Amanet online

Ček prvo da okadim prostoriju… 

Pričasmo ovih dana nešto o smrti i sahranjivanju. I čega se sve naslušah, kakvih obreda, običaja, budalaština najvećih, strah da te uhvati…Vala smo blesav narod od Horgoša do Dragaša… 

Uglavnom, red je da svojim potomcima dam neke instrukcije za života, jer ako to sada ne uradim, potpašće pod glupavi uticaj srednje i naročito starije generacije, kako je to neki jebeno veličanstveni ispraćaj u 3 lepe pičke materine gde te (tj me) čeka trista kurčevih đakonija i bogatstvo najveće, seksa na tone i ko zna čega još. 

Dakle, obraćam se svojim potomcima i budućim pokolenjima!

Pazi ‘vamo!

Da me se rešite na najjeftiniji i najkraći mogući način.

Ništa sanduk od 300, 500, 800, 1500e…  može i neki kineski, plastični, vodonepropusni, ili u neku eko kesu, pa neka i propušta, jer meni će tada biti svejedno. Ako mi se malo i kosica pokvasi… pa nisam pošla na koncert Kamernog orkestra, nego kod Lućana Pavarotija lično.

Ništa plehana muzika, ništa hor Bečkih dečaka, Il Divo ili ne daj bože Zdravko Čolić, jer mogu da se uzjogunim, poskočim, isprepadam vas bez preke potrebe… 

Ništa pop. I kada kažem pop ne mislim na muzički pravac. Ponavljam – ništa sveštenik!

Uvek sam ih prezirala i uvek su mi delovali nekako pokvareno, prljavo i prežderano. A i tarifa im je za ono pojanje božemesačuvaj, nit’ šta razumela ikada, nit’ znala kada treba da se prekrstim, a od tih para može lepa trenerka da se kupi, patike ili nešto korisno, recimo ona korpa od bambusa za veš, prostirke nove za kupatilo, zavesa za tuš, četka za wc šolju neka fensi … 

Sveće da kupite najjeftinije. To se i onako posle pretopi, pa se prave nove.. jedna sveća je prešla sigurno 6500 sa’rana, četvrtina je otišla na slavske sveće kod ovih velikomučenika velikih domaćina, a ne ide da me razvlače po tuđoj sofri za par dana, dok mi se duša ne smiri i ne nađe svoj put

Na sa’ranu da dođu samo najbliži. I ništa da se zovu posle toga na kafu, kolače, kurce od ovce…. Nego da lepo posle toga izađete u grad na pićAnce, obavezno u kafić sa muzikom, ajd’ dozvoljavam da se počastite nekim slatkišem, jer što se pravilo do tog dana, pojelo se… 

Onaj krst, pa onu maramu preko krsta, cveće, suze, vence … ništa. Umesto pokrova čaršav neki, ne mora uštirkan, samo ga malo opeglajte, da me ne žulja dok mi se koske ne ohlade, a ne mora ni to, eto…

Možda vama sada ovo deluje morbidno, ali, gledajte to iz ugla jednog konzumenta usluga pogrebnog preduzeća u vreme svetske ekonomske krize. A i da krize nema, van pameti je da se troši na one koji su u odlasku. Odlazećem (meni) ne koristi, a vas baca u bespotrebni trošak. 

I nema da se plače. Ajd’ može malo, dozvoljavam… 

Da se ne svađate kad mene ne bude, da se pomažete, podržavate, volite, brinete jedno o drugom, budete jedno drugom uteha, snaga, vetar u leđa… 

PS Na chat da odete, daću vam password i nickname… obavestite narod, neki će se obradovati, neki vam neće verovati. Posle toga pocepati papirić i deinstalirati mIRC. 

Ako se još nečega bitnog setim, dodaću, ali mislim da je to to…. 

**************************************

Zašto sam ovo napisala?

Priča koleginica kako tamo negde u unutrašnjosti Srbije prave, povodom daće nekakve, čak i glavu, ruke, noge mrtvaka od testa!?! #$%!)#&=“  Tu skeri…. 

