Muškarci su kao kolači… dok sve ne probaš, ne znaš koji je najbolji…

Pa da krenemo malo kroz bližu istoriju mojih predaka, odnosno pretkinja…

Moja baba „kurajber“ mora da je grickala šećernu trsku, nemam pojma, nisam poznavala ženu…

Moja prababa Ilinka, Bog da joj dušu prosti… večito je imala u džepu po koju kocku šećera. „Kad te spopadnu „šašave“ misli, a ti uzmi šećer.. pa će da te prođe“ pričala bi pokojna prababa, Crnogorka.

Bila je mnogo mudra žena. I po malo ćaknuta 😀 Valjda je grešnica imala lošu cirkulaciju, pa se po ceo dan muvala po kući u bundi od astragana, a u svakom džepu imala je šećer u kocke, koji je btw mirisao na naftalin 😀

E sada, neka nam to bude polazna merna jedinica… kocka šećera Ocena 1.

Moje babe volele su vanilice. Ova sa tatine strane, što bi moja majka rekla „Vuci joj na put“ volela je i običan šerbet…

Znači držimo se vanilica. Prost kolač, za svakoga, lako se pravi, još brže se pojede, istopi se u ustima, trenutno zadovoljstvo i zasićenje. I čekaš posle do sledeće slave, preslave… rođendana, između ništa. Nema želje. Pustoš! Puna kuća dece i unučića, kome je još do pravljenja kolača, aman!

Za vanilice ocena 2- , za šerbet 1+ 

Moja mama i sve tetke volele su baklavu… Takođe prost kolač… presladak, zasiti te trenutno, dugo ostaješ pod utiskom da si pojeo Boga oca, po nekad se noću iskradeš da zadovoljiš nezasićena primarna čula ugljenim hidratima… Pa kad se isprazni tepsija, duuuuugo nemaš potrebu da se zasladiš, možda nedelju, dve… 

Baklava ocenjena sa 3 na 2… sa tendencijom daljeg opadanja.

Današnje devojke vole instant slatkiše. Danas mafin, sutra parfe, prekosutra profiterole, sufle… DakleM… često menjaju slatkiše, ni jedan im ne drži pažnju, ni na jednom se ne zadržavaju, samo nešto eksperimentišu i večito nezadovoljne… 

Instant slatkiši… po mojoj ličnoj proceni… 3- a, možda sam i preterala.

A ja…

Volela sam i ja od svega navedenog da probam, neke i više puta.. čisto da ne živim u zabludi da sam pogrešila u odabiru… Bilo je tu svega, od kocke šećera sa ukuksom naftalina, preko dlakavih srnećih leđa do parfea …

A danas… danas  najviše volim kolač od urme. 

Nabijen egzotikom, natopljen mistikom, gospodari željom za neprolaznošću, jak kao bizon, sočan kao usta Tajlanđanke, kompaktan a opet pun hodnika tajni… budi emocije, evocira uspomene…obećava …

I, kada ga u slast pojedem, samo zadovoljno kažem mmmmm i tišina.

Ocena… Čista 10-ka!

Šta sam u stvari ‘tela da vam kažem? Ah, da…

Hoću muškarca koji je kao kolač od urme! Može i pola porcije 😀

NARAVOUČENIJE:

Nisu svi muškarci kao čokolada. Neki su kao kolač od urme. Samo gde su???? GDE???? 

Dok ga ne pronađem zadovoljiću se kockom šećera… kao konj!

PS  Inspiraciju dobila posle Dudinog „slatkog“ posta … evo još uvek balavim 😀 


Advertisements

11 responses to “Muškarci su kao kolači… dok sve ne probaš, ne znaš koji je najbolji…

  1. E, draga moja, naješćeš se ti i kolača od urmi a bogami i šećera a čini mi se da ćeš i pronjištati, a ČOVEKA po svojoj meri, pronaći NEĆEŠ! Ili se zadovolji bar „čokoladom za kuvanje“, kad već nema MLEČNE, sa celim lešnicima! 😉 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s