Šta sam dozvolila sebi…. Ili … Kako se kalio rođendanski post…

U 19 voda kiselih! Lažem…. 22! 

Šta li mi je to trebalo, još uvek se pitam…  

Šaljem mu mail, pre objave posta, jer ga pre svega poštujem, cenim njegovo mišljenje, on je moj (za sada) najveći, odnosno jedini kritičar, i nekako imam taj čudni osećaj da me je „stvorio“ …. O tata! 😛

Ja: Napisala sam ti rođendansku čestitku, ispravi gde treba, pisala sam po sećanju

On: Oduševljen sam. Zaista sam oduševljen, evo čitam .. Haha pa kako si se svega setila?

Ja: Sklepala sam to na brzaka, valjda nisam puno omašila?

On: Neeee, super je

Objavljujem post.

Nakon 5 min stiže sms:

On: E, a da ipak ispraviš nešto?

Ja: Ok (ispravljam to što mu se učinilo gramatički neispravno) Je l’ sada ok?

On: Jeste. Evo čitam, aha, ok… ispravila si..  evo i ovde, ispravi to  „rasćerdava“ U stvari nemoj, nisam ni ja siguran da li je š ili s, neka ga, neka ide tako… I skloni onog smajlija, ne treba ti to.

Ja ispravljam po nalogu.

ON: Ne, ne, neeeee, nemoj da ispravljaš, ako misliš da nisam u pravu…

Ja uljudno: Nema veze, ispravi sve što misliš da nije ok, saglasna sam, imaš ekskluzivno pravo na to

On: E dobro, izbaci onda čitav onaj pasus o smislu života…

Ja brišem (i dalje mi nije jasno zašto?)

On: Ne, ne, ipak nemoj… to je tvoje, učinilo mi se da ne ide, kao što i NE ide, ali ti si to..

Ja: Gotovo, obrisano. Da puštam?

On: Puštaj

Puštam ažuriran post.

Još dok sam na netu zove:

On: E, evo sad sam video i ovo…ne piše se poneki odvojeno, to valjda znaš?

Ja: Ne znam. Ok, evo ispravljam.

On: Ako to pročita moja sestra B., ima da me kritikuje što se družim sa nepismenima (ha ha ide uz komentar)

Ja: Ispravila. Puštam.

On: Važi, ne zamjeri… ipak je ovo tvoj post, pretjerao sam…

Ja: Ma ok, hvala tebi …

Posle 30 sec…

On: Vidi, ono „Morebit“ da ispraviš, ne ide…

Ja odlučno: Ne dolazi u obzir! Sve drugo ispravljaj, to ostaje.

On: Dobro, ali ne ide, ili ga napiši odvojeno i pravilno, ajde dobro, ne zamjeri. I ono kada nabrajaš dodaj kod „bubreg u loju“ – kao.

Puštam još jednom ažurirani post.

Zvoni telefon..

On: Vidi… (smeje se)…

Ja: Šta je sada!?

On: He he, ma sve je ok samo napisala si sestre, dodaj četiri

Ja: Pa kad ne znam koliko ih imaš, evo dodajem…

On: A ono što si napisala gospođa tetka… fali li ti tu koje veliko slovo?

Ja (nesigurno): Fali, i u G i u T? … ispravljeno, hvala…

On: Samo da ti kažem, nije meni tetka isplela kapu, no majka…

Ja: E sada gotovo, kao da zna neko, aj’ ćuti tamo… Pustila, i više nemoj da si mi ispravljao tekst!

Prođe pola sata, zove…

On: Ne kaže se „Zna da citra Šopenhauera… “ nepismena ženo…

Ja: U pravu si, ispravljam, ali mi se sada menja kontekst u nastavku rečenice. Sramota me više da ažuriram post, ako svima stiže mail-om da sam ispravljala, na šta će to da liči? 

On: Ne stiže, ne brini. Smisli, neću ja da ti kažem šta treba

Ja: !?)#(„“?(%#*?“$(„*) Aj’ dobro…

Posle nekog vremena stiže sms:

On: Samo još ovo ispravi i neću više da te cimam (ponovo se smeje, ali više ne primećujem da mu je neprijatno, ušao u ulogu 😀 🙂

Zovem ga: Aman, šta je sada!?

On: Vidi, napisala si sledeće: „A onda je dobio sina. Posle toga je uleteo u krizu srednjih godina… “ KO? Moj sin ili ja?? Ispravi, i puštaj.

Uradih kako mi je rečeno…

Zove…

On: Nemoj mi zamjerit, ali ono što si napisala za mlado i zanosno tijelo…

Ja: Da, pa? Nije mlado ili nije zanosno?

On: Jeste! (kad se samo setim kako je to odlučno rekao, prim.aut.) Ali ti je nekako nedovršeno… Tu je neko nekoga ostavio. Eto, napiši šta hoćeš, nebitno…

Ja: Ko je ostavio koga? Neću da lupetam, ako već ispravljam

On: Ona mene, nego, nije ni bitno, napiši „i ona mu pobeže..“.

Ja: E vala nije ni čudo! Vidiš koliko si težak čovek! Dugo te je i trpela…

On: (smeje se) Stvarno misliš da sam težak?

Ja: Jesi, ajde evo ispravila sam, puštam, i nemoj više da bi mi slovo promenio.

On: Važi (smeje se)

Opet zove…

On: Rekao sam sada svom drugu da pročita, pa ako bude imao primjedbe, ispravićemo

Ja: ŠKK je sada? Od sto babica kilavo dete….  Jesmo rekli nema više ispravki.

On: Jesmo, ali, ako baš bude, ajd’ čujemo se

Ja mislim da smo tog dana zbunili WordPress za sve pare 😀

Piši, briši, ispravljaj, dodaj, ažuriraj, briši, oduzmi, koriguj, objavi-i tako peŠesnaest puta.

Sledeće jutro stiže sms:

On: Ako si ustala, zvrcni. Moraš da promijeniš par sitnica

WTF???

Odustao je.

Do poslepodneva.

I dok sam bila u bolnici sa majkom, stiže sms:

On: Vala, da te još ubijedih da promijeniš ovo „Morebit“…

Ja: To ostaje! Ne bih ga sada promenila ni da mi daš pare za svako slovno mesto!

On: Crkni!

Ja: Sa kevom sam u bolnici, nije joj dobro, ima neke predznake infarkta…

On:  Molim te, molim te, molim te… Biće mama ok ako promijeniš ovo „Morebit“. Đubre sam, znam 🙂

Ja: C!

On: Umrijeće ti mama.

Ja: Svi ćemo.

On: Ja neću.

U tih manje od 24 h imala sam 22 revizije. A ovaj post puštam sa 6 + još jednom, dok pronađem sliku. Evo je! 

Od sto babica – kilavo dete!

Majka mi je preživela te noći. Ovaj, kad ga sretnem, teško da će…

Rekla sam da ću da napišem post o tome kako me je maltretirao. I evo ga, gotov je…

Idem na „Objavi“… 3, 2, 1… Sad! 

PS I da se zna, On nikada ne kaže „Nemoj mi zamjerit“ i sl. ali mi je bilo glupo da stalno pišem izvini, oprosti, izvini, oprosti…izviniiii… 

PPS Rekao mi je da doteram ovaj post i da ga pustim kad poludim. Računajte da sam poludela.. još samo da ga doteram.. čeeek… 

Kita cveća za slavljenika! 

Advertisements

52 responses to “Šta sam dozvolila sebi…. Ili … Kako se kalio rođendanski post…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s