Kada bih znala kako… dala bih vam .. rado :D

Čitam vaše blogove tu i tamo i stičem utisak da ste pod konstantnim stresom i da živite u nekom strahu od goreg sutra. Muče vas razne stvari… te neki neobeleženi avioni, te Kosovo, te politika, pozicija.. opozicija…

Zašto sebi komplikujete život stvarima koje od vas ni najmanje ne zavise? Razumem da brinete o sebi, najbližima, prijateljima… da strahujete. To su opravdani strahovi.

Ono što ne razumem i nikada neću je… zašto trujete mozak time ko je kome šta rekao, kada, zašto… šta su pri tom obećali, slagali…

Apsolutno me ne zanima ko je šta rekao, da li se pevačica skinula za naslovnu stranu, ko je kome ugurao patku… kakav je sulud zakon opet stupio na vlast… ima li gužve na mostu… šta rade malinari, gde putuje predsednik, koliko para se troši na poslovna putovanja, šta koja ministarstva sprovode ili ne sprovode… ima li redova u pošti, banci, infostanu… Ma, mozak me je zaboleo samo od nabrajanja šta sve može nekoga da nervira 😦

Pa jbt! Ne mogu da verujem da vas svakojake budalaštine zanimaju. Imate li vi nečim veselijim da zaposlite mozak?

Meni ovo što radite liči na čist mazohizam! I opet… i on je opravdan ako vi zaista u tome uživate …

Sve hoću da vas pitam…

Idete li bar jednom u 10 dana na kafu sa osobom koju volite, poštujete, cenite? Radite li posao koji volite ili bar… da li ga podnosite? Pričate li sa nekim? Čujete li se bar telefonom? Družite li se? Spavate li dovoljno? Da li maštate? Volite?

… I najvažnije od svega, a prosto me je strah da vas pitam plašeći se negativnog odgovora…  smejete li se?

Evo koje su informacije meni dovoljne da započnem radni dan:

Ustanem u 6… Znači ŽIVA SAM.

Odgledam Jutarnji program RTS i to je dovoljno informacija da mogu da izađem iz kuće.

Znači… saznala sam da u gradu nema (ili ima) gužve, da pada kiša, sneg, sija sunce…  i da sam živa. I ja i svi oko mene. Milina! Idemo dalje…dan može da počne. Ostalo je znak pitanja, lutrija, sudbina, karma, šta god… 

Da me ne shvatite pogrešno…

Niti sam bogata, niti na rukovodećem položaju, niti imam neku zaostavštinu koju krckam.

Imam normalan život. Gledam svoju porodicu, volim svoje prijatelje i kad god mogu obilazim ih. Imam koleginice i kolege koje volim i koje manje volim i to je svet koji mene okružuje.

Upoznam tu i tamo neku osobu iz ovog sveta koja mi se učini normalnom, popijemo kafu, čujemo se, čitamo.. dopisujemo.

I, iskreno… kada bih znala kako, vrlo rado bih vam pozajmila svoj mozak na 10 dana, pa da vidite kako bi ste se pošteno naodmarali. Ja ne bih primetila razliku, a vama bi bilo mnogo lakše 🙂 Majke mi 🙂

Nešto ovako… 

Advertisements

30 responses to “Kada bih znala kako… dala bih vam .. rado :D

  1. Isto kao tvoj, i meni počinje radni dan. Vesti na rts koje traju kratko, da kraće ne mogu biti. Pijem kafu, šaram po programima. Ne mogu promeniti političku situaciju, po nekad me nešto „drmne“ iz tog sveta, ali, u principu, NEĆU i NE ŽELIM pa pričam o toj temi.
    Nisam sama u stanu, tako da, sve ono što me nervira, dolazi iz kuće! 😉
    Stresova pozitivnih, biće u ovoj godini, ajd’ da ih tako nazovem, no, neka se završi samo na lepim dogadjajima.
    Prošla godina, hvala bogu, prošla je, no, posledice ostaju po nerve. Šta da radim, kad sam nervčik. Nervira me nepravda, prostačenje, kabadahisanje, nemar o starim ljudima i životinjama. Eto, mislim da imam dobar deo tvog mozga! 🙂

