Nisam to ja, to je neka druga …

E moja ti… Mislila si da je net nepregledno prostranstvo, gde možeš da zapišavaš kako ti se ćefne? Net je selendra, ja da ti kažem… i sve se čuje kad-tad.

Rekoh ja u nekom od prethodnih postova da sam ogovarala kolege na blogu, ali sam im davala lažna imena. Za svaki slučaj, jer Đavo ne spava.

Neki bi se silno uvredili, neki bi me možda tužili, neki prestali da mi se obraćaju. Generalno, pogodila bi me samo tužba.

Dobijem pred Novu godinu od koleginice mail, pod naslovom „Pismo“.

Otvorim poštu. Piše „Moje pismo Deda Mrazu“. Počnem da čitam, i zinem!

Moje „Pismo Deda Mrazu“ jebote!

Provaljena sam! Neko je našao moj blog, i sada isti kruži firmom. OooNeeee.. Taj blam mi u ovom momentu ne treba. 

Pokušavam da smislim kako da se opravdam!?!

Nemam ideju.

Zatečena.

Bacim pogled da vidim od koga je dobila mail – takođe od koleginice. Od koga je ona? Takođe od koleginice. Madr fakr! @#“&#!$%!?

Mislim da su počele da mi se koče i ruke i noge.

Nastavim dalje da pratim „trag“ i ukapiram da je poslednja u nizu koleginica dobila mail od nekog meni nepoznatog lica, iz firme u kojoj nikoga ne poznajem.

Huh! Laknu mi…

Moraću da smislim novu biografiju:

Rođena 1985. u Istočnoj Srbiji. Nezaposlena. Neudata. Vitka, visoka i plava, sa završenom frizerskom školom. Nosim naočare sa velikom dioptrijom. Hobi – gobleni. Nemam internet ni struju. Nepismena. Ne pismena.

PS Avaksi sve snimaju, petokolonaši su među nama a ovu plavu haljinu dobila sam za rođendan od dečka!!!

I još nešto…

Zašto je pametno ne govoriti da imate blog?

Brzo se ta informacija širi među prijateljima, a naročito među rodbinom. I eto.. ja nekima rekla, i više ne mogu da ih ogovaram. Mislim, mogu, ali onda moram puno da se trudim da izbegavam eksplicitne detalje događaja/situacije a onda to nije to.

To je kao da slikate na platnu preko koga ste razvukli foliju, ili kada zaboravite da u oprani veš stavite omekšivač, ili recimo da u jelo ne stavite so… bljak! Ili da pijete mleko iz čaše… užas! Mleko se pije iz ambalaže! 

Razmišljam da napravim novi profil, pa da serendam do mile volje. Ovako se osećam skučeno, kao da sam u ludačkoj košulji, ili u nekom uskom ventilacionom prolazu… Neću da umrem muški! 

Zašto li se setih ove pesme? Da nisam trudna!? Ne. Nenenenenenenenenene NE! Volim je, eto zato! ♥ ♥ ♥

Advertisements

45 responses to “Nisam to ja, to je neka druga …

  1. ono kad hoćeš da se Hebeš a da ti ne uđe – što bi moja baba govorila , a ja uvek ponovila!
    vid’ rime?!? jesu sad ovo bRezobrazni stihovi ili ću morati još da stihoklepam do bRezobrazluka?! 🙂

    nego, sve te raz’mem, ali gde god planiraš dalje da (po)gibaš po ženski, vooodiiii i meeeene sa sobom! 🙂

  2. Није наше, нашли смо!!! А да ставиш блог под кључ, изабереш своје читаоце и мене оставиш међу њима?? Мислим, испуњавам најважније услове – не познајем те лично и нисам ти род. 😀

  3. Najzaljućenije priče su i kod mene tako osuđene da zauvek ostanu u senci. Valjda sam i ja na taj način prinuđen da, noseći sve na sopstvenoj savesti, „okajem“ njihovu ljutinu (Kao što bi rekla stara narodna: „Jedeš feferone, a? A sutra, na klonji ćeš da vičeš: Izđi sestro! Ne smem. Poješćeš me!)

  4. Ja imam običaj da kad menjam preduzeće samo dragim kolegama prijavim blog 🙂 za sada nema incidenata, vecih… Bivše devojke su mi svojevremeno bile opasna publika, al sam naučio da ‘pakujem’ price 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s