Nemoj vikat!

 

Tamo pred Novu godinu imali smo organizovanu proslavu Dana preduzeća/Slavu firme/Nove godine…or whatever. Nismo još utvrdili o kom datumu se radi, pa ga slavimo od Svetog Nikole do Nove godine, jedan dan, pa koji zapadne 😦 

Iako ga slavimo kao Dan Nečega, sigurna sam da može da se nazove i  Dan Tantalovih muka (objašnjenje sledi kasnije)

Tantal je bio lenčuga, razmaženi Zevsov sin koji se  sprdao sa bogovima, a moj (sada već bivši) direktor je vredan čovek, koji je čitave godine imao „pune ruke posla“ ! Nešto ovako:

Gledam ga, a sve mi dođe da mu uručim Orden zlatne hobotnice I reda.

To je visoko priznanje za naporan hohštaplerski intelektualni rad i odličnu organizaciju i koordinaciju najbližih lopova saradnika, a sve pod budnim okom tenderske komisije i ponuđača.

Obično tog dana direktor, pred zvanicama,  održi kratak govor o tome kako smo naporno radili, kako je sve pogodio II talas ekonomske krize, III talas Merkelinih valunga, IV stepen radijacije iz Fukušime, ali da smo… Bogu hvala… svi na broju …još uvek. Ovo „još uvek“ bude redovno propraćeno pogledom koji ne obećava 😦

Leto, zima, kiša, sneg… Mog direktora nikakvi meteorološki uslovi  nisu omeli u nesebičnom zalaganju na „čišćenju“ životne sredine. Neko to zove i „ekologija“, mada sam sigurna da se u narodu ova pojava zove drugačije.

Nego, nije sada reč o narodu i narodnim „krilaticama“…Narod se vazda sprda, ovo su ozbiljne stvari…

U direktorovoj „radnoj“ biografiji nailazimo na: pregalaštvo, čvrst stav i neodustajanje od visoko postavljenih ciljeva. Njegov cilj je samo njegov cilj. A njegovi snovi su naša noćna mora naša radna obaveza. 

Kao što znate, današnji direktori odlično znaju šta žele, samo ne  znaju još  koliko. Stičem utisak, kako im se čini da im je svega malo 😦 Pa to su prave Tantalove muke! 

Tantal je bio osuđen da bude večno gladan i žedan i da živi u večitom strahu.

Tako i neki naši direktori 😦  Večito su žedni i gladni. A pretpostavljam i da žive u večitom strahu od nemaštine ili nedovoljnog imanja svega i svačega. Ravno fobiji! (eto objašnjenja!)

Mislite li da je to lep osećaj? Pa nemojte da ste takvi!!!  Jebote, šta ja pišem 

Jedina razlika između mog (sada već bivšeg) direktora i Tantala je ta, što je Tantal bio smotan. Nije uspeo ni bistre vode da se napije, ni voća da se najede, a bojao se one stene …ccc… kao da mu život visi o koncu. Moj bivši direktor se nije bojao ničega.

I zbog te hrabrosti, svakako da je zaslužio i neki ekstra bonus u vidu platnih kartica kategorije – platinum. I nekoliko interkontinentalnih seminara ili radnih grupa. Šta zevate? Pa šta!?

Zar vi stvarno mislite da je lako spavati pored toliko kombinacija, finansijskih konstrukcija, umetničkih slika, platnih kartica?

Probajte! Ako uspete da sastavite 8 sati sna, svaka čast… mada čisto sumnjam. Samo… nemojte posle meni da se žalite zbog insomnije. Molim lepo!

I ono što me je uvek uveseljavalo na kraju ovog govora je taj aplauz. To nam uvek dođe kao zvanična potvrda da smo položili test. Da smo i ove godine uspeli da se „ponašamo“ u skladu sa direktorovim željama i mogućnostima. I snovima… 

Međutim, ove godine govor je izostao… I šta sada to znači???  Da nismo bili vredni, radni, požrtvovani? Da nismo mislili na naše direktore???  Pa nemojte tako drugovi i drugarice… neeemojte 😦

Ili sam ja ipak zakasnila na slavlje 😦  Prokleta bila… sve zabavne stvari mi izmaknu kad ne treba !

