De ste rođaci!?

Familijoooooooooo! Mili mojiiiii!    
     
   
     
   
   
   
 

 

 

   
     
   
     
Heeeeeeeeeeej! Ček! Stop!

 

   
 Kako to mislite NISMO familija!? Ne razumem…

 

   
   
Naravno da jesmo!    
Nije baš da smo neko blisko koleno, možda tek neka deveta voda kisela, al’ da smo familija, to je jasno kao dan. Svi smo postali od onog Adama i Eve, od one jabuke i zmije, ne  znam baš tačno kojim redom i ko nam je prvi a ko drugi list na grani porodičnog stabla, al’ svi stadosmo pod jednu krošnju. A od te krošnje nastade šuma. I svi se rasejasmo po belom svetu, od semena prarođaka i prarođake, na sve 4 strane sveta, i u raznim bojama (prikaz 1)

 

   
   
   
S tim u vezi, shvativši ovu neraskidivu vezu među nama, braće i sestro, rođaci moji mili, familijo najdraža, s punim pravom ja od vas očekujem sledeće:     
– da mi budete žiranti za svaki kretit iznad 3.000 e     
– da u svom novčaniku vazda imate po 50-100e, da imate kad vas sretnem, da me častite, da vam se pošteno obradujem, da vam i članove vaše uže (a moje šire familije) pozdravim, ne baš poimence, nego onako brojčano    
– da mi date ključeve od vaših vikendica, stanova, kola, podruma i sefova kada odete na odmor, jer ko će bolje da vam čuva svu pokretnu i nepokretnu imovinu od ostalih nezasitih rođaka, ako neću ja!?    
– da me vozikate gde god mi se ćefne, da obiđem recimo moju rođenu tetku (a vašu dalju rođaku) Poleksiju iz Kraljeva, da joj kupite nešto malo voća i ostavite 50e da joj se nađe, da je celivate još za života, jer, realno, kada ste poslednji put bili u KV i kada imate nameru ponovo da tamo idete ako vas ja ne poteram?    
– da mi platite banju     
– da mi okrečite stan svake druge godine, a svake treće polepite neke fensi tapete    
– da mi obezbedite bar jednom godišnje neki odmor na toplom moru, u debelom ‘ladu i sve da mi bude plaćeno
   
Imala bih ja još toga da tražim od vas, ali neću još koji minut, jer sam skromna, razumna i nadasve fina.
   
******* Miš maus – kuća haus *******

 

   
Nego, rođaci, kod mene se danas stvorio big, BIG problem. Imam nezvanog gosta, a nije mi rođak. Nije ni vaš, bez brige.    
Nastanio se, smeta mi, ide na živce, stalno nešto šuška, grebucka, mrči, prči, Bog zna šta radi. Ja sam poznata kao negostoljubiva, volim brate mili svoj mir i ne dozvoljavam da mi ga iko narušava.    
Što je najgore, taj gost u stvari i nije moj gost. On je bio gost kod mojih novih komšija, pa mu se izgleda tamo nije mnogo dopalo i rešio je da promeni domaćinstvo.     
Pa gde baš kod mene, u pičku lepu materinu!?!     
Ako se nastani na duže, ja imam rešenje!    
   
   
Eno ga, šuška u plakaru. Grebe po vratima, svojim malim (!?!) a možda i velikim ručicama (!?!?!?)    
Ja nešto ne smem (niti imam želju) da mu otvorim taj plakar, jer može da me iznenadi. Neprijatno naravno. A možda je veliki, možda može i da me zaskoči ovako kilavu i trenutno bolesnu, da me grebe, jebe, šta ja znam kakve su mu namere…    
Ovih dana životinjsko carstvo je baš počelo da mi zagorčava život.     
Pre desetak dana, na šetalištu pored Dunava, korak me je delio od zmije. Male ali jebitačne. Neko reče da je šarka, al’ i da nije, meni su sve zmije otrovnice, bile male il’ velike, šarene ili ne.     
Što je najgore, zmija je bila beba, možda dugačka svega 20cm, što naravno povlači neminovno pitanje: A gde joj je MAJKA!?!     
Naravno da sam narednih par dana provela gledajući kuda hodam i šta sve oko mene šuška, mrda se i širi hladnoću.    
Ovo malo zlo koje imam u plakaru, glodar neki nepoznate veličine, oteraće me u nervni slom, materijalni trošak ili u tešku prehladu, jer su mi sve stvari (jakna, mantil, kaput) baš u toj polovini plakara, a, kao što znamo, kupiti kaput u vreme ekonomske krize je naprosto nemoguće, pa ću ja od sutra tj. danas biti     

 

 

   
TBC ću da navučem, sinusi su mi već sjebani, loše mi se piše…     
Namestila sam laptop blizu hodnika i čekam.     

