Ja ljiga… Ili Ja lažni moralista… Ili Ja glupača… Ili Budala sam, tim se dičim !?

Zašto!?

Zato što sam glupa! Mnogo! ‘nogonogonogonogo…

A zašto sam glupa ?

Valjda mi ne da taj glupavi idiJotski gen, ponos, vaspitanje, godine, unutrašnji mir, neštoneštonešto…  da budem sponzoruša 😦  Neki Q jeste sigurno, ali ne vredi, ne mogu da prihvatim u životu neke jebene „povlastice“, sve misleći da će da me izađe na skupo,  a nije da ne bih volela, da se ne lažemo 🙂

E zbog ovog „a nije da ne bih volela“ zato naslovi u nizu…  Koji god da uzmete, niste pogrešili 🙂

Čitavog svog (ne tako kratkog života) svaki luksuz sam uglavnom sama sebi priuštila. Naročito u devojačkim danima. I kada kažem luksuz, mislim na putovanja, pa čak i ona daleka. To mi je nekako uvek činilo zadovoljstvo. Jeste da je bilo momenata kada sam grcala, ali svaki dinar/marka/evro se isplatio. Meni je duša bila sita.

Da ne pravim neki dugačak uvod, elem, pozvao me pre izvesnog vremena (sada je to već daleka prošlost) Crnogorac miamor ❤ 😀 , u Frankfurt. O njegovom trošku a za moju dušu…petak, subotu, nedelju… koliko god.

Šta sam ja pametnica rekla? Obratite pažnju na sledeće varničenje (znači Rumenka, obraaaaaaaaaaaaati pažnju!!!):

– „HahahahaahHAXAXA-XA! (uopšte NE ZNAM kako sam uspela da se nasmejem, prim.aut.)

– „Paaaa…da li si ti normalan!?“ (pri tom, evo iz ovog ugla mogu da zamislim kakvu sam grimasu napravila – kao ono … zgrožena hahahahaah Bože, kakva laž)

I još dodala ljutito:

– „Ne dolazi u obzir!“ @#!?$@!*?)##)($!!!!!

I posle ove rečenice sam trebala da dodam: „Sačekaj samo minut… da izvadim ovaj nož iz leđa, koji sama sebi ubodoh maločas!“

O čem’ se radi pitam ja tako sebe često?

Jebeni kapric!  Pu, jebemtidatijebem glupavo žensko stvorenje!

Bilo je tu konstatacije od strane dotičnog da ništa strašno nije predložio, da bi mi posvetio prilično vremena, da bih upoznala njega, grad, okolinu…

MA JOK! 

Pravim se fina, a doope mi zinulo kao čunak 😦  Znači tako? Glumataš finoću? Za čije babe zdravlje???

(Ono kad sponzoruša preračunava svoju platu u evre – Mak’la sa http://www.vukajlija.com)


I sada bi neki rekli (a neki su mi već i rekli)… „To sestro, bravo! Ti njemu da ideš na noge ?!? Ni slučajno!… Svaka ti čast, ko ga ‘ebe…!“

A ja… i iz ove, a i iz ONE perspektive,  hoću mooda da iz’edem, svoja, tuđa, njegova, bilo čija… aaaaaa jbt! Glupaglupaglupaglupaaaaaačaaaa…

Kakva je to sila zaposela mene i moj mozak, ili ovo parče koje je od njega ostalo? Kakva je to moralna norma mene sprečavala da tamo ne odem?

Nevina nisam. Zauzeta (realno) nisam. Mala nisam.

Vremena imala. Važeći pasoš takođe. I džak leptirića u ono vreme.

Kreditnu karticu u novčaniku, za slučaj da nešto krene naopako.

Znači, imala sam sve uslove da tamo odem laganeze, bez tenzije da ću da ostanem gladna, žedna, bez para, na ulici…

I sad se pitam:

ŠKK meni treba da ja izigravam finoću? Da lažno morališem? Da se femkam? Tvrdim pazar, šta li? Je’m govna i takoTO.

Ali eto, rekoh sudbonosno NE,  kao Tito Staljinu  (doduše možda se i on posle toga kajao…)

Kako da vam objasnim, a da ne zvučim totalno glupavo…

Uzimam onoliko koliko mogu da uzvratim. U bilo kom smislu. Valjda me jebe taj glupavi znak (vaga) ali, ništa ne sme da prevagne, da mi pokvari taj balans.

I na poslu, isti slučaj. Dok me neka stranka ne izjebe sa milion telefonskih poziva, dolazaka, urgencija, pa čak ni tada ne mogu mirne savesti da uzmem tu jebenu čokoladu. Osećam se neprijatno.

Nije problem samo da prihvatim poklon, nego i da ga dam. Naravno, tu se ne računaju rođendanski pokloni, već oni za tzv „protivuslugu“. Ne mogu, ne vredi, pokušala sam i osećala sam se kao šit.