  2. znas kako , svi imaju svoj neki zivot i nacin zivota …nisu svi ti , mada bi mozda trebali da tako razmisljaju 🙂 ali ljudima ovi blogovi dodju i kao ventil da izbace sav teret koji im se gomila i gomila , a koji ne znaju kako da rese i to ti je spirala…

    Ja licno na mom blogu tezim da gajim pozitivnost, i kod mene npr nema politike…Da je kod mene u zivotu sjajna situacija, daleeeeko je od toga, i recimo zbog toga gledam da promenim neke stvari i da se trudim da pozitivno gledam na svet 🙂

    • @Marko-Buki blog

      Tome valjda blog i služi… da istreseš đubre i vratiš se životu normalan 😀 E sad ti Marko… i ti BUki … i ti blože… vidite koliko sam ja đubreta morala da rastresem ovde 😀

  3. Sigurno ću imati mnogo manje slobodnog vremena, ali, imam kratak fitilj, tako da mi je dovoljno samo da „bacim“ pogled na djubre oko kante za smeće, ispljuvke na ulicama i da otkačim od besa. Verovatno me jedino pogled u plavo nebo i zelenilo, ne nervira, ali, mora se po nekad gledati i dole da se ne stane na „minu“! 🙂

  4. Мало сам се шалио! Формула је сљедећа: „Какве су ти мисли, такав ти је живот!“ Свидио ми се наслов чланка, право сам се исмијао (наравно, немој ме погрешно схватити)! Свака част на чланку, настави да размишљаш позитивно!

  5. I šta kažeš, sestro slatka, blog služi da istresemo djubre iz sebe? Hahahahahahaha, i sad ja tako šetam po djubrištu…… hahahahahaha. Pa šta mi radiš tooooo, kad ja odmah sve u slikama zamišljam i razmišljam :-).

    Jao, da mi je da vidim da se neko doseti, pa da po tvojim tekstovima nacrta strip ….. hahahahahaha. Možda sina nagovorim, kad još malo poraste, da ih razume, ako ga ko ne pretekne :-).

    Nego, sad koju ozbiljno (to si htela je l´da?). Vole, bre, ljudi da mudrijaše i da malo vampirišu. Kad bistre politiku osete se pametni, kad čereče tragedije, zadovolje ono zverče što škripi zubima negde duboko .-(. Probaj problem da rešavaš kroz zezanje, i garantovan ti je džabe put u ludaru: pun pansion, grejanje, tri obroka dnevno, da svet ne zaraziš :)(: (ovo sad ja namerno vako crtam da bude leptir) .

    Hajd´ odosmo u novi dan. Živi smo, dobar početak :-).

  6. 1) Idete li bar jednom u 10 dana na kafu sa osobom koju volite, poštujete, cenite?
    Nisam bas belezila u rokovnik, ali mislim da idem dovoljno cesto. Ako ne mogu da se izdogovaram sa nekim drugim, odem sa samom sobom :D.
    2) Radite li posao koji volite ili bar… da li ga podnosite?
    Uglavnom – da, a imam i vanradne aktivnosti koje volim i u kojima uzivam.
    3) Pričate li sa nekim?
    Jos kako. Ako mi prija drustvo ili ako sam se vec odomacila – usta ne zatvaram :D.

    • 4) Čujete li se bar telefonom ?
      Po potrebi, mada vise volim da se gledam sa ljudima do kojih mi je stalo.
      5) Družite li se?
      Trudim se, ali je prilicno tesko. Veoma rano ustajem, kasno lezem, izmedju jednog i drugog ima dosta posla sto sluzbenog sto privatnog, ali nekako uspevam i druzenje da uvrstim u plan i program, a da bas ne padnem od umora.
      6) Spavate li dovoljno?
      Uglavnom – ne. Obaveza je toliko da nesto mora da istrpi da bi se drugo uradilo i to je neminovnost vecine radnog sveta u danasnjim vremenima. Nazalost, u celoj prici mozda najvise zdravlje pocinje da se krnji.

      • 7) Da li maