Zaražena! Srećom akutno…

Pamtim i neka srećnija vremena… Ne tako davno bila sam empatije BEZ.

Babe sa po dva zembilja u rukama, plačljive bebe i mala deca, školarci sa rančevima kao za kampovanje, mogli su da ošture čekajući da im ustupim mesto u busu.

Stojite! Pa šta!? 

Logičnije je da stojite vi, nego ja. Shvatićete to kada budete na mom mestu, tj sedištu. Nema tu puno filozofije. 

Ona filozofija koja mene ovih dana izjeda je smisao života koji se sveo na to da … hm, da nađem mesto u busu!?!

Od kako sam ukrstila mač sa trombom i venama, sedeti se mora. A osedeti baš i ne mora zbog toga…  

Prođe mi dobar deo životnog veka u nekoj suludoj borbi za slobodnom stolicom, kao da je direktorska jebote, a ne obična, smrdljiva i/ili bez mebla, pa mi se dupe upali kao da na žaru sedim. I ko će jednoga dana (kada nađem dečka) da mi opravda sve te čireve na dupetu!? Neko iz mase!?

I zato, evo par saveta za određene uzraste:

Za BABE:

Da su babe poželjne u poslepodnevnom špicu, to bi javili u sredstvima javnog informisanja! Kao što javljaju za elementarne nepogode, sušu, vrednost evra, otkup malina… 

Savet: Ne izlazite iz kuće pre 7 i posle 16 h, merite pritisak, šećer, sadite cveće. To neće da vas ubije, ali ako kročite u bus…hm-hm…. imam par ideja! 

Za BEBE!!!

Da prestanu da podvriskuju i histerišu, hvataju se musavim rukama za rukodržače i cmizdre što ne sede pored prozora. Najbolje bi bilo da nauče same da se hrane, čuvaju i presvlače. 

Savet: Na tv-u u jutarnjem špicu daju divne crtane: Keba Kraba, Sunđer Bob… Tata Brada… šta čekate!? Daljinski u ruke! Naučite da se zabavite sami!

Za ĐAKE!

Koja bre to škola RADI do pola 5????

Kući posle škole da se ide, a ne roditelje da sekirate! Da se prestane sa kliberenjem, a oni kojima je glas još u fazi mutacije – da ćute još godinu, dve! I, kako to mislite „Ne znam šta je đak pešak!?“ Olimpijska disciplina budućnosti.

Savet: Ajmo, trening!

Awwwww vratite šorciće u modu!

Nego, što započeh ja ovu besedu… 

Pre dva dana,   Do pre SAMO dva dana bila sam NORMALNO hiperegocentrično ljudsko biće.

…A onda mi je koleginica vratila neku Zbirku, koju sam pozajmila njenom detetu. I od tog trenutka počinje sunovrat moje ličnosti … 

Već mi je kesa bila puna gluposti koje vukljam radi slojevitog oblačenja po doktorki Macuri, samo mi je još i knjiga falila… Da je vučem do Borče, ne vidim ni jedan zdravorazumski  motiv.

Al’ u životu se neke stvari nameste bez logike, plana i programa, te me kod Doma omladine presretne neko devojče, deli one papiriće za prodaju/otkup knjiga.

E jes’ mi zinulo dupe da uzmem 100-200 dinara za knjigu. Računam – eXtra profit jebo ga ti! Već sebe vidim kako jedem novi Milkin proizvod…

Njamiiiiiiii krisp, krisp!

Nađem ja tu prodavnicu, stanem u red, ispred mene troje… Ove dve prodaju knjige, ovaj jedan drži spisak. 

Potapšem ga po ramenu, i sile mraka progovoriše iz mene:

„Da vam ne treba slučajno Krugova Zbirka za I razred gimnazije?“

Uze spisak, pogleda – kaže: „Treba!“

„Izvol’te i da dete ređa petice“, tutnem mu knjigu, okrenem se i odem. Jeste se ozario, videla sam! I reče „Hvala!“

Osetih olakšanje! Kesa mi sada lakša, ali ZAŠTO i savest!?

