

Zbog vaše upornosti, naravno. Kao što narodna izreka kaže „Ne jebu ubavi nego uporni“ tako i vi … ‘ebete’ebete’ebete  pišetepišetepišete…

I na Boga ne mislite. Ni na buduća pokolenja. Jedete gov  Pišete o svemu i svačemu što vam padne na pamet. Samo, nije svako ni pametan.

Ali vi jeste.

I ako se sada pitate zašto, odgovor se sam nameće… Zato!

Pa niste vi neki ludak sa ulice, repa bez korena, tikva bez semenki, tiganj bez drške, muškarac bez brkova, žena bez sisa, selo bez crkve…  Ni-ka-ko! Vi ste Bogom dani pisci. Blogeri… eheeeeej!

Svaki vaš post je Zakon, svaka vaša tačka, zapeta – aminopirin Amin. 

Labilna!!! Ne spavaj, piši!!!

Pišem jbt …

Zbog te vaše upornosti, ja ću da vas nagradim. Da, daaa… Kakav obrt, ha!? 

Svako od vas dobiće po 100 km ovog belog papira po kome ste do sada kenjali pisali, i po 2,5 t kertridža za isti, pa pišite do mile volje. To vam je sledovanje za 2012. godinu. Ko izdrži da piše u kontinuitetu čitave godine, dogodine dobija duplu nagradu.

Ko ne piše, dobiće duplo golo (što je složićete se još bolja opcija, posebno ako se radi o mulatkinjama).

Znam da se sada radujete,  i da jedva čekate da počnete sa lupetanjem  pametovanjem. I ne bih vas još dugo zadržavao, znam da vas svrbe prsti, dabogdavamotpali

Samo još par želja i slobodni ste.

Pišeš li Labilna, nesrećo belosvetska?

A-ham!

Želim da vas neko… nekada… ozbiljno shvati.

Želim da vam pisanje ide od ruke i od tastature, bez mentalnih blokada.

Želim da se družite i van ovog prostora.

Želim vam da se smejete i da drugima budete smešni.

Želim vam puno neprospavanih noći zbog dobrog posta, ili seksa… 

Želim da se međusobno igrate, podržavate, pomažete jedni drugima, kafenišete, konstruktivno kritikujete…

Aman Labilna! Piši!

…. kritikujete…  dalje?

Želim da pucate od zdravlja, ali ne i od muke.

Želim da imate dovoljno svega. Ni premalo, ni previše nego… taman. I kad kažem taman ne mislim na ten!

I sada, ovako razgaćen, šta da vam kažem? Koja bi to rečenica imala težinu? Kojom to misli da zaokružimo ovu celinu? Kakvu poruku da vam pošaljem? 

Setih se…

Zima  je bre! Smrzoše mi se mooda… Ajd’ u zdravlje!

PS  Labilna, tebi želim … a… aaa…. aaaa…aaaaaaapćihaaaaaa! Eto, razboleo sam se😦 Ajd’ tebi poklon dogodine. Odoh da onanišem.

biljni-caj-nana

Ili Deda Mraz ipak nije mislio na čaj? Cccc…  E jes’ đubre! Matoro!

Dabogdamusesankeraspaleirvasizavršiliukobasicamaaonličnouurgentnom.

Advertisements

Atenšn pliz!

Molim vas! Ovo je post upozorenja, shvatite ga ozbiljno!

giphy4

Prestanite više od Deda Mraza da tražite svakakve gluposti, sve nešto skromno, budibogsvama, sve nešto što može da stane u jednu šarenu kesu ispod jelke. Male stvari žele mali ljudi, sitne duše. Ko želi sitnice njemu ništa i ne treba. Osim batina… mokrim konopcem po golom dupetu.

Ima li šta veće od želje osim njenog ostvarenja?

Ja imam par želja, nisu nešto neostvarive, ako se malo potrudim, ko zna… 

Želim u Novoj godini novog dečka.

