Svadbarski kupus na moj način

Vreme dešavanja radnje:

21.08.2013. od 10-10:30 am, po srednjeevropskom vremenu (pauza)

Lica:

Osoba 1 – žena sa sela, od onih što ti kažu uvek nešto da neko ne čuje, što ti daju uvek nešto da neko ne vidi, što te savetuju uvek iz najbolje namere sa namerom, što te ogovaraju iza prvog ćoška, ako ne i pre… 

Milica – Moja najbolja koleginica, opičenica, zajebantica, cica, maca i mica …

Ja – takva kakvu me poznajete, namćor, mrgud, sotona lično

Kolega – u prolazu, došao na puš pauzu, abitan za priču… 

Mesto dešavanja – pušionica, prostorija 2×3 sa jednim stolom i 6 stolica, neokrečena, prljava, i večito smrdljiva

Sedimo danas nas tri za tim stolom i kafenišemo.

*****************************

 

Osoba 1: Jeste stavljale zimnicu?

Ja: Nemam gde da je stavim, jedino da izbacim nekoga iz kuće

Milica: Ja ne stavljam zimnicu. Kupujem kad mi zatreba.

Ja: (setih se) Pa ja već imam kiseli kupus!

Osoba 1: Što si stavila kupus ovako rano? 

Ja: Ma stavila sam ga pre 5 godina, mislim da sam sada proizvela bojni otrov 😦 

Milica: Baš te briga, ti si prava domaćica, u svako doba možeš da kažeš da imaš zimnicu!

Osoba 1: Daj ne zezaj me, 5 godina držiš kupus u podrumu!? 

Ja: Neeee. Držim ga u plastičnom buretu. A bure držim u podrumu.

Milica: Jesi ti sigurna da se to bure nije raspalo do sada? 

Osoba 1: (i dalje u šoku) Daj ne zezaj me, pa baci to!

Ja: Da bacam kupus posle 5 godina? Nisam blesava, da me neko prijavi, a možda i pobijem pola naselja.

Milica: Ništa, pozovi onog Marića iz Odeljenja za vanredne situacije, pa neka ti oni izbace, ovo je slučaj za njih

Ja: Tačno – Marića! Samo moram da im napomenem da ponesu ona zaštitna odela sa kapuljačama, rukavicama, detektorima za gas i Gajgerovim brojačem…

Osoba 1: Pa kakva si ti to domaćica? (već proradio onaj seljački mentalitet – u-ta-ta bolja sam od tebe!)

Ja:  Ako mene pitaš – seksi, jebe mi se za kuJnu… 

Osoba 1: Možda ti se i održao jebote! (kakav optimizam!) 

Ja: Eto, za vikend ću da pravim podvarak, pa izvol’te navratite… Ko pretekne, u nedelju sarma!

Milica: E, a možda je kupus kao rakija, što duže stoji, to je skuplji i bolji. Otvori ti to kada budeš ženila sina, za par godina, valjaće… pa kad otvoriš mmmm.. 

Ja: Bravo! Spremiću svadbarski kupus! 

A svatovi… ovaj rad!

Osoba 1: E, ne zezaj bre, tamo mora da ima crva…

Ja: … i zmija i žaba i mjaumjau… ne znam, ne smem da otvorim, će me nešto iz’ede

Milica: Znači odatle dolaze sve one zmije što ih nalaze po gradu. Vidi, zovi ti lepo ZOO higijenu, pa ako oni ne dođu, pitaj ko je u gradu nadležan za kupus 😀

Osoba 1: Izbaci to bure kad te niko ne vidi, najbolje rano ujutru, i beži odatle, da te ne vide… (ova i dalje ozbiljna – šta ti je seljačka filozofija, cccc… da se ne priča po komšiluku)

Milica:  Pa da! … izbaciš, prospeš i kad počne da smrdi a ti prva počni da psuješ „E jebem ti ovakvu domaćicu da ti JEBEM! Puuuuuu!!! Ovo treba prijaviti komunalnoj službi!“ 

Ja: (plačem od smeha)

Ulazi kolega, i sa vrata počinje…

„E, jebem ti život, danas žena pravila pilav! Pa to nije jelo!“

– Dođi kod mene na kiseo kupus … (u isto vreme dobacuju i ove dve)

Kolega: Odakle ti sada kiseo kupus?

Ja: Pa nije od sada, od pre 5 godina… 

Kolega misli da ga zajebavam, ali kada je shvatio da šala nije, pita: 

– A znaš da se našminkaš? To znaš… a kupus da baciš… eeee moja ti.. 

Ja: Znam. Šminka mi je uvek pri ruci, a ovo je u podrumu, ja tamo ne idem, plašim se miševa.

Osoba 1: Daj molim te izbaci to, nosi bure daleko od kuće i baci u neki kontejner…

Ja: Da nosim pa da me neko vidi? Ili još gore, kad ga bacim ima da se oglase sirene za uzbunjivanje čak u Pančevu, ma idi bre… 

Osoba 1: Pa ja više neću da jedem ni sarmu ni podvarak, ogadila si mi kupus za ceo život! 

Ja: E neka sam 😛 

Milica: Ti sada možda imaš u buretu gotovu sarmu… Imaš kupus, imaš meso, samo da podgreješ

Ja: E sada se i meni sarma ogadila… idupič!

Sve u svemu… 

*******************************************************

I ako ste mislili da je ovo skeč – nije! Živa istina.

PS Ako je neko raspoložen da dođe da izbaci ovo bure, pošteno ću da mu platim… Treba mi prazan prostor za novu zimnicu, jer tako to rade prave domaćice – s’ voljom i na vreme! 

Advertisements

29 responses to “Svadbarski kupus na moj način

  1. Hm… meni mama jednom prilikom dala kanticu od tri kile sa sitnim kupusom da mi se nađe. Bila zima, ja iznela na terasu, prošla zima, ja na kanticu stavila cveće, došla jesen pa novo proleće i ja skontam da u kantici nešto ima. Verovala ili ne, posle dve zime na terasi, sneg, kiša, sunce… on se čak nije ni mirisom promenio. Ili mama ume to sa kupusom… ili je toliko hermetički bilo zatvoreno… ili se smrzlo tokom prve hladne zime… Uglavnom bacismo ga…. ali, niko u kraju nije ni skontao da usred leta u kontejneru ima kisela kupusa… 🙂

  2. Nishta ja tu ne bi dir’o, shto bi rek’o moj drug Zdravko Chola…. Ja sam, naime, ubedjena da si na najmanje tri slave iz svog komshiluka jela sopstveni (ukradeni) kupus… Nema, sejo, tu ni kace ni kupusa!

  3. Повратни пинг: Falsifikat originala… | Labilna

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s