Jezičara… al’ za malo :D

Beše to prošle godine, baš na dan Svetog Save … Zima, udario minus, a ja moram u Maxi. Rešim da tu svoju kupovinu obavim pravo s’ posla.

Odem tamo, kupim šta sam imala nameru, a i šta nisam, jer to tako uvek biva. Dođem na kasu, istresem lovu i ajd’ vozi. Natovarena kao tovarno magare, krenem ja put kuće.

Izađem iz Maxi-ja i zastanem da se setim koja mi je strana prohodnija, gde ima manje leda. Kad neko iza mene : „Gospođo, hoćete molim Vas da se vratite, aparat se oglasio, pa samo da proverimo“.

Naravno, šta ću, vratim se. Uđem u objekat, ništa ne pišti. Dotični kaže ok… greška. Ponovo izađem, opet se čuje ono neprijatno pištanje. Vrati mene debeljko ponovo do prve kase i kaže kako mora da proveri šta to pišti. OK! Jedna kesa…ništa, druga kesa..ništa, treća kesa… opet ništa. Dajte tašnu. Dam tašnu. Kad ono…biiiiiiiip. Setih se ja šta je i izvadim rezervne čarape, koje btw UVEK imam za ne daj Bože. 

„Gospođo, ovo morate da platite.“ SHOCK! „Ne pada mi na pamet, ja sam to već jednom platila“. Debeljko me pogleda onako značajno i reče „Morate ili da platite ili da vratite robu“.

Alo bre, prijatelju…. ne plaćam već plaćeno. Šta je problem? Pišti??? Ma može da pišti do besvesti… Ako ti misliš da bih se brukala za 180 dinara… a pri tom pazarila za sve pare…  niđe veze…

„Zašto niste prijavili robu kada ste ulazili u prodavnicu?“ – Zato što mi nije palo na pamet!

Kad debeljko uzima onaj toki voki, neku spravu i zove svog nadređenog. Pojavi se neki bubuljičavi picopevac, pita „Šta je problem?“ Kaže debeli „Gospođa neće da plati čarape“.  Iju! 

Ovaj šefčić… uzima one čarape, proverava cenu na onom skeneru, više ne pišti… gleda me, vidi da sam kupila Boga oca… i daje mi one čarape kao preko Qrca… „Evo, nosite“. O da ti jebem….

Ma šta da nosim, jbt.. krv mi udarila u glavu… ŠTA DA NOSIM???? Pa nosim svoje breeeee… „Nemate dokaz, niste prijavili robu“ opet će ova šušumiga.

Nemam dokaz? Nemam… istina… A koji ti imaš dokaz da sam ja to ukrala??? Imate li vi kameru? 

Pogledaše se, debeljko već počeo da se izvlači… „Imamo, samo to će da potraje“..  

Samo ti idi tamo i pregledaj svaki nanosekund, ja čekam, nešto danas imam vremena da me drkaju budale! 

Odoše, obojica…. 

Ja u kaputu, sto znojeva me oblilo, ali čekam rasplet, pa da im se napušim milosne majke za sve pare + 180 dinara. Bonus!

Narod gledao pre toga, a jaaaaaa… zemljo otvori se.. taj rad! Ali nema sile da me oteraju dok se ne dokaže moja ispravnost  ili njihova greška.

To što gledaju, mene iskreno zabole doope, nikoga ne poznajem, a i da poznajem isti đavo, kriva NISAM. A sve mislim u sebi… gledaju me, saĆe kad se ovi vrate da vide ko je ovde pošten a ko ološ.

Qrac!… Potraja ovo gledanje dooooooobrih 15 minuta. Ko me video, video…. pretpostavljaju da sam lopurda. Ko nije, videće kako napušavam osoblje s’ apetitom ….Blam mi ne gine …  

Stižu dva kretenajla, iz daleka vidim pognuli glave…

Zadovoljstvo raste. Uzbuđenje takođe. Jaooooooooo…. sad kad ih do’vatim… pa kad ih istresem naopačke, pa kad ih napušim, a sve da čuje ceo Maxi… i pola ulice ...

