Imam neke stra0ve za budućnos planete i svoju ličnu

Izgleda da neko radi protiv nas već duže vreme. Ili možda i kraće, ali temeljno… Sve što su mogli da sjebu, sjebali su. Još uvek ne znam ko, ali neko iz mase jeste!

Razbucaše veliku Jugoslaviju, fabrike, preduzeća, banke, velike firme, poljoprivredu, turizam, ceo sistem, da ne nabrajam…

Ostali su neki restlovi od kojih ni šifonske gaće ne mogu da se sašiju. 

I kad stavim prst na čelo, shvatim da sve je to počelo od moje pokojne babe. Ta velika državna pljačka.  Taj raspad sistema.

Ona je radila u bolnici kao kuvarica, i „pozajmljivala“ je meso. I jaja. I zejtin, šećer, brašno… To što do dana današnjeg nije vratila ono što je „pozajmila“ opravdava je preranom smrću u 92. godini.

Imala je sedmoro dece iz dva braka. Bila moderna za ono vreme. Znači, sedmoro dece x najmanje po dvoje unučadi, da si Rokfeler, ne bi mogao da na’raniš tolika usta. Babi jedinica iz vladanja, ali čista petica iz domaćinstva! 

Ček! 

(upravo mi ćerka saopštava da hoće da upiše mađarski ?!?)

June moje još ne potkovano, kćeri moja mentalno posrnula … vidiš li se ti na ovoj sliKi? Još ne? E ovako ćeš da izgledaš ako upišeš to što hoćeš!

E što se iznervirah! Sjeba mi koncepciju posta. Ništa, jebeš babu i državu, okrećemo se vedrijim temama… 

Školstvo!

Blagoš si ga nama.

Od silnih fakulteta državnih, koji još uvek „imaju reputaciju“ (kakvu-takvu) moj sin je upisao Megatreš. Smer za odnose sa javnošću. Okej, okej…  Jasno je svima da kupujemo diplomu na rate. 

Sa tim smerom može da se zaposli u nekoj kladionici, kafiću, da radi preko zadruge kao fizikalac, eventualno će moći da zakupi tezgu na borčanskoj pijaci i da prodaje parizer i viršle iz Mađarske – ali sa diplomom!

Fakat – radiće sa javnošću.

Nego, ova mala je do pre pola sata htela da upiše elektrotehnički fakultet. ŠKK joj bi, evo još sam u čudu… Da l’ je neko iznervirao u školi, da l’ mi lenja pita nije ispala kako treba, da l’ je buđav onaj cimet što sam metla, eto pojma nemam.

Šta god da upiše, neće mi biti od neke koristi, naročito ne medicinske.

Ja ovako vremešna, idem u godine gde ću sve više da koristim usluge zdravstvenih i rehabilitacionih centara, ortopedska pomagala, razne implantate …

Računala sam, ako bude programer imaće finu platicu, pa kad mi zafali za kuk, protezu, sise… da se otvori, jedna je majka!

Eeeee…. potopiše se snovi moji kao Atlantida. Računam da sam i dalje sugestivna, a ima još vremena do prijemnog… il’ će biti programer, il’ će joj majka biti ubica! (šaaaaalim se bre 😛 )

Nek upiše šta ‘oće… pa posle neka trlja glavu. Kad je nisam nagovorila da upiše medicinu, više nije ni bitno (progovori hipohondar u meni)… 

Ono što mene brine su ove neke generacije „Engleza“ koje završavaju Medicinski fakultet. Da se razumemo, ne brinu me svi polaznici, naročito ne oni druge boje, vere, jezika, izgleda piše… Oni će i onako da leče ljude u svojim siromašnim zemljama.

Ali šta ćemo sa ovima koji su kao „Englezi“ a prezivaju se na „IĆ“?

Slušaju predavanja na engleskom. Odgovaraju na engleskom (šatro). Uče pojmove na latinskom i engleskom, a lečiće mene, vas, i još neke na srpskom, u srpskim bolnicama, sa srpskim materijalom, ali sa „engleskom“ obukom.

Načula sam da su to deca naših profesora primdrmrprof, koja nisu imala ni jedan uslov da upišu regularno fakultet, pa se prešaltali i pomešali među ove obojene i prave se da su sa engleskog dvora. Niđe veze…

Pade mi na pamet nova verzija one kletve:

„Ko je Englez i srpskoga roda….

od ruke mu skalpel ne išao,

ni na stolu operacionom vežba,

sterilni mu ne bili tuferi,

nit’ makaze sa instrument table“ … 

Zanesoh se, gde smo stali? Aha…

Slažem se da će neko znanje da pokupe.

Imaju praksu, idu na vežbe, roditelji su im uglavnom medicinske struke, poguraće gde se može, biće i tamte-za-vamte… (proći-će-tvoja-ćerka-ako-prođe-moj-sin). Pošteno.

Ono što nije pošteno je – da im ja u neko skorije vreme i silom prilika, a ne svojom voljom, dospem „pod nož“.

Već zamišljam situaciju: ja došla da ugradim seese br. 5 a oni mi odstrane pola plućnog krila i urade vazektomiju !?!

Nego, ovako dok sam još pri čistoj svesti i zdravoj pameti, da uzNem neke mačke, miš0ve, pse lutalice i da vežbam da se u nekoj bliskoj budućnosti samooperišem! Tja!

Pa valjda ja znam šta treba da ugradim… još samo da naučim kako… 

Neću da budem engleski pacijent!

PS Čudni su putevi gospodnji, a još je čudniji moj post. Ja uopšte nisam htela da pišem o ovome! Draga Saveta, da li sam ja podvojena ličnost? 

