Ima neko žvaku?

Ne volim jesen, ne volim kad pada lišće zlatno…

Boli mene dupe za lišće, ja ne volim kišu, kaput, jakne, čizme, kišobrane, rukavice…

Kad se tako natrontam isti mi đavo da li je jesen, zima ili početak proleća. Bole me leđa od toliko stvari na sebi, osećam se kao zaprežni konj, samo što konj ima neki cilj… da nešto prebaci od tačke A do tačke B, a moj jedini cilj je da mi bude toplo.

Jesam ja vama rekla da se samo u Egiptu osećam kao svoja na svome, koliko god ovo „svome“ bolesno zvučalo?

Volim sve što može da me ugreje: Sunce, radijator, solarijum, fen, vrela voda iz bojlera, eventualno nešto muško… I to ne samo da me ugreje, nego i da ja nekako akumuliram tu toplotu, da mi što duže traje.

Istuširam se vrelom vodom, pa se natrontam kao homoljska baba.

Slojevito oblačenje – sezona zima 2013/2014

Nisam ni za gledanje – ni za ‘ebanje.

Tačno bi se čoveku život smučio da krene da me skida.

Kad je onomad bilo -19 stepeni, još samo radijator na leđa što nisam upregla. Navukla grilonke, pa preko njih hulahopke, pa preko toga pojas koji sve to pridržava, dugačku somotsku suknju, pa majicu, pa džemper, pa jaknu (tanju) i preko nje kaput, dugačak kao božemeprosti mantija, pola Beograda sam  njime obrisala…

Na jedvite jade dođoh u firmu, pa tamo skidanje… aj sad kontra, šal, kaput, jakna… Prodisah jebote.

Srećom pa u firmi lepo greju, tamo mogu da se švrćkam i gola baš ako mi je zapelo, a nije još…

Nego, odem ja tako, u neko doba da izbacim višak tekućine iz svog zmijskog tela,  zadignem suknju, pa kad počnem da se skidam, zaboravim zašto sam došla. Jednom se takoreći nisam upiškila dok sam se svukla. Znači zadignem suknju, pa skinem pojas, pa hulahopke, pa grilonke… pa jbt dooookleee, beonjače mi požutele… Ah, da … još ćega…

Nekome je ovo zahlađenje dobrodošlo, a mene već hvata panika što ću narednih 5 meseci da idem na posao i vraćam se sa posla po mraku, što ću svoje pauze sada da koristim u zatvorenoj prostoriji, što će da mi se spava čak i kada spavam, što ću da idem kao pijana ulicama grada, što ću da mrzim sebe i sve oko sebe…

Nego, maločas sam popila antibiotik, doduše sa vrlo malo čaja, jer me je mrzelo da dignem doope, pa mi je kapsula ostala negde na pola puta ka želucu. I, kako sam ustala da nešto uzmem, podrignem (oprostite fini svete) i iz mojih ustiju izleti prah 😀 Ja sam čarobnjak! Mađioničar! Iluzionista!

More ja sam budala…  dobar deo mi je ušao između usne duplje i nosa, a smrdi kao da sam jela neke bube…

Je l’ ima neko žvaku? Bombonu? Listerin listiće? Aaaaaaaa ovo je bljaaaakkkk

Advertisements

73 responses to “Ima neko žvaku?

  1. Obožavam te, Labilna, obožavam! Nitko me ne nasmije kao ti. K tome isto mislim o slojevitom odijevanju i natrontavanju. Podsjetila si me na vic o Špicu koji je bi na moru i s mora se vratio tužan – izgubio svoj đemper. Onda je išao iduće ljeto, pa se vratio sretan, našo ja svoj đemper. Pa kako si ga našao, pitaju ga, a on kaže: Pa lepo, skinem jedan đemper, skinem drugi đemšer, skinem treći đemper… 4,5,6… kad ono- eno moj đemšer!

  2. Čitaj rečenicu po rečenicu pa ćeš provaliti na koji se deo teksta odnose:

    – Gledaj to sa malo vedrije strane: „da ti bude toplo… dok ne pređeš od tačke A do tačke B“.

    – Šta fali babi?

    – Ne brini ti za skidanje: što se duže čeka, zadovoljstvo je veće.

    – Pre bi ti odgovarala čaša vode.

  3. Bliznakinjo, jbš mi sve ako mi nismo omanuli kontinent! Nego, šmekala sam juče kamile u jednom zoo vrtu i one tople Egipćane ošmekah prošlo leto (ali kuku lele ne probah, a mantija leprša na sve strane, ehhh) pa je red da se to overi. „Pozajmimo“ kamile i pravac Idžipt!!!! 🙂 🙂
    Za zadah ne brigaj, kad sednemo na kamile to se neće oseti 😀

  4. Auuu..koliko komentara pre mene. Nasmeja me slatko draga moja, znam kako Palitrex smrdi, uzmi tik-tak, biće bolje..u stvari, već je toliko sati prošlo, mora da je bolje došlo.
    Ogroman cmok za tebe :))))))

  5. Nemam žvaku, a dosad ti je sigurno već kliznuo tamo gde treba!
    Jedne godine, pre par komada, kupim ja na pijaci „borbenu“ kinesku debelu jaknu, onako do kolena. Izgledala sam kao da sam spremna za polarnu expediciju. I to je to. Nema slojeva, kada me pritisne bešika, samo zbacim jaknu i gotovo. Znači, važno je imati dobru odeću, tj. kaput ili jaknetinu. Nema sto slojeva.
    Ispod farmerica oblačim neke kao grilonke – helanke sa cica macom kao postava i stvarno nema zime. No, ja je puno muvam napolju, tako da mi je ok.
    Želim ti toplu jaknu i dobre čizme! 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s