Skreni levo kod Albukerkija…

Ehh… šta je ljudska radoznalost…

Ne pratim TV generalno, ali nema sile da u toku dana ne naletim na VB ili Farmu. I sednem tako, odgledam po nešto. 

Ono što može da se vidi u tih 15-20 minuta je nešto, što me tera da razmišljam u ovom smeru >>>> Koliko para je dovoljno da se dobrovoljno javno blamiraš? Akcenat je na DOBROVOLJNO! 

Još, joooš, jooooooššš…

Koliki jadnik treba da budeš da bi svoj život spustio na nivo ŠODERA?

0,002 mnm

Hmm…. kažu sve ima svoju cenu…. Tačno.

Kolk’o para, tol’ko muzike

Neko reče da oni nedeljno dobijaju do 3.000 e. Smešna je to suma za ono što te trajno obeleži kao budaletinu interplanetarnih razmera.

Pre neki dan, moja Milica i ja nešto razmišljamo – za koje pare bismo otišle u neki reality show?

Najpre da pojasnim: obe imamo po dvoje dece. Školarce. Ne živimo na ivici bede, ali bi nam svaki dinar preko plate dobrodošao. 

Pitanje je: Na koliku bismo sumu pristale za ovakvu vrstu skandala?

Realno, obema su potrebne pare. Njoj, meni, svima…  Niko na pare nije imun.

Što se više ima, prohtevi su sve veći. Što manje para imamo, više smo u stilu „daj šta daš“.

Po analogiji stvari, nas dve smo u grupaciji „daj šta daš“ ali, da li je baš tako?

Meni je nekako i 10.000 e nedeljno malo. Milici takođe.

Ne bih ja baš volela za male pare da me snimaju kako mljackam, šetkam se polugola, podrigujem i oslobađam se gasova. Bez šminke tek nipošto.

To mora da se naplati srazmerno količini blamaže. Realno bi bilo recimo oko 30.000 nedeljno. Možda i više, ali ovo je neka „razumna“ cifra za nerazumne rabote. 

Ali, da li je to cifra koja bi meni igrala neku bitnu ulogu u životu? 

Računajući da ostanem nedelju dana, sa 30.000 se ne bih nešto mnogo usrećila. Decu bih izblamirala, sebe, familiju, prijatelje, firmu…

Da li je 30.000 e dovoljno da se nadoknadi nenadoknadivo? 

Da li je 30.000 e cifra koja bi usrećila mene i sve oko mene? 

Da li je 30.000 e dovoljna suma za „dan posle“? 

Možda sam ja malo „šunuta u glavu“ ali… ja za te pare to ne bih radila. Za 100.000 e bih već razmislila.

Da se razumemo – 100.000 e nedeljno može da me baci u razmišljanje, ne kažem da ne bih pristala… 

Vama prethodni iskaz deluje kao da su moji apetiti preveliki, ili da imam extremno visoko mišljenje o sebi, ili nedovoljno nisko… Meni bi tih 100.000 evrića odradilo posao, bila bih srećna neko vreme. Ne „pravo“ srećna, već onako, više zadovoljna što mogu da malo danem dušom. 

Nisam ja megalomanka, zaista…

Od tih para kupila bih recimo jedan osrednji stan i jedna nova kola. To što posle ne bih imala para da opremim taj isti stan i platim registraciju za kola je drugi padež – genitiv – (od) koga, (od) čega!?

Nego, ja sam labilna, pa i ne znam šta pričam… 

Zamislite situaciju da vam ovog trenutka neko pokuca na vrata i pita vas:“ Za koje biste novce vi učestvovali u nekom reality-ju?“

Da čujem… šta biste odgovorili? 

PS Da sam malo čvršćeg karaktera, ne bih ja uzela onaj daljinski u ruke, NO bih skrenula kod Albukerkija… Ali ajd’ sad… bi mu ga rabota! 

Advertisements

54 responses to “Skreni levo kod Albukerkija…

  1. Ja mislim da pare nisu presudan motiv kod dotičnih.Pre bih rekla da je vojearizam ili narcizam, ili već kako se zove ta osobina. Vole brate ljudi da se vide, i da se o njima priča, pa makar i ružno.