Ne mogu da isčekam trenutak da mi kažu kako su pogrešili i sve uzimam zalet za okršaj…A srce mi ovo___________________liko 🙂

„Izvinite, bili ste u pravu, zaista ne znamo šta da vam kažemo, ali IPAK ste trebali da prijavite robu…“ 

Vulkan u meni raste, dim kulja, kamenje prašti na sve strane, lava samo što ne izleti… grmi, seva u glavi, samo čekam da udahnem vazduh i da počnem… I počnem:

PA ŠTA JA IMAM OD VAŠEG IZVINI!? ŠTA!?!

I…i ….. ostadoh bez vazduha 😀 😀 😀

Počeh da se gušim, da mi bubnji u glavi, da mi se vrti, ne mogu do daha da dođem, pritisak da sam merila…. pokazivao bi da sam umrEla pre 3 meseca 😦

Dočepah se vrata, izađoh na onu hladnoću, suza suzu stiže, vučem rolku ne bih li uhvatila vazduh, sve me stislo u grudima… a kroz uši kao da mi prolazi čitava kompozicija Beograd-Bar… Tutnji li tutnji….

Mislim, šta je dalje bilo… NIJE NIŠTA.

Debeli je izašao da me pita da li sam dobro, ja sam samo rukom odmahnula da mi se skloni sa očiju. Isplakala svoje, popušila cigaretu, vratila se po kesurdače i kući.

E jebem ti smotanu ženu da ti jebem! Pa žene su valjda stvorene za svađu????

Onda ja nisam žena… definitivno nisam, iako imam uvek čarape u tašni, da daaaaa… baš ove

odlične su! 😀

Advertisements

21 responses to “Jezičara… al’ za malo :D

  1. Uuuuu, miša mu :-(, baš gadna situacija. Ja sam nedavno šetala s p´štećom tašnom na ramenu. Ulazim u radnje i pištim. Prijavljujem odmah i monjumentalno da me ne bi gušili i blamirali kad izlazim, dok ne otkrismo s jednim srdačnim tipom, koji mi je predložio da vadim krupnije stvari dok en andjemo koja je u pitanju, da pišti jedna knjiga (eto meni kad i u hodu ´oću da se edukujem 🙂 ) . Od knjige nisam odustala, smao sam je nosila dalje kao transparent, jer prosto se nije dala da bude razmagnetisana :-).

    • @Plava Baklava

      Ma izgleda da je aparat bio namešten da pišti samo kada se izlazi iz objekta. Već sam sa istim čarapama imala „problem pištanja“ u jednoj sportskoj radnji, tako da sam odmah znala za šta da se uvatim 🙂 Pri tom, taj bar kod nije čak ni bio nalepljen na pakovanje (onaj mali uzdužni plastični), nego tek kad se otvore čarape, pa na onom papiru sa unutrašnje strane.
      Moja blesava koleginica Milica kaže… sledeći put ti lepo navuci čarape sa sve bar kodom, pa ulazi i izlazi ceo dan, baš da vidimo da li će da te skinu 😀 IdiJotkinja 🙂

  2. Jaooooo, da se to meni desilo, ma najebala bi im se keve. Nema šta da me je sramota kada sam u pravu, da immamicumamicinujebem. Izvini na lajanju, jer, proživljavala sam to zajedno sa tobom, s tim da bih mu ja skočila rukama na vrat i davila ga za svu blamažu koju je ‘teo da mi napravi. A ulala bih tako, da bi verovatno zvali ludaru sa košuljom da me pod hitno strpaju tamo, gde bi me vadili po dokazivanju DA NISAM KRIVA a poludela od debila.
    Straaaaašno! Srećom, imali su kameru, ali šta da nisu, šta bi ti onda radili. Zvali pandure za jedne čarape. Strašno sam osetljiva na nepravdu, uf, ne znam šta bih da im radim, kada me optuže za nešto za šta nisam kriva.
    Dobro si ti to preživela, sa manom srčanom! Jebote život, usrani. Kako komplikuju, tamo gde ne veze s mozgom!

