Obrijana

Eeeeee, deste đavoli mali, baš sam vas nešto poželela ❤

Šalim se.

Mislim, poželela sam vas, ozbiljno, nego gif je odličan, gre’ota da se baci 🙂

Živa sam, čisto da znate a i zabole vas baš.

Izašla sam iz bolnice posle 5 dana, super sam, jedan deo lobanje mi je obrijan, tako da sam sada 1/4 Šinejd O’ Konor.

Nije to ništa, za prosutim mlekom i za obrijanom četvrtinom glave se ne plače, ostalo je još 3/4 koje ću nevoljno da odbacim, da se tako kulturno izrazim, jer sam ja jedna predivna i prekulturna osobica, a u stvari ima da budem ćelavi globus i da mi se smeju sva deca u ulici. I poneka baba.

A neke ću i da rasplačem, kao pre dva dana komšinicino unuče. Zvoni ona a u naručju joj beban od 6 meseci. Ja stavila maramu na glavu, ličim na peračicu prozora, kad se mali zaplaka, napravi facu kao da me se boji, bradica mu drhti… On plače a nije ni meni svejedno, jer kažu da bebe najbolje osećaju ko je dobar, pa ispadoh zlo oCamujEbem!

Elem, rekoh ovoj da dođe sutra, pa se ne sećam više ni da li me je išta pitala. 

 

Gledam ovih dana nadogradnju kose i perike razne, pa to je bre Bogaoca skupo. Mislila sam da se izborim da mi ne obriju celu glavurdu, da metnem neke umetke, tupee, kurce neke, al’ para se nema, a kakva je situacija neće ih skoro ni biti, te ću da se zadovoljim nekom sintetičkom perikom do jedne određene sume.

Ako se i za to nema, ima ovih kineskih što se presijavaju na suncu, k’o da narod zna šta je kineska a šta perika od prave dlake, idi beži…

Za sve ovo sam sama kriva, što nisam išla kod dr kad je trebalo, pa neka vam bude negde u glavi da je bolje na vreme se lečiti, nego ostati ćelav.

Svakoj ženi je kosa ponos, svaka normalna žena neguje to što ima, meĆe razna govna na glavu, samo je meni kosa bila poslednja rupa na svirali.

I glava doduše.

Sada, kada situacija dobija ovakav epilog (Šinejd u nastanku), tačno mi krivo što sam bila surova i retardirana budaletina. Što mi je još krivlje, nemam na koga da prebacim tu odgovornost pa da ga/je iznapušavam, nego ćutim i pravim se mrtva.

Danas sam zvala jednu vlasuljarsku radionicu, mogli bi oni nešto tu da naprave možda, ako mi ne skinu svu kosu, al’ to košta u 3 lepe, pa onda se ide na korekcije, farbanja, sviranja kurcu i to ne za male pare, a perika najjeftinija je od 500e. Zakazala sam termin, idem na konsultacije, dupe da mi vidi put, a već znam da ću na nularicu jer je to najjeftinije. (*maločas sam otkazala „prijem“) 

Ovaj što priča da mi je dečko kaže da je tako najbolje, a šta on zna grdan šta je za mene najbolje, on ne zna ni kako se ljubim, ni gde sam šuplja a ne nešto drugo, nego ajd’ pustim ga ja da on kaže svoje, a ja se krstim, tako mi najlakše, nemam kad da se ubeđujem.

Sve u svemu, mene je glava prestala da boli NAPOKON. Više ne uzimam Kafetin od koga mi se sigurno želudac napravio na sunđer.

To što sam delimično ćelava za sada odlično podnosim, biće gadno kad’ postanem Šinejd. Jedina dobra stvar je ta što ću da koristim manje šampona i regeneratora u dogledno vreme, što je, složićete se, u današnje vreme znatna ušteda. Mislim, u narednih 7-9 godina, da bih vratila dužinu kose koju sam imala.

Neka vam ja budem za nauk, da ne bude posle da vam nisam rekla.

 

I, šta kažete, jebete li šta?