Želim da idem na neko toplo more, Egipat je skroz okej.

Želim monton do kraja 2017.

Želim i polovni Punto.

Želim da komšinica pobedi rak.

Želim puno sunca i plavo nebo.

Želim Dubai, Maldive i Čile (nije urgentno)

Da mi vrate 10% na platu (urgentno!)

Želim da imam baš onoliko koliko mi treba. Svega!

giphy3

Želim da moja koleginica dobije bebu. Prvo jednu, pa još dve.

Želim da nam sva deca budu zdrava i nasmejana. 

sketch-67756510

I na kraju, kada sve (ili većinu) ovoga dobijem, želim i kolač od urme, pa nek’ ide život!

387ffb7236fbaf92d537ce018f83cd50

Vama lično želim dobre laboratorijske nalaze, pokretljivost u zglobovima, bistar pogled, britak um, redovan internet, povremeni seks, da verujete u sebe, da verujete drugima, da mirno spavate, nasmejani se budite, da putujete tamo-amo, ili bar u mašti, da volite i budete voljeni. 

Ja bih sada da me neko zagrli…

Ima li kandidata ili opet moram sama da se snalazim? 

Doobroo… 

Medo! Dolaz’ vamo! 

9fe

 

 

PS Želje su tu da se požele, zato ne budite skromni, poželite sebi sve! A ja vam želim ostvarenje tih želja! :* ❤ 

 

Ja dobila poklon od WordPress-a

Alo bre rođaci!? ŠEST godina sam ja ovde zatočena, za čije babe zdravlje pitam vas ja?

keep-calm-its-our-6th-anniversary-1

Kao što i sami znate, moj boravak ovde je isključivo radi bogate udaje i svih benefita koje ta udaja donosi.

Šta je svako od vas učinio po tom pitanju?

Ispade da nemate rođake u dijaspori, da ste izopšteni iz familije, da nemate ni jedno pravo muško u komšiluku, na poslu, na kraju krajeva i u vašem domu, a hteli biste da ga se kulturno rešite?

Hajde razmislite malo!

tumblr_mdg48atcvh1rzxujso1_500

Kao što i sami znate, ja ŠEST godina ovde pričam o svojoj lepoti, vaspitanju, produhovljenosti, šarmu, zgodnoći i na kraju krajeva zašto ne reći – i dobroti!

Nisam ni htela da vam pišem gde sam sve putovala i šta sam sve videla još onomad, a ostalo mi u sećanju, kakvom/takvom.

O tome da znam da kuvam jednom sam kačila i sliku, a o svojoj kreativnosti sam se umetnički izrazila tamo negde oko Vaskrsa i takođe vam uslikala, jer ako koza laže, jaja ne lažu. Naročito ne vaskršnja.

Primetila sam ja da vi mene bodrite samo kada pišem budalaštine, ohrabrujete jednu naivnu ženu dobrih i plemenitih namera da od sebe pravi nešto što nije – budalu.

Da li sam napomenula da se služim indijanskim engleskim? Da umem slikovito da objasnim nekom strancu da mi treba kašičica, salveta, račun? Da koristim i grimase naročito kada su ekspresije u pitanju. I poneki prst. Kao onomad kada nisam htela da idem u Dalijev muzej jer sam uplatila nešto mnogo zabavnije, a onda su me ostali iz grupe pogledali kao da sam ubila Galu lično?

tumblr_n2gc5tukuc1s55rl4o1_400

Da li verujete da ja umem i da zaplačem? Teško, ali umem. Ali kad počnem, svetijebem, odakle toliko suza izađe iz mene kad ja skoro da uopšte ne pijem tečnost?

I sve to nije bitno, takva sam, kakva sam!

Za ovih 6 godina, od vas sam dobila Qrac izgleda, a od WordPress-a čestitku, pare su rekli da će da mi uplate za Novu godinu, pokloni mi slede sve do Svetog Save. Nek’ ne žure, kud sam čekala ovih 6 godina, ću sačekam još koji dan.

