Zdrava ishrana, jes’ kako ne…

Imam par pitanja:

Hranite li se zdravo i šta jedete? Odakle nabavljate namirnice? Da li poznajete proizvođača? Da li ste upoznati sa procesom proizvodnje? Koliko ste sigurni da ste kupili bakteriološki ispravnu hranu? Da li tražite serfitikat? Gledate li rok trajanja proizvoda? Zemlju uvoza? Verujete li u ispravnost robe u megamarketima ili sa pijace/iz minimarketa/prodavcu iz kombija ispred zgrade?

Da li se sećate da smo bombardovani? Da li znate koliko vremena treba da se zemlja i vazduh očiste od radioaktivnih čestica? Kada se desila nuklearna katastrofa u Černobilu? Čuli ste za chemtrails? 

Da li ste vegan ili vegetarijanac? Da li ste za hrono ili košer ishranu? Intolerantni na gluten? Alergični na belančevine? Jedete tonus hleb? Vodite računa o odnosu ugljenohidrata, šećera i masti? Redovno kontrolišete krvnu sliku? 

AKo ste na većinu pitanja odgovorili sa DA, ostatak teksta nije za vas. Čestitam! Vi ste prva osoba za koju znam da se hrani ispravno. Ako je ispravno. Ako živite ispod staklenog zvona od 1965. Pri tom, ako ste muško, ostavite broj u inbox, kontaktiraću vas u roku od 24h. 

Vi što ste nastavili sa čitanjem, da odgovorite na par pitanja:

Da li koristite vitamine (iz jetre ajkuline svastike, znoj s’ muda od noja, sline od puža golaća), upakovane u vidu tableta, kozmetičkih preparata (krema, šampona, losiona), sokova od po 2000 dinara direktno iz Sibira od neprCane aronije? Pijete li flaširanu vodu samo dok ste u šetnji? 

****************

Sve li radimo ne bi li produžili sebi život na ovoj planeti u raspadu. Al’ život je sladak kakav god bio, a mi blesavi gde god bili.

Sve te priče o zdravoj ishrani su, moje prepametne glavice

Spontano odabrana slika iz kućne datoteke

jednom rečju – sviranjekurcuzabadava!

Zatrovani smo odavno. Da smo u nekoj sterilnoj sobi, umrli bismo od čistog vazduha.

Koliko smo ozračeni, čudo da ne svetlimo u mraku.

 

Reklamiraju se vaskolika govna, sokovi puni šećera i „pulpe“ koja nije ni protrčala kroz punjenje, sirevi koji nisu prošli pored mleka, a mleko pored krave, meso na popustu iz neke zemlje koja je to spremila da baci, a nije imala gde, ili je imala, al’ neće, što da prlja svoje dvorište kad ima naše, i nas.

I da ne zaboravim higijenu! Bebama, koliko sam čula, guzicu ne peremo vodom i sapunom nego ih brišemo vlažnim maramicama!?! Šminku takođe. Ništa voda i Merima sapun?! Sve ti jebem!!! 

 

Hemija je svuda oko nas. I u nama. Ništa više nije kao pre.

Je l’ ima još neki način da nas truju, majku li im jebem toksikološko – farmaceutsko – hemijsko – marketinšku!?!

********

Priča koleginica kako ima svoju malu baštu, a tamo svašta nešto – sve domaće. Ima unuke, zbog njih uglavnom to i sadi. Kaže paradajz sazreo, al’ ne može da ga bere još nedelju dana jer ga je prskala nekim govnima protiv uvrtanja listova i ko zna čega sve ne!?!

Ovo je bilo poprilično šokantno saznanje za mene.

Ja sam čvrsto verovala da, kada je nešto domaće, onda je i neprskano. I uglavnom ne liči ni na šta (malo, krivo, šugavo, istačkano). I sad ja nešto razmišljam… ako ona ima baštu i sve je domaće a prskano, a sve to radi unuka rođenih, šta li nama prodaju ovi seljaci/preprodavci na pijaci, kad im nisam ni rod ni pomoz’ Bog?

Čime li oni praše, zalivaju, đubre, pojma nemam, al’ čime god da prskaju, ja jedem i ne pitam ništa. Neću da kupujem one šugave paradajziće, jabukice, kruškice i breskvice. To bre mora da bude lepo na oko. I veliko. I da nema tačkice.

Odavno sam se pomirila sa činjenicom da smo zatrovani i ozGo i ozDo.

Znam ja da bih, da sam ne daj Bože obolela od neke bolesti, jela i šta se ne jede, jer da manjkam – ne bi bilo svejedno ni meni ni nekima oko mene, al’ o tom… pu, puuuu i daleko bilo… Odoh malo da se osvežim, uzbudim se čim pomislim o tome. 