I još jednom da naglasim, moj (sada već bivši) direktor se ne boji ničega. Ha!

Ko je vama kriv što ne možete da se nosite sa tolikim malverzacijama  tolikom odgovornošću? 

*************************** 

I tu viknemMekušci! „…i probudim se… Eeeeee čudnog li sna… 

Advertisements

22 responses to “Nemoj vikat!

  1. Ja se izvinjavam… Orden nema veze sa hobotnicama, poshto su to strane zivuljke! JeR neshtA Hvali pochivshem ordenu orlovih muda s machevima drugog reda?! U Srbistanu, direktori/menaDJeri su sashli kUj zna okle i mislU o svijU! A narod neradan, samo bi da bloguje, tvituje, fejsbuchi se i interneta po vas dan! I onda ne valja preduzece, je li? Sve biK ja vas more na radnu akciju…i to ne bilo koju, neeee…neg’ da se okrechi onaj mali, neuslovan stanchic od dvestotinak kvadrata u vlasnishtvu direktorove shurnjaje (on, jadan, nema nishta!) shesti put od juna, da se izmene plochice u kApatilu i da se ochisti izvorchic (bide+wc sholja a i shkoljka). da se unese nov nameshtaj…..to biste vi radili da se ja pitam! Ovako mogu samo da chestitam izvesnim direktorima shto trp(aj)U takve radnike, nezahvalne, ‘oce i ‘lebaC i pogachu, a bogme i platu ishtu i to svakog meseca, ejjj! Pa, shta ce da rade s tol’ke pare? Chestitam i onom majm…menadzeru shto reche da je doshlo doba da se u januaru pola zaposlenih poshalje na kolektivni odmor (vi’sh kako misli o radnicima,a?) a oko 438 radnika ce d’otpusti (pazi ovo: oko, josh nije siguran), jeRbo ih je ionako uposlio preko omladinske (to shto cela omladinska nema ni dvesta, nije vazno, kUj ce to da prebroji!), pa su valjda prestarili, shta li, i nece da im placa vishe 100 dindzi po satu, narochito ne u pogonu u kome im je glava u torbi (s barutom i ostalim lako zapaljivim, po zivot opasnim materijama). Jashta da nije pravio novogodishnji kradjenbal! On shtedi! Otish’o do Moskve na deset dana, tamo prazn… misli i muchi se kako da vodi firmu u propas….bolje sutra, prekosutra, nakosutra. Nemo da sam Ve chula da jedne velite josh protivU tih divnih, dichnih, obrazovanih, elokventnih, umnih ljudi shto nas vode u nove radne pobede! Jer mi smo gubitash…proleteri!

  2. Nešto sam propustila:
    1. Zašto je bivši?
    2. Da li je bivši tebi zato što si otpuštena ili je otišao na ODGOVORNIJE radno mesto?

    Bez vredjanja, molim, pod 2. Znam da si pričala o čizmama i radnom odelu na terenu, a moguće je da mi je mnogo toga promaklo dok nisam imala internet!

    Ljubim te, srećno Badnje vaće i Hristos se rodi! 😀

  3. Eh, da je više bivših, pa neka idu i na bolja mesta.
    Mnogo je boljih i sposobnijih bez posla, koji takođe znaju šta žele, ali za razliku od tvog direktora i koliko, samo jednu normalnu, običnu platu, sve će za nju raditi što treba, savesno i odgovorno.
    Evo, jedan mi svaki dan jede džigerice, muka, da li veća njemu ili meni, ti je Hamletovsko pitanje. I tako dve godine, a stambeni kredit više od pola moje plate, na toviše banka žmuri, važno je da se rate skidaju…i tako, delimo muke većine naših, u zlu je svako sam, u radosti, svi su uz nas.
    I tako…
    Ja sam takođe imala neku proslavu pred Novu godinu, nisam išla, mnogo je hiljdarka za to, mnogo.
    Idemo dalje, biće bolje, ma samo što nije 🙂

  4. Zanimljv tekst. Kanda pronadjoh neke slicnosti u tvom tekstu tj. snu i mojim snovima :D. Hm… Da li stvarno pisem ovaj komentar ili spavam, sanjam i mislim da ga pisem… ? Ko ce ga znati… Poljubac nemoguca zeno :D.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s