I tu se zabrinem – nepoznat mi osećaj! Proći će, pomislim u sebi.. 

Juče slična situacija.

Ja u busu, vraćam se sa posla. Ulazi baba, naravno vuče torbetinu!

O sve ti jebem! Pa šta ja rekoh na početku za babe i torbe!?

Probala sam da je iskuliram, šatro gledam kroz prozor, divim se divljim deponijama ispod pančevačkog mosta…

Okrznem je pogledom – ona još stoji. Sede glave, izboranog lica i nežnih plavih očiju, drži se za šipku, ruke joj drhte…

Mislim u sebi „Baba, ma ne jebem te 2%, špic je špic, princip je princip“ i ustajem….

ŠKK!? Gotovo! Ustala!

„Izvol’te, sedite…“ – „Hvala“.

Vozala se dve stanice. Da joj pička lepa materina! Toliko je mogla da stoji i na jednoj nozi (progovara moj unutrašnji glasić)

I to vam pričam, postala sam mekana. 

Ako ovako nastavim, već u ponedeljak vidim sebe kako držim ranac nekom pobesnelom tinejdžeru, a u dubokoj starosti tući će me unuci, zlostavljati lokalni mangupi, šef će me svako malo terati u kopirnicu sprat niže…To li je starost!?!

E neŠ ga majci!

Sutra kada vidim onu nadrkanu majku sa 3 ćerke, koja svima NAREĐUJE da ustanu – ima da pokažem

Što si ih rađala, kad ne možeš da ih nosiš kao kengur!? Aj čibe! 

I tako…. vraćam se u normalu od ponedeljka… A vi kako ste?

PS Da, da, pitanje je ponovo retoričko!

Advertisements

33 одговора на “Zaražena! Srećom akutno…

  1. Pre svega da pohvalim Vas smisao za humor koji daje autentican stil Vaseg pisanja. About me me je posebno odusevio 🙂 Drago mi je sto cu imati prilike da uzivam u Vasim tekstovima! Puno pozdrava 🙂 U potpisu: Misskas, jedna pocetna blogerica 🙂

  2. Kao i uvek savršeno, onako u tvom stilu. Moram priznati, tvoje priče (sa svim pratećim elementima) me uvek ostave bez daha 🙂 Svaki put sa zadovoljstvom dolazim na ove strane. Samo tako nastavi!
    I sad se nešto mislim, dal da ostavim ovaj komentar ili samo jedan 😀 ???

  3. Draga moja, obožavam te<3
    Setih se moje epizode u jednoj državnoj ustanovi kad sam dreknula na jednog klinca..posle, kad me je video ispred te Institucije dok sam dimila sve u 16, dete se rasplakalo. Veći sam namćor od tebe :))))

  4. Ubivaš. Labilno, ali ubivaš. Btw., znaš onaj dijalog iz gradskog prevoza u kome učestvuju dekica koji stoji i student koji sedi?
    Dekica: “Humanost je najveća ljudska vrlina. Dostojevski“
    Student… Ne reaguje.
    Dekica opet: “Humanost je najveća ljudska vrlina. Dostojevski“.
    Student opet ne reaguje.
    Dekica se još jednom ponavlja.
    Student: “Odjebi, matori. Momo Kapor.“

    • Jedem ja govna, da prostiš 😀 Nego ću ujutru da krenem ranije, da izbegnem gužvu.. što da se konfrontiram kad mi nije nužda 🙂 Al’ čim sednem, nema te sile da me podigne, majke mi… Pravim se blesava za sve pare 🙂

  5. Hahahaha odavno sam prestala da se nerviram oko baba koje uzivaju da se trutaju dje stignu, da stoje u red (jer je to njima rekreacija u dosadnim danima) a da im ustanem, nema sanse, KOJI CES K NAPOLJE AKO NE MOZES DA STOJIS NAKAZO!!! Sjedi doma ladi mooda.

    Od kad sam se logovala na sajt, redovno citam tvoje pricice, i uvjek se redujem nekoj novoj. Bas me uveseljavas 🙂 pozdravcic

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s