  3. Čitam i ne verujem. To su tačno isti debeli i isti mali picopevac sa kojima sam i ja imala problem, nego me mrzelo da pišem na blogu, a htela sam. Je l’ to onaj Maxi kod pijace? Ne sećam se kad je bilo, ali ovako je bilo. 😀 Odemo na pijac, nakupujemo svašta nešto, Marko hoće bananu, oljuštim detetu bananu i uđemo u Maxi, stavim ga u ona kolica da ga vozim i trpamo u korpu šta nam treba. Kaže dete, neću više bananu, ja uzmem onaj ostatak i gledam gde je kanta, kad eto ti ga debeli, veliki, smrdljivi to sam zapamtila, nije se kupao tri meseca. Kaže gospođo mora da platite tu bananu. Objasnim ja njemu da je dete unelo oljuštenu bananu i da to nije njihova. Kaže bez obzira mora da platite. Jesi ti lud vidiš ti ovu bananu i ove vaše, vaše imaju nalepnicu i nisu lepe i zrele kao ova, jesi luuud jebote? Kaže vi ste odlepili nalepnicu. Jaaaa odlepila nalepnicu… E odlepim načisto. Zovi šefa, kad eto ti ga picopevac. Napali me čoveče neviđeno, kao da sam im opljačkala kasu. Htela ja da se bijem, srećom je i Ivan bio sa nama sa drugim detetom, negde među onim rafovima. Razderem se na sav glas: „Taaaaaaataaaaaa!!! “ Oni u čudu, ova je luda sigurno. Onda je došao „tata“ i prosto im rekao: „Da, moja žena je ukrala bananu, a sad dokažite.“ Hahahahahhaha…. Na kraju su se izvinili, a ja više tu ne ulazim ni džabe nešto da dele.

    • @Charolija

      Vidiš jbt, to mi nije palo na pamet… Garant! 😀 😀 😀 Debeli ima HIGH LEVEL IGNORE by ME a njega zabole baš ….
      E moja ti… Ja pokušala da nađem ono jebeno društvo za zaštitu potrošača…. te srpsko, te ‘vako… ‘nako… sve mobilni telefoni, svi na istoj adresi, na brojeve telefona se niko nije javljao (fiksne) a mobilni su klasika bili … „Pozvani broj nije trenutno u funkciji“ Cvrc-prc!

    • Gde je, bre, zene, taj Maxi, da i ja unesem nesto pistece pa da im se posle nacestitam mile majke, ako ne ostanem bez daha od nerviranja 😆 … Il’ da se sve nadjemo na gomili, rasporedimo pistavce po torbama i posle izvedemo grupni odbrambeni potez ala neke zenske nindze i tako to, da zazale sto nas uopste sretose u zivotu svome :lol:.

      Pa i ja bih se nacisto prozdrala na licu mesta jer vodim racuna sta radim i ne pada mi na pamet da lapnem ista, a vi’sh Bog te tvoj, kakva neprijatnost zbog rezervnih carapa koje, izmedju ostalog i ja obavezno nosim…:roll: .

      • @tatjanamb

        Borcha City bre 🙂 Odlična ideja, samo… zamisli mene u zadatoj situaciji… izvadimo čarape, kao musketari i ja opet TAJAC 😀 Hahahahaha užas! Mislim, umem ja da podjebavam, i da budem drčna, ali da se svađam stvarno nUmem … Eto, otkrih vam svoju najveću tajnu 😦

        • Ma znas sta, svaka od nas nesto ume, pa bi smo se mozda odlicno uklopile i napravile nezapamcen haos :lol:. I ko zna sta bi smo jedna od druge naucile :D. A po nesto bi i obezbedjenje naucilo za ubuduce… 😆 .

          Izbegavam svadju dokle god mogu. Nesto se uvek nadam da ima boljih resenja od raspravljanja, galame, nerviranja… Al’ nekad pritisnu u cosak pa prosto nema izbora…. 😳

  4. odusevljava me kojim smislom za humor obradjujes ovako osetljive teme !
    svaka ti cast na docaravanju situacije ! imala sam i ja tih situacija, al sam uglavnom ostajala revoltirana i razocarana i nisam uspevala ni pristojno da im odbrusim, a kamo li da o tome suvislo pisem….!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s