Ono što je taj isti WordPress meni maločas doneo na poklon (na ime ovog jebavanja  druženja sa vama) je sledeće! Režija, molim fanfare!

https://www.youtube.com/watch?v=7EIIEQpE2MU

Mene je gospođa Plava Baklava  zvala da pijemo kafu! Ozbiljno! Eno, piše u pretposlednjem pasusu!

I, ne, nisam joj uperila pištolj u glavu! Ona je to samoinicijativno, a ja prihvatila oberučke.

A to što vas nije zvala na kafu zapitajte se sami.

giphy2

Ili  pitajte nju. Ili bolje nemojte, posle će da odjebe i mene i vas i šta smo onda uradili?

Kako god, ja taj poklon od WordPress-a moram da primim, kada i kako, pojma nemam, nekako ćemo da stupimo u kontakt, ko zna u stvari šta ta žena hoće od mene, možda je rešila da mi kupi monton, ili polovnog Punta, pa gde ću ženi da branim pobogu!

Neću se opirati, jer u njenom postu lepo piše da ne treba da odbijamo pomoć ako nam je neko nudi. Mislim, ne piše to bukvalno ovako, ja sam ovako shvatila i šta sad..  

U nadi da ćemo sve da vas izogovaramo na toj kafi, srdačno vaša LaBiLnA!

Dabogda vi mene trpali trpeli još 66 godina, ja sam laka za održavanje, vi budalasti… tačno smo se našli! 

Samoanaliza bez samokritike

Svega ovoga ne bi bilo da sam čitala Frojda. A ja sam od Frojda imala samo kesu sa ovim printom

what-s-on-a-man-s-mind-sigmund-freud

i prašnjavi komplet knjiga na polici, nikada pročitan. 

********************

Pokušavam ja tako s vremena na vreme da analiziram sebe, pa mi neretko bude neprijatno što o sebi imam baš visoko mišljenje. Ali baš.

tumblr_o718wry9xm1r3z3gbo1_500

Iako znam da realno nemam nikakvu potporu za ovu tvrdnju. Ja sam toga svesna, a onaj ko mi ne veruje, neka dokazuje, jer tako se to radi u naučnom svetu.

Kada poseduješ više od pola veka, toliko te zabole dupe ko o tebi šta misli, da li uopšte misli, da li imaš stavove, da li ih menjaš, da li kroz život ideš srcem ili mudima, ili samo ideš i saplićeš se. Imaš tu širinu da radiš  šta hoćeš, sa kim hoćeš, kad god hoćeš i sve (uglavnom) zavisi od tebe.

Kada napuniš pola veka, jako je poželjno i da se zaljubiš. Do ušiju. Jer to je tada bez kalkulacije. I onda imaš ono čudno muljanje u stomaku – a nije proliv.

Kako rešila, tako i ispunila! Moja rešenost da se ove godine zaljubim urodila je plodom. Htela sam i ostvarilo mi se.

Ali, kao što obično biva, a lepo kažu naši stari: „Pazi šta želiš, možda ti se ostvari“, ja se jesam zaljubila, ali u slova! Kud nisam bila decidna: u muško, u žensko, u babu, u crva… 

giphy

Elem, od te silne zaljubljenosti u ono što sam sama izmaštala, ja realno nisam imala ništa osim sjaja u očima i manjka par kilograma. Bila sam dobra i drugima i sebi. I stalno pozitivna. I gledala sam samo svoja posla. I osećala sam se super. 

tumblr_o1u8huuy2i1uz0c9ao9_500

A onda…

Onda sam rešila da se odljubim.

giphy1

Trenutno sam u fazi distanciranja, skinula sam se sa tog sajta i patim. Tako to valjda treba. Ljubav, pa patnja i bol.

Od bolova trenutno posedujem sinusne i nešto malo u leđima i kolenima. Mission accomplished. 

