Od OsKaRa Do DiPLoMe.. PuT Je PoSuT TReŠoM :)

Popih kritike kako ne pišem na blogu. Uaaaa Nenade! Evo pisaću, samo ne znam odakle da počnem… 

Ajde idemo malo retroaktivno….

Onog dana kada sam kafenisala sa ona dva smora od blogera :D, posle njih otišla sam na roditeljski.

Opalaccccc … imamo 5 oskara! Još malo kao „Titanik“ jbt 😀

Pošto je moj sin sada IV godina srednje škole, ja sam već navikla na ovakve dodele 🙂 Prve dve godine bilo je strašno, sada je to postala rutina.

Kažu čovek se lako navikne na dobro, a ja… valjda zato što sam ovakva kakva sam, naviknem se lako i na lošO 😀 

Samo pitam pred roditeljski… sine, koliko?  „m? …4 kevo…“  Da se nisi zabrojao? „M’ yok, opušteno, znaš da nisam glup“ 😀 

Mislim… u ovakvim situacijama, kada vam saopšte tako nešto, imate dve opcije… Ili da se šlogirate na mestu (što nije baš preporučljivo iz čisto ličnih razloga) ili da promenite ugao gledanja na stvari (što ja o-ba-ve-zno radim). 

Jedna od mantri (i sigurno najbolja) je…. samo pomislite „Pffff … dobro je, bar smo svi živi i zdravi“. U tom trenutku ozari vam se lice i sve ostalo deluje totalno Abitno.

Još ako pre toga popijete jedan bromazepam od 1,5 mg… ihaaaj. Em vas boli uvo za oskare, em se smeškate onako opušteno… u stilu „Jeeee…. zdravi smo“, što, priznaćete, u današnje vreme puno znači.

Mala digresija što se tiče ugla gledanja na stvari …

Ja nikada u životu nisam marila za stvari. Lepo ljudi kažu „Nije stvar kupila mene, nego ja nju“.

Imala sam neki ogroman plakar na terasi, pun kao oko. Pre 4 godine duvao je tako jak vetar, da je plakar pao na jednu komodu i pukao maltene u paramparčad.

U trenutku dok se dešavao incident,  ja sam bila na poslu i savesno obavljala svoje radne aktivnosti  (tada sam još bila normalna, prim.aut.) 

Moji ukućani su od mene krili šta se desilo. Majka je ceo dan preplakala zbog jebenog plakara, koji je pao na komodu, na kojoj je bila šerpa sa sarmama, ulubila šerpu, odvalila i jedan ćošak od komode … neke stvari iz plakara se polupale i tako… trista svašta…

Stižem ja, i ukućani mi pažljivo saopštavaju novosti.

Majci se oči napuniše suzama, deca me gledaju… očekuju da i ja zaplačem valjda… šta li, a ja, šta ću, gladna, stigla s’ posla.. .pitam „Je l’ preživela bar neka sarma?“  

„Jeste, sve, samo je šerpa malo….“  

Daj bre da jedem, jebem ti šerpu da ti jebem, i plakar ti jebem  i komodu i sve da ti jebem hoću sarmeeeeee!

E to je taj rad… UGAO gledanja na stvari 🙂  

E sada… šta je sarma? stvar ili neštoneštonešto? Šta god da je, bila je prste da poližeš 😀 

Najedoh se ja, posle rasparčala plakar, stvari rasporedila tamo-vamo… i idemo dalje 🙂

Šta vam još nisam rekla… a DA!

Upisao mi se sin na fakultet! 😀 JeeeeeeeeeeJJJJJ

Taj isti što ima 5 oskara, i što još uvek nije završio srednju školu. Upisao čuveni MegatreŠ … jbg…

Svakako je hteo da upiše baš taj faks, i da mi istera 1500 e surovo iz džepa, kad .. ove godine nema prijemnog za brucoše i ne traže pare za upis. Molim lepo! 😀  Ko ne veruje, neka čita bilborde 🙂

I da vam kažem, danas sam radila skraćeno, a posle toga dan provela vrlo aktivno 😀  

E još i to da vam pričam… ma haj’teeeee molim vaaasss 😀 Cvrc! 😀

Advertisements

12 responses to “Od OsKaRa Do DiPLoMe.. PuT Je PoSuT TReŠoM :)

  1. Nenade, neće nam je NIKO uzeti i zauzeti, mora ovde da se druži sa nama i tačka!

    Htedoh ti reći Labilno, da sam ja skenjavala kevu užas jedan. Lagala sam ih na gomile, samo zato što sam terala inat jer su bili užasno strogi. Ništa nam nisu dozvoljavali. Kada se išlo na korzo, mi to njega na 7 minuta. U gimnaziji to beše, ja izlaz do 8. ‘bem ti politiku. E, ako hoćeš tako kevo, dobro, videćemo. Roditeljski, pita ona mene jel imam oskare, a ja mrtva hladna: mmmmm, možda jednog ili dva, a prava istina je da sam imala 8 komada (isto kao i vreme povratka kući, ha, ha, ha), dva meseca pred kraj drugog razreda.
    Zamišljaš kevu kada je došla kući: OSAM JEDINICA, DA LI SI TI NORMALNA, da si mi bar rekla, ovako sam crvenela tamo i mislila da me LAŽE razredna.
    Eto, tako je to bilo. Popravila sam 6, okinula iz dva na popravni i prešla u drugi. Tu ću stati, jer nije tema tvog posta.
    Neka je on tebi živ i zdrav, jebeš plakar, sarme i ostale oskare! To ti kažem! 😉

  2. Meni si nedostajala! Ali stvarno! I htedoh negde da ti uputim message al nisam znala koliko ce brzo stici do tebe 🙂 Brate sin na faksu! Auuuuuuuu! Sad si mi jos draza! Big kiss! Nemoj da odsustvujes toliko please! Volim tvoje uglove gledanja na stvari! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s