Pre neki dan zavijala sam sarmice od vinove loze. To što su mi prsti bili tamnozeleni još 2 dana, i što sam pomislila da imam gangrenu, koga briga. Možda je loza prskana i osiromašenim uranijumom, šta ja znam, al’ sarme su bile za 10!

20150620_200230

U DVA REDA, nego šta!

 

Sinoć sam pojela poslednje dve. Jedem, a plakala bih kad pomislim ko zna kada ću ponovo da naletim na babu spijace i slišćem.

Moj život gubi smisao. Život bez sarmi svinovim listom je kao okean bez ribe, vazduh bez ugljenmonoksida, žena bez brkova, muškarac bez stomaka. Nula.

Ono što još obesmišljava moj mladi život paunice u teranju, svakako su orašasti plodovi.

Kažu da orašasti plodovi podstiču razvoj moždanih vijuga i utiču na potenciju, tako da ja, generalno, imam problem i sa potencijom, jer ne kupujem orahe kad su 1400 dinara! Glupa već jesam (rekao mi bezobraznik Ironije) 😦 

PS Sve moje zablude o zdravoj hrani pale su u vodu. Zdrava hrana ne postoji. Jedite ono što volite. Btw obline su ove godine u modi.

 

 

 

Advertisements

56 responses to “Zdrava ishrana, jes’ kako ne…

  1. Ja upravo pravih te iste sarmice od vinove loze, odgajane u beogradskom dvorištu 🙂 Znači ukusne su za medalju. ALi koliko smo auspuh kiša pojeli to već ne znam 🙂 Opet bolje mi je i to nego ono voće i povrćem pod injekcijama 🙂 ili paprika a u njoj još dve izvitoperene kao da su razjapile čeljusti na mene koje kupim dovezene ko zna odakle..

  2. Једном приликом сам био код рођака у селу и пошто су некада били чувени повртари познати широм СФРЈ пођем да узмем гајбицу парадајза. Каже мени тај брат од нерођеног стрица “Немој одатле, тај је за продају, узми оданде, тај је за кућу“. Рекао сам им да је старшно то што имају “парадајз за кућу“ и “парадајз за продају“, на шта су ми одговорили да морају тако јер са “правим“ парадајзом имају само губитке док стигне.

  3. I ja sam ih prošle nedelje pravila. Sarmice. I prosto mi žao što to tako kratko traje. U ovoj zemlji Srbiji svi propagiraju zdrav život i ishranu – a suštinski onima koji bi to i praktikovali i kad bi sve to bilo zdravo… takav način života je nepristupačan zbog cena… a ovi što jedu po skupštinskim restoranima oni imaju para za to -a njima sve to nije bitno… tako da, živele sarmice 🙂

  4. Koliko smo i koliko možemo biti zatrovani hranom?
    Ako je naša hrana, u odnosu na istu hranu u periodu pre pojave hrišćanstva, zatrovana, koja je količina tog otrova?
    Da li je ukupna količina svih tih otrova u jednom obroku hrane veća ili manja nego otrovi iz jedne jedine cigarete?
    Po onome što znam, u jednom obroku hrane – ma kakva ona bila – ima manje otrova nego u jednoj jedinoj cigareti!
    Čemu onda uopšte priča o „zdravoj“ ishrani i ko je finansira?
    Oni kojima je u interesu da se skrene pažnja javnosti sa pravih otrova jer im pravi otrovi donose dobar profit!

    • Šta da ti kažem, još i duvanim! Što bi rekao jedan moj prijatelj: „Znaš da cigarete smanjuju život duplo? Eto, da nisi pušila, sada bi imala 102 godine“. Pa budi pametan! 😀

    • Matori Celzijus je rekao da je bas svaka supstanca otrovna ukoliko je ima previse.
      I voda, i hleb, vazduh…
      Ima u tome istine.
      Takodje je istina da danasnji pusaci preteruju. Pradeda je zadovoljno palio duvan sa svojim ocem samo kada mu se nesto narocito lepo dogodilo; otprilike jednom u tri dana. Umro je sa 104, par godina posto je postao siroce.