I još sam htela ovo da vam kažem:

Od te jebene širine koju posedujem, ja sam našla da se ponašam skučeno, kao da me je neko strpao u kutiju šibica. I se sve nešto preračunavam u smislu ŠBBKBB. A realno koga zabole šta bi bilo, možda i bude, možda i ne bude, uzmi od života sve što ti se nudi, i Qrac i Milku od 300gr, i ratluk i žito, jer ko zna da li ćeš sutra da budeš na nogama ili na nosilima.

PS Ako vam se učinilo da sam možda sebe u ovom postu negde kritikovala, obavestite me putem mail-a pa da ispravim. Kao što znate – kritiku ne podnosim! A mail ne delim. 

**********************

Je l’ može neko da pozove hitnu, nešto mi nije dobro… 

 

 

 

Ono kad si zreo…

…pa danima šetaš gradom u potrazi za kaputom i to baš onakvim kakav si  zamislila: ni predugačak, ni preširok, strukiran po mogućnosti, sa nekim krznencetom oko vrata, ili rukava ili tamo-vamo, crne boje, od kvalitetnog materijala, elegantan, u svojoj veličini i što je najbitnije da bude topao. 

Pa ga napokon dočekaš, i kupiš – knap!

A greje toliko, da ladno mogu da ga nosim u sred jula, oko 22h, dok šetam pored reke da me ne jedu komarci. 

Pa odeš sutradan i provedeš u radnji cirka 2 sata opsedajući mušterije i zaposlene pitanjem: „A šta Vi mislite, koji mi bolje stoji?“, i dobiješ jednak broj glasova „ovaj“ i „onaj“, pa popizdiš. Pa zameniš ipak za veći, jer ne kupuješ haljinu nego kaput i to ne za jednu sezonu, i ne baš jeftin. I dođeš kući pa tamo dobiješ nervni slom, jer si bacio pare na nešto što ti više nije „TO“. 

Taj slom živaca morao je odmah da se nekako neutrališe novom kupovinom nečega totalno glupavog, jer ja sam kao što znate majmun. Daš mi drugu zanimaciju i odmah zaboravim šta sam pre radila.

Onda sam kupila omanju tašnu, da mi se slaže uz kaput, kako bih lakše podnela razočarenje. A onda uz tašnu kupim i jedan, jebemumater ne znam kako bih ga nazvala, ali nešto tipa „grejač za uši, čelo i veći deo poglavine“ i doživim prosvetljenje! I prođe me slom živaca. A jeftinije bih prošla da sam kupila bananu. Ili celo kilo 😦 

A onda sutradan prošetam gradom, kad gle čuda, bunda (monton) za samo 39.000 dinara!

„Aj ne seri!?“ povikah ja u sebi.

Proveriti.

Uđem, pitam, probam. Savršeno.

Malo je falilo da viknem „Kupujem!“. Prodavačica videla kako mi cakle oči, iznosi ponude… te na rate, te čekovi, te kupite na kreditnu karticu, te daje popust 10%. 

Tužno rekoh: „Ništa. Nemam.“ I muk.

Tešiše njih dve mene malo, a sve pričaju u nekom Futuru, ništa ih nisam razumela. 

Ne znam kako sam našla vrata. Znam da sam pogledom još jednom ispratila ono malo čupavo divno stvorenjce koje zovu tako grubim imenom. 

Elem, u tom montonu sada boravi moja duša, a telo će malo da sačeka.

msc_0686-1

Cena je zaista prava sitnica, s obzirom na to kako to maleno čupavo čudo greje svaku kost i svaki deo mog zanosnog tela veličine 2XL u braon boji, a prihvatila bih i crnu, teget, kaki, cigla, rezedo, roze i što bi rekla tamo neka AleksandraNM nešto na slovo m a nije ni pink, ni crveno nego magenta. 

Ako niste shvatili, ovo je poziv da mi organizovano kupite nešto lepo i jeftino što pre, jer zima samo što nije zazimila. Pokažite svoju humanu stranu. Eto! 