 

 

   
Ne da ga ubijem, nemam ja muda za to, nego čekam samo da se oglasi da li je još uvek tamo.     
Jer šta ako nije!?    
 Ako je prešao na neko drugo mesto i samo čeka pravi trenutak da me savlada?!?    

 

   
Da mi se umrsi u ovo gnezdo od kose i da nikada ne izađe?     
Da me izujeda, izgrebe, krvi da mi se napije moje…

 

   
   
… i šta sutra da dam laborantkinji? Kako da mi se uradi analiza nečega što možda neću imati već sutra ujutru?

 

   
*****

 

   
Dakle, dragi rođaci…familijo moja najmilija…    
Ja sam nekim zaobilaznim putem u stvari htela da vas pitam, biL neko možda došao da mi…    

                                                KrrrrrrrrrrK!

…ovog miša/pacova/glodara-nepoznatih-razmera, ili da mi da svoju krv za analizu?    
Meni je svejedno.     
Ali, molim vas da krv bude od nekog bolesnog rođaka, kako bih opravdala bolovanje koje sam otvorila prošle nedelje.     
   
PS Mačke ne prihvatam, nepouzdane su!     
   
Advertisements

58 responses to “De ste rođaci!?

  1. Ja sam ta!
    Spasilac od svega što se miče.
    Ako redovno spašavam ćerku, koja je odavno za udaju, samo…šta će joj to, tako se kaže, od buba i bubica, buba mara, onih kineskih, smrdibuba, koje dolaze, nemam pojma odakle, mogu i tebe od tvog uljeza.
    Daj adresu, izađi iz stana, predaj ključeve i ništa ne brini. Sve će biti očešćeno, i živi i neživi stvorovi od bilo kakve vrednost. Samo ću ti lap top, teška srca, jer mi baš treba jedan, ostaviti, da možeš i dalje da pišeš 🙂

  2. pa, pošto smo rod, kao što već reče, rešavam problem za tričavih 3000 jevreja…. toliko mi fali za točkove kojekakve..a što je moje to je i tvoje, tako da ako problem ne rešimo imam zajedničke točkove koji mogu da nas prebace što dalje od nervnog (s)loma 🙂

  3. „Ima jedna anegdota kad se bušio Ćelavac (pravo ime Ćelevac). Zima mjerimo -24c ulazimo u već završeni prokop bez betona. U kutu gdje je dežurana za dežurnog poslužioca spava veliki medvjed zimski san. Oko njega radna odjela. Nastalo je tiho povlačenje sa malo straha.“

  4. Da si ostala na poslu, ovog malečkog ne bi ni čula. Razbole se ti u nevreme. Mislim, šta da ti kažem u vezi s miševima. Čula si za lepak, kantu vode i letvu, pa kad se namerači da pije vode, upadne i… jel’. dajete mu daću. Pa, izaberi! 😉

    Jako si nam nedostaja i ozdravi što pre. Cmooooook!

    • Dudolina, oblepila sam sve kartone po kući i na raspolaganju mu je bogat meni: jezgro oraha, sir, kulen, flips sa sirom i čokolada. Pa jebemumiša! Šta jede da mu pizda lepa materina!? Večeras sam pravila kokice, sve mislim navući će se na miris, i opet ćorak.

      Možda on ipak hoće mene da zaskoči!? Brinem…

  5. De si sestro po ludim genima!?!
    Što te nema?
    Vucaraš se tamo po onim twiterima, a?
    Ne pišeš blog…
    Kao sinusi…
    E – to te Bog kaznio, što nas ne uveseljavaš, ne razmrdavaš vilice i stomačne mišiće… Ok, neću ti stajati na muku, mislim-mišićnu 🙂
    Vidim ja, treba tebi neki mačorčina, da reši celu stvar 😀
    Ljubim! Ljubim!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s