Čudni su putevi gospodnji… juče svetica, sutra Pepeljuga, prekosutra princeza!

Eto šta je predznak! Danas Pepeljuga, sutra princeza! 

Od sutra sam ponovo Pepeljuga.

Staramajka ide kod sestre, a ja ostajem sa dvoje dece, koja uporno tvrde da su moja. 

To apsolutno znači da moram tako i da ih tretiram. Da imaju oprano, po malo opeglano, da imaju ‘ranu, da im bude sve potaman. Pa kako ću grrrdna!? 😦 

Ustajem pre 6. Radim do 16h. Dok dođem kući bude pola 6. Kao što primećujete, mnogo je to šestica… znači zlo!

Za to vreme, oni mogu da se presvuku bar 2 x, namrve kao da ih je 10-oro, isprljaju čaša kao za žurku, sa tanjirima su skromniji ali ih bude do pola sudopere, napune korpu za veš do pola,  i to sve samo u jednom danu… 

Znači, šta me čeka?

Ona strašna reč na tri slova… r-a-d. I ona još strašnija…  Oh-why-me!? 

Kako ću ja, ovako bolesna, umorna i nadasve lenja sve to da postignem, ne znam. Otvoriće se valjda neki novi vidici. Odnosno nevidici. Moraću da se pravim da ne vidim sav taj rusvaj oko sebe. Pa možda se neko i zajebe da pospremi zarad osnovne higijene (deca, komšiluk, komunalno JP)

Izdržaću ja da se borim sa neredom, ali sledeće nedelje idem na put. Treba neko da mi opere stvari, opegla ih, spakuje… i još da mi da neki dinar za ne-daj-Bože.

Ima li zainteresovanih? 

Ako ima, rado ću vam dostaviti svoju garderobu na doznačenu mi adresu, s’ pravom da je njuškate, gladite, spavate sa njom, ali da je vratite opranu, ispeglanu i neoštećenu 😛 

Zainteresovani neka se jave redakciji časopisa Vesele devojke

MI SMO VESELE DEVOJKE!!!

ili meni lično na 069/460-**-** 

Nego, dok još nije otišla staramajka… evo situacije od pre 10 min: 

Kevi stiže poruka od drugarice.

Ja otvaram sms i čitam: „Kako se zove vetar koji oprašuje biljke?“

Odgovaram umesto keve: Jebivetar!

Ona odgovara: „Je l’ i ti čitaš „Alo“?

Ja i dalje umesto keve odgovaram: Ne, ja sam pametna! Nisam Laponka! (tako joj brat tepa kada hoće da kaže da je glupa, prim.aut.)

Šaljem sledeću poruku: – Šta sam osvojila kao nagradu?

Odgovara: „Na slovo, na slovo… sramota me da kažem… K!“

(ja počinjem da se gušim od smeha, znam ženu.. ima 73 godine, mora da je stvarno sramota 😀 )

Posle par minuta stiže od nje sledeća poruka: „Verujem da si pametna, ja ne bih pogodila nikada, nego nešto brzo odgovaraš, da nemaš ,oždaasistentavidisš (prepisujem iz sms-a) koliko zurim, sve izgresah.“

E tu više ni ja nisam mogla da nastavim da se dopisujem, suze mi pošle od smeha 🙂 Ispričam kevi, i dodam joj telefon da je nazove. 

Keva:

„Ja asistenta??? JA!?! Zovem te samo da ti kažem da neću više da trošim svoje prste na glupe sms-ove… Ne, ne čitam „Alo“…. Naravno da sam pametna….. Ja sam kucala… naravno da sam ja kucala…  Nisam ja brza, nego si ti spora…

I onda počne da se smeje i prizna sve.

E bre kevo, kevo…. i sada se pitam na koga sam ja!? Gde može iver dalje od klade, klado jedna! Cmok :* Neka je tebi srećan put i lep provod, a mi kako se snađemo… pa ko pretekne, neka piše history or blog  🙂 

Advertisements

37 responses to “Čudni su putevi gospodnji… juče svetica, sutra Pepeljuga, prekosutra princeza!

  1. Ajde ti, Lucidna, deder, bacaj te knjige i lamentiranje nad iljaduipo godina proslih od neuspele ljubavi, te krpu, peglu itakota osnovna sredstva za rad u sake pa pomozi LaBiLnOj, valja se zeni naci u nevolji, a ne samo da posmatras sa strane, ko ja.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s