Jesam vam rekla skoro da vas volim? Kako nisam!? NISAM!? 

Nemrembilivit!

O-bo-ža-vam vas!

Svih 200 i nešto.

Ako 39.000 dinara podelite na vas 200, pa to je stvarno smešno. Ne brukajte se, sve to oZgo neko gleda.

PS Da ne kupih ono za glavu i uši (a liči na šubaru) i dok se nisam dobro natrontala, danas bih sedela u domu zdravlja na plućnom. I ginekologiji. Nego, jeste podelili 39.000 sa 200? Kol’ko izađe po jednom blogeru? Prava sitnica! 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šabane, ukrao si mi post!

Dakle, da ne dužim, prilično sam nervozna jer sam se prejela kao stoka, pa mi se dijafragma trenutno nalazi između pluća i grkljana, kad jebenom igrom slučaja naletim na svoj post kod nekog Šabanotija.

Pa onda kod još jednog. A verujem da ih ima još. 

Slepci ste. Glupi. Nekreativni. I, da… lopovi. 

http://www.einnewyddion.com/arhiva/izaslo/600/EN-524.htm

Da cirkus bude još veći evo šta je napisao: „Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!“

Pa bravooo majmune!

Ovaj drugi slepac poseduje, citiram: „… najčitaniji blog na Balkanu“

http://bakijevsvet.blogspot.rs/2016/08/smesan-govor-na-vencanju_91.html

Evo još jednog lopovčeta! Ccc… 

http://opusteno.rs/humor-zabava-f9/smesan-govor-na-vencanju-t30507.html

Dakle, šabani… smešni ste. 

I da se nisam prejela, znala bih tačno zašto mi je muka, ali jesam, pa jebi ga, pomešala mi se osećanja, emocije… 

Elem, što ste jebali, jebali ste. Zahvalite mi na većoj posećenosti vašim lopovskim blogovima ovih dana, jer ja sam dobra duša i smatram da ovakve kao vi treba malo protežirati. 

Mislim, helouuuu ukradena je moja INTELEKTUALNA svojina, šta god to značilo. Osećam se oskrnavljeno, kao srna ranjena, kao maslačak na košavi, kao šećerna vuna na kiši… Eto! 

Inače, drugari, kako ste? Imate li sličnih problema? Hoće li ova govna sama da se udalje sa interneta ili treba neka organizovana akcija? 

Kraljica kartona

Eto koliko smo se otuđili zahvaljujući ovim novotarijama 21. veka. Više nema ni bliskog kontakta, ni pogleda, dodira… sve nešto na tač i na skrin.

Mala digresija. Jutros u busu gledam i ne verujem. Devojka se jednom rukom drži za šipku, u drugoj drži mobilni i nosom, dakle NOSOM pritiska po tačskrinu.  I boli nju dupe, maše glavom gore, dole, levo, desno, jebelmiga, nisam videla koja je aplikacija u pitanju, ali u nekom trenutku je čak i nekoga zvala. Pa majkutijebem, normalna li si!?

Da nastavim…  

Dakle, danas niko nikome ne veruje. Meni naročito. Te si žensko, te nisi, te zajebavaš, te ne zajebavaš, i dok me tako protresu kroz hiljaduijedno sito, izgubim volju da uopšte i imam bilo kakav kontakt. Čak ni telefonski. Da ti ja jebemmater, sve sada i da hoću –  neću! 

Kako upoznati osobu bilo kog pola negde na javnom mestu postala je pitalica broj 1. 

Razgovaram pre neki dan sa jednim muškarcem iz daleke Australije, rođeni Beograđanin, reklo bi se keršme po slengu koji koristi, i štosevima kojima barata. Pita me: „Pa sestro slatka, što si bre sama?“ A ja lepo njega: „ajde, reci gde da ja smuvam nekoga, a da to nije jebena 96-ica?!“ Kaže – „Ja sam masu riba muvao po trafikama i šalter salama. Tada su radile uglavnom studentkinje. Lepe. Em kupim šta treba, em završim šta treba, em je ispitujem, pa se nabacujem, a ona nema gde da beži. I ne odustajem dok ne popusti! Prosto.“

I, realno, čovek je skroz u pravu. Niko nije blesav da napusti radno mesto i dobije otkaz zarad jednog muvanja, iz koga može da proistekne čak i simpatija, seks, pa i brak, zašto da ne? 