Advertisements

34 responses to “Imam neke stra0ve za budućnos planete i svoju ličnu

  1. Draga Labilna, ono što Vi ispoljavate je tipičan primjer sindroma „maknute tastature“ u narodu poznate kao „nemirini prsti“. Vaš mozak želi da napiše jedno ali prsti zbog, pretpostavlja se, nesuglasica psihološke prirode, napišu drugo. Ovaj sindrom se često naziva i „ručni Turetov sindrom“. Jedini lijek je pisanje na mađarskom 😀 😀 😀
    …“june moje nepotkovano“ 😀 Blagoš meni što je kod mene još telence, tek odbijeno od sise…šta li me sve čeka.

  2. nisam čula za tu pojavu „engleza“, ali mi zvuči kao da je vrlo moguće i kod nas. pa kad naučiš na mačkama i psima, javi, da znam, zlunetrebalo
    a post je odličan
    ja mislim da ti jesi pomalo podvojena ličnost, ali ne u smislu školske psihologije, nego između virtualne i fizičke, što nije bolest nego budućnost

  3. kako stvari stoje, kad ode i ovo nesto dr-a tbuhom za specijalizacijom, ovde ce da se specjalizuju ne znam iz koje drzave za ne znam koliko desetina evra koji ce da se izdvoji za doticnu strucnost ( jer i englezi ce da odu). Tako, vidi da ovladas tehnikom sto pre. A pod b, sta sam ono htela u vezi ostalog . 🙂

  4. Neee, ti si jedan multiproizvod multikompanije za koju sam radio. Ne bih da ih reklamiram, osim da su pošteni kod brojanja para svojih klijenata. No, da ne skrećem s teme.

    Stvarno ne znam šta bih danas savetovao svom detetu da ga imam. Ja sam ’93-će mogao da upišem milion stvari da se u njima pronađem, samo što je za neke moralo da se putuje, a za neke nisam odradio prijemni kako treba. Ostalo je malo neveselija priča.

    Državni i privatni fakulteti su dve nepoželjne suprotnosti: tamo gde se školarina plaća upitno je stečeno znanje, a tamo gde se ne plaća nađe se neki autoritet koji će nam zagorčati studije i učiniti ih dugim i skupim skoro kao da smo plaćali školarine kod privatnika. I pitanje je da li ćemo pre pući ili se sa studija izvući. Dovršenog studiranja, naravno.

    Ono što bih ja savetovao svojoj deci je: svaki posao će ti jednog dana izaći na nos; ono što čini razliku i čini to da (ne) izdržimo je činjenica da to što radimo (ne) volimo.

    • U programiranju je budućnost i uvek ima „zanat“ u rukama… Ali, kada se setim da sam ja upisala Pravni na nagovor svog oca, i batalila ga, evo, obećavam, neću mnogo da je pritiskam /samo ću po malo da je gurkam/ 🙂

  5. Draga moja, post si začinila sa nekoliko zanimljivih tema, pa ne znam odakle da krenem;) 1. Piši malo o babi, ona mi je zanimljiva jer je od nje krenuo raspad sistema:) 2. mogla bi da objasniš za te Engleze, prvi put čujem za njih, i pod tačkom 3. Vežbaj, vežbaj, vežbaj pa da primenjuješ zdravstvenu praksu na nama..

  6. Eto, sad ti je jasno da ja zbog tih „Engleza“ ne idem kod lekara… Nego, odo’ da odnesem bratancu „Moj atlas ljudskog tela“ koji sam blagovremeno, a ni ne sluteći da će bratanac stići nedugo zatim, prevela za jednu izdavačku kuću. Nek’ se navikava dete na MedEcinu još u trećoj, pa da bidne doktor već sa dvaJes’, da me makar potkrpi koliko-toliko, a i oca i majku… :o))))))))

  7. Znaš li ti da u NS mnogo dece vadi madjarske vize (pod uslovom da su im svi u familiji odavde), što im otvara put u jEvropu (j – jebenu). Ne znam samo ko će ih školovati i plaćati im sve ono u jE.? Uslov je da znaju i malo madjarskog.
    U NS moji roditelji su znali madjarski, pa šta fali tvojoj ćerki da ga nauči. Ko zna zašto je to dobro?
    I šta ti vredi što si zabrinuta? Biće, kako, biti mora! Zar ne?

    • Ne! 😀 Biće kako ja kažem 😀 😀 😀 Večeras sam je vodila kod moje drugarice čiji sin studira ETF… Mislim da je ubedio 😀 Trep, trepppp…. Bilo je to doduše naručeno ubeđivanje, pa šta? 🙂 E jesam đubre 😀

  8. Ma, nisi djubre. Ni ja svojoj ćerki nisam dala da upiše gimnaziju, jer sam uvidela da nije za to, a da je upiše samo zbog društva, NE MOŽE I TAČKA. Ona je znala još od malih nogu da će se baviti kozmetologijom. I tako, upisala je najlakšu srednju školu, grafičku, pri tehničkoj školi. Lepo je to završila, bez trzavica, upisala u Bg kozmetiku koja je trajala 2 godine, nešto kratko radila u dva salona, pa kod kuće, a onda joj šunulo da završi Visoku poslovnu školu (tri godine). I sada, naravno, ne radi, čeka drugu bebu, ali je prijavljena kod nas u trafici.
    Dobro sam predosetila a ona me poslušala!!! 😀 (batina je iz raja izšla, ha, ha, ha, šalim se, naravno)

  9. Mislim da je najbolji zanat, nisu to džabe naši stari govorili.
    Eh, da sam tada znala ovo što sada znam, da ne učim škole, da završim frizerski, Bog da me vidi, i da se udam za nekog veselog molera ili vodoinstalatera.
    Deca uče, ali najviše će im budućnost zavisiti od stava i duhovne snage.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s