Nije da ja ne cenim sebe, svoj trud, svoje želje, potrebe… jednostavno, lakše mi je da kažem „NE, hvala“, nego „DA, hoću/može/rado“.

I posle se kajem, jasno. I sve nekako radim u korist svoje štete. Taj jebeni ponos mi stoji kao kineski zid, bodljikava žica, ambis, betonski blok, neki Qrac koji mi već ide na Qrac.

Ponos… ma PO NOSu mene treba, da se opametim jednom za navek!

Znači … pitanje je: TO BE or NOT TO BE sponzoruša? TO BE! Glupa ženo, TO BE!

Al’ proš’o voz…


Advertisements

25 responses to “Ja ljiga… Ili Ja lažni moralista… Ili Ja glupača… Ili Budala sam, tim se dičim !?

  1. „Uzimam onoliko koliko mogu da uzvratim. U bilo kom smislu“.
    Bravo! Mislim da je ovo sustinska crta karaktera. Ironicna, duhovita ili ozbiljna – to si, sustinski Ti. Svoja!

  2. Tooooo, PO NOSU tebi treba. No, vidim da si samu sebe išamarala pa neću još i ja da ti dodajem so na ranu, ali, jebeš ga, mogla si baš, k’o da si ti njemu morala da daš BAŠ SVE. Mogao je da te prošeta, da se ispričate i da te boli Djokinica za sve, a ti izabrala NOŽ U LEDJA samoj sebi. Eeeeeee, Labileta, Labileta, nisi ti baš tako labilna. Vidiš kako si odmah rekla NEEEEE! Uf, baš mi krivo, mogla sam dobiti razglednicu iz IZNOZEMSTVA!!!
    Još si mlada, pa, ako te opet pozove, ti se malo femkaj pa priVati, bole te, idi, vidi, pa se vrati! Druge ti nema. 😉

  3. Idi bre baš u Q. Rekla bih ti „nemoj da ideš“ samo u slučaju da nisi imala tu kreditnu karticu za ne daj Bože, u svakom drugom slučaju si stvarno ispala koza. Jebi ga baš, žao i meni što nisi prihvatila poziv.

  4. Kajala se il’ ne kajala, kod mene imas jedan + vise. Ne mogu da ti obezbedim Frankfurt, Crnogoricu miamor, avionsku karti i tako to, ne mozes da se usrecis sa ovim mojim +, al’ to ti od mene sleduje pa ti sleduje :D.

    • @tatjanamb

      Ništa sex…’vo… ‘no? Pih! :)) Vidi… bolje i taj jedan + nego više… pa da dobijem groblje, daleko bilo pu pu! +++++++++++ Vidiš, nije dobro ni kada si u pozitivi 🙂

      • 😀 Sad si me sa tim plusevima i grobljem podsetila na nekog ko nije voleo da ga poljubim u čelenku jer ga je to asociralo na ljubljenje pokojnika u čelo… 🙄 😀

        Sex nije za potcenjivanje, narocito ako valja, sestro slatka 😆 . Samo sam oprezna s obzirom na daljinu, stranu zemlju, nepoznatog čoveka, tvoju lepotu koja mož’ da opčini pa te zatvore ko bulu međ’ zidine i mi ovde ostanemo bez žene zmaja, a tvoja deca bez matere, daleKOBILO, što bi ti rekla… 😀

        Sve znam. Vreme prolazi, ne postajemo ni mlađi ni lepši ni perspektivniji i što prođje – prošlo je… Baš k’o onaj brzi voz. Al’ mnogo toga lepo izgleda na daljinu, netom i telefonom, a posle zna da se izrodi u svašta. Kad si u svojoj zemlji još možeš s tim izaći na kraj, al’ kad si u tudjoj – ko zna… A meni si ti draža od tog miamor Crnogorice iz Frankfurta pa da je, bre, lep k’o upisan :D.

    • @Sizif

      Proš’o voz 😦 Nažalost, nisam ja „devojka“ na poziv…. a trebalo je da budem…. No mi kasno došlo iz dupeta u glavu moj Sizife… Daj taj kamen! Da guram, dok se ne opametim 🙂

  5. Draga, ne bih ni ja otišla i ne bih se ni časa kajala. Ovakvih situacija, u jednom periodu svog života imah u nekoliko (na)vrata… E, sad oni što su svojevremeno nudili ovakve aranžmane, nikako nisu imali vremena da jedan vikend odvoje, sednu na avion i dođu na dva-tri dana. Mnogo bili zauzeti. A imali vremena da zovu u goste? Pa to meni bilo sumnjivo gostoprimstvo. Zato, nema kajanja, ni posle… onih radnji, a kamoli posle onog što si intuitivno odlučila da nije dobro za tebe… 🙂 Nema Frankfurta, ali ima tebe… što je najbitnije :I)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s