Elem, ja bih ipak bila malo radikalnija. Pošto ne mogu dugo da stojim na nogama zbog vena, kičme i ostalih staračkih bolesti, a i nešto i nisam naletala na muškarce trafikante, možda bi bio najbolji scenario da se nekome bacim pod kola.

I to ne bilo koja.

Neka skupa.

Preskupa. 

kyosho_08910r-640x320

Naravno, ne toliko zbog toga što su

skupa kola = bogat frajer

nego što, ako me udari neki sa jebenim Puntom, neće ni da se okrene, samo će da doda gas i ćao/poyy. A ovaj sa skupljim autom sigurno će da izađe, da me napuši, možda i nalupa par šamara ako mu kojim slučajem ulubim haubu, iskrivim felnu ili mu otpadne retrovizor. Možda mi uzme i bubreg na licu mesta, šta ću. Moguća udaja nema cenu. 

Ovu „operaciju“ obavljati isključivo u blizini semafora, ležećeg policajca ili neke prepreke koja će vozilo maksimalno da uspori.

Dakle, ja se bacim lagano, on me udari. E, tu nastupaju moje glumačke veštine! Malo plačem, malo jaučem, ne bi bilo loše ni krv da pustim iz nosa, pa se malo zanesvestim…

Tek kada potencijalni mladoženja pokaže prve znake brige (sada prema meni/vama), primeniti jedan od sledećih modela ponašanja. 

Evo par ideja, modifikovati ih prema zadatoj temi, i ne zaboravite, sada vi njega tešite!

Dakle, osmeh obavezno! U stilu „Ma sve je okej, opušteno, haha, dešava se svima“
giphy

Treptanje takođe! I blagi klimoglav. Ova slika sama govori: „Neizrecivo se divim vašim izuzetnim refleksima, trep, trep. Hvala Vam dobri čoveče!“

tumblr_moasahgmsb1stvn7eo2_250

Nipošto ovako! Ne budimo banalne! Ne zaboravimo da smo dame, majkumu! Jer ova slika govori samo jedno: „UzNi me na zadnjem sedištu Bentlija, ooooo ti Sotono!“

large

 

Mislim, stvar je prosta. Ako je nečovek, otići će. A ako je čovek, pajebemumater, pružiće mi pomoć na licu mesta, ili će me prevesti u Urgentni ili u neki dom zdravlja, iako ne igram na tu kartu, više bih da me tretira baš tu, na mestu zločina.

I na sledeću jednačinu koja glasi:

dobar auto + dobar čovek = potencijalni muž

ja ne bih imala šta da dodam. Situacija je naprosto idealna. Zgrabiti je! 

Dobro bi bilo da mi se ta povreda desi i u blizini  firme (tačno znam i na kojoj raskrsnici), pa da mi osiguranje prizna to što treba da mi prizna i da dobijem još neke pare preko, čoveka da častim nekom lepom večerom u otmenom restoranu kada me prođu podlivi, otekline i bokserski nos, pa ako se šta desi posle toga, sve ću da vam ispričam ovde, od muke da puknete! 

Ali, pošto ja radim u kraju gde žive kokoške i koze i gde se vozi samo konjska zaprega i bicikli sa priručnom prikolicom, meni je izgleda suđeno ili da ostanem babadevojka ili da se udam za nekog Egipćanina sa Kosova, pa da zajedno skupljamo kartone i konzerve, da se vozimo u fijakeru modela kabrio, što opet nije loše, jer bolje udata biznismenka, kraljica kartona, nego babadevojka, kakva god!