Konkretno je bio u pitanju neki deda. Kupili su nov krevet, novu posteljinu, novo odelo, košulju, kravatu, cipelke, a onda dodali tamo gde fali na „sliKi“… glavu, ruke, noge od testa (pečenog). I kao, to je velika čast za onog ko prvi dođe, dobije pare, odelo, slatkiše i krevet!

I da bira koji će deo od dede valjda 😀

Mis’immmm šta reći!? Pa jesmo li normalni??

Neću da budem žena od pečenog testa! Hoću da budem mrtva i bela. I hladna.

Advertisements

44 responses to “Amanet online

  1. Običaji služe da se zaokupi pažnja ožalošćenim. Da ne misle na tugu, nego da pripremajući ispraćaj, nekako pregrme šok zbog gubitka. To je za mene jedini zdrav pristup.

    Kako je došlo do toga da izvorno magijski, pa religijski ritual, pa svečani i tužni, preraste u paradu kiča? Ne bih znao, a predugačko je i za post, a kamoli za komentar.

  2. Ja bih malo štipnula onog pečenog dedu, ali samo ako je raženi, ima 2 metra i 100 kila čiste mišićne mase, i voli da se štipa… 😀 😀
    (U životu za odvratniji običaj nisam čula!)
    A kada si ti u pitanju – lično ću da ti organizujem ispraćaj u Kombank Areni! Misliš da je neću napuniti? Eeee…čekaj samo 🙂

  3. „Da se ne svađate kad mene ne bude, da se pomažete, podržavate, volite, brinete jedno o drugom, budete jedno drugom uteha, snaga, vetar u leđa… “ – ово је права порука!
    Остало, остављам без коментара…

  4. Apsolutno podrzavam tvoj stav koji se u potpunosti podudara sa mojim. Mislim da smo mi narod koji je jos uvek duboko pod uticajem paganskih obicaja i smatram da je krajnje vreme da se osvestimo. KaKve dace, kakva hranu na cistom carsafu preko groba, ili vikend stolovi na rasklapnje, sa sve gajbama sa pivom, kiselom vodom, nesto ostro obavezno, pa onda da se pojede da dusu pokojnika…
    Dakle bez dramaturgije, vec dostojanstveno i bez obicaja!!! Bol se nosi u dusi, a ne radi drugih i zbog toga sta ce ljudi da kazu…fujjjjj! Zato draga, svaka cast za ovaj tekt.
    PS. ja sam mom muzu vec unapred rekla sta i kako hocu, tj. sta necu iliti NE, NIKAKO, ukolko ga prva napustim.
    Simply the simple!
    AMIN!

  5. Baš sam danas pročitala ovaj tvoj post a danas mi sa’ranjena bivša svekr(i)va. Nismo pričale 18 godina. Isto toliko nije videla moju decu a njenu unučad, od sina. Pa sad ti vidi. Da li je za oplakivanje a samo onaj od gore, ako ga ima, zna na koju će stranu da je pošalje. Ne, nismo bile na sahrani, mada je ćerka pozvala oca da mu izjavi saučešće za smrt majke, odnosno svoje babe. Ironija, pa rod rodu ne izjavljuje saučešće. Ovaj se, pijandura, rasplakao! A nije prvo znao ni sa kim priča.
    Elem, udaljila sam se od teme.

    Luda si sto posto, majke mi! 😀 Ja sam od onih koje uoooooopšte ne interesuje gde, ko, kako i zašto će me sahraniti. A bogami, neću znati ni da sam mrtva. Bole me. Kad umrem, mrtva sam i, nadam se, bela!!! Mislim na kosu, tj. biću stara i dočekati veliku unučad! To želim i tebi a do tada (ako te ne opali Alchajmer), nemoj da se zezaš i prestaneš da pišeš! Si čula?
    Cmokenzi!

  6. Popovi lopovi 🙂 moja omiljena tema. ..
    Zaboravih sad detalje… Ostalo mi stosta u glavi, pardoniram ako grešim. Oblast istočne Svrbije, Homolje, ima običaj da mrtvaca drzi na tavanu prvih godinu dana. Da se suši kako šunka. E onda gozba na godišnjicu, samo se ne sećam dal je i on/ona (tj. ono sto je ostalo) pozvan/a. Probaću da iskopam gde sam to čitao.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s