  5. Da znam da pišem kao ti, isto bih napisala. Nije me briga koliko je nešto zdravo. Najela sam se „zdrave“ hrane i zrnevlja, raznog brašna sem belog, stevijom sladila kafu, ma, u pičku materinu, sve zbog kandide, koja ide iz glave, definitivno. Kada mi dopizdila ta hrana, od koje mi se već poooooovraćalo, rešila sam da nemam kandidu jer je pretilo da odem u minus sa kilažom, tj. da me više ič, ne bude!
    I eto, stigosmo do normalne hrane. Sarmice bih ti smazala ovako, sa ekrana, tako su divne i dobro si me podsetila na uvijem vanglicu da se nakrkamo.
    Moji unuci jedu slaninu za večeru, palentu sa jogurtom za doručak, griz u mleku, BELI hleb, na kojem ja insistiram, inače bi grickali koješta u istom, neke braon boje. Treba jesti SVE, u normalnim količinama. Konačno sam se ugojila nekih pet kila. Kolače tučem i super mi je!
    Čekam da se zaoblim, pa, možda budem i moderna! Zagljaj od mene! 😀

  6. Kažu da čaj od peršuna može da istopi kilograme. I da je to zdravo. Ja malopre probala, imam pravi, organski u bašti (peršun, ne čaj!) Dodala sam malo meda, da lakše progutam (i on pravi, od pčela nije onaj od šećera što može da se kupi u radnjama) – kao supa sa medom! Bilo mi je muka, ništa gore nisam pila skorije. Jedva sam ručala! Dakle pomaže 😉

  7. Ne znam šta bih ti rekla na ovo sve, a da bude pametno… Mislim da bi svi, posebno proizvođači povrća (a i svi ostali) trebali da malo zavire u moju Baštaonicu, i dooooobro razmisle. Cela a priča oko 26 prskanja jabuka i injekcija crvene boje u paradajz, počela je jer su KUPCI želeli zelenu salatu za Novu godinu!? Zinulo dupe na one grčke proizvode u sred zime, pa ajd i mi malo da to napravimo, makar uz pomoć totala… Ne stavljam ovo zbog lične koristi, nego – možda se neko i opredeli. Stvarno dajem sve od sebe da ljudi dođu svesti i krenu mojim stopama 🙂

    https://blagomogzivota.wordpress.com/category/bastaonica/

  8. Jezgro oraha liči na mozak, ima levu i desnu hemisferu, čak i nabori liče na moždane vijuge. Danas se zna da orah stvara neuronske prenosioce moždanih funkcija.

    Šargarepa u preseku liči na ljudsko oko. Zenica, šarenica i zrakaste linije podsećaju na oko. I nauka je dokazala da šargarepe itekako povećavaju protok krvi i funkciju očiju.

    Paradajz ima četiri komore i crven je. Srce takođe. Istraživanja pokazuju da je paradajz bogat kalijumom i gvožđem i dobra je hrana za srce i krv.

    Pasulj leči i pomaže funkciju bubrega, a izgleda upravo kao bubreg!

  9. čuj, ženče,
    u naše selo kad kažeš „par“ to podrazumeva 2+1 (i prišapljen još po koji sabirak u jednini) tako da sam otprilike ispratila isti taj broj tvojih pitanja, a da si zgodnica, priznajem, nema ti ravne ni u struku ni u sarmicama. 🙂 :*****

  10. MOja tema! Hvala, Labilna, što ti se dalo o tome, treba netko s mozgom širiti istinu!
    Još davno, Efraim Kishon napisao je humoresku o čovjeku koji na tržnici kupuje „zdravo“, na štandu na kojemu je sve žgoljavo i nejednako, dok jednom nije zatekao tog svog trgovca kako skuplja odbačene plodove, žgoljave, suhe, natrule, s drugih štandova i onda ih prodaje kao zdrave.
    Nema nešpricanog na tržnici. Samo je pitanje kad, koliko i do kojeg stupnja je otrovno. Ja znam, imala sam vrt, uzgajala svašta, radi djece, Ničim špricano. Nisam imala viškova, jedva je bilo za njih dvoje, a naradila sam se.
    Trenutno mi najviše ide na živce oni koji tvrde (a svaki dan ih je sve više) da su osjetljivi ili intoleranbtni na gluten, pa kupuju tobože bezglutensku hranu u DM-u ili sličnim dućanima i tvrde da im je dobro. Dok oni koji zaista boluju oid celijakije te proizvde i ne gledaju, bilo bi im zlo da pojedu,jer je to samo komercijalni izum za ove pomodne trendere.
    A o Černobilu – drago mi je da se još netko sjetio da su nam onda pričali kako je poluvijek raspada recimo 200 godina, što znači da će za 200 godina zračiti samo upola manje nego onda kad je počelo! A ja sam nedavno na službenom putu upoznala divnu mladu Ukrajinku, prelijepu djevojku, koja mi je u razgovoru otkrila da već ima dijete studenta i 45 godina. Nije bila na plastičnim operacijama, pokazala mi je, pitala sam, pa sam zaključila da je valjda mutant. Ipak sam platnenu torbu koju sam od nje dobila na dar ostavila u hotelu, da ne unosim dodatnu radijaciju u Hrvatskiu 🙂 :)))))

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s