  2. Jao, kako da ih prizovem da mi zakucaju na vrata? Prodala bih se za 15000, toliko mi HFali za stan! Jebi ga, sve je na prodaju. Dušu već odavno nemam, znam da se ne bih izblamirala, pa šta me briga. Možda biste videli samo neku dobru tuču, kako nekom zavrćem jajca ili bih, neku od onih „koza“, kao što je Maja Nikolić, rastrgala na paramparčad, ali, ako hoću lovu, morala bih jako da brojim do miliončeta, da se obuzdavam da ne razjebem bandu! Eto, to je moj „trenutak istine“. Prolazim li?
    A volela bih kada bi se i ti Labileto našla tamo, sa mnom, da im milu majčicu!!! 😀 😀 😀

  3. hmmm…’ajde kao da mislim..
    nemam dece, jos mi telo zategnuto, a i dzabe cesto se mrdam medju ljudima cupava i bez sminke – od ponudjenih cifara minimum bi bio 30.000e za 7 dana i ako bi me sutra neko pitao: zasto? bez srama bih lagala i rekla: „mladost- ludost“.
    p.s. naravno, pre ulaska bih morala na par privatnih casova kod g-djica Ave, citam njene izjave i jos uvek ne mogu da se cudom nacudim kako to stvorenje hodi ovim svetom

    p.s.s. bez obzira na sve i dalje tvrdim da je vrhunac ljudske gluposti Karamela sa preljubnicima

    • @shunjalica

      Nisam gledala Karamelu, Avu sam slušala par puta, i šta da vam kažem.. Prvo mi je bila antipatična a sada mi je žao… majke mi. Ima svoj svet i u tom njenom svetu valjda se tako funkcioniše. Ne znam…

  4. Ispod ove priče bih komotno mogla da stavim svoj potpis… Ma u redu je, kapiram ja sve to oko autorskih prava i nemam običaj da kradem tuđe, ali šta ću, kad sam se prepoznavala u svakoj rečenici 🙂

  5. Ima ovde podosta blogera sa kojima bih pristala da provodim vreme u nekoj VB kući, i nije bitan novac…Ali sa Avom, Majom (nabrojala bih još koga ali znam samo još Ekrema :-P) e tu vala ne znam – možda dovoljno da odradim plastiku lica pa da me posle niko ne prepozna? 😛

  6. Svako ima svoju cenu, pa i ja. Moja je previsoka zbog toga što bih posao svakao izgubila ako bih tamo ušla. A muž nezaposlen, ćerke ne rade, uče, da ne bi radile 🙂
    No, nije sve tako crno, danas mi je bila u sudnici naša megazvezda, ne verujem da je kod bilo koga u ovim blogerskim vodama omiljena, i bila je pristojna i kulturna. Ne verujem da će ikada pristati na tako nešto, pa žašto bih ja?
    Trebaju mi pare, no, dostojansvenije je „pošteno“ opljačkati neku stranu banku, sakriti parice, odležati svoje, i kad izađeš niko ne zna za tebe.

  7. Kad već pitaš, ja ne bih ušla ni u jedno od ta dva, ma, ništa što ima veze sa javnošću. Ne znam koje pare da mi nude, moj život je moja stvar. Ne bih volela da me gledaju milioni ljudi. A iskreno, gledala sam velikog brata kad sam bila mlađa, sad retko kad gledam tv uopšte, uglavnom sam na kompu i iPad-u. Toliko od mene (:

  8. Sta trabunjas bre? Ko da bi tebe iko i zvao, a kamol nudio pare, ajdeBogati…
    U najboljem slucaju – mogu ja da te pozovem da kod mene gledamo Ligu sampiona, a ti da ucestvujes tako sto ces poneti pivo. Nego, desmo ono stali…ah, da…
    Ne moze svako ducestvuje u projektima tog Kalibra, vise ni za Dnevnik nije dovoljno dubijes dvoje-troje ko sav normalan svet, a kamol da se tek tako pojavis u rijalitiju.
    Trebaju tu odredjeni kvaliteti koje se ne sticu preko noci.
    Imasli ti uverenje od nadlezni organa da si poznata Licnos?
    Neku diplomu koja svedoci da si osposobljena za tu uskospecijalizovanu delatnos – Ucesnik u rijalitiju kao takav?
    Prethodno radno iskustvo, pozeljno visegodisnje, na slicnim poslovima?
    Sise? Dobro, sise nisu od krucijalne vaznosti…a to moze i preko noci.
    Nemas, normalno da nemas.
    Ovo bre cista Zavis progovara iz tebe.
    Ja to znam jer – i mene to muci.
    Ne toliko zbog para i slave koje propuscam, kolko sto bih voleo da se zaljubim u Neku, cujem da se to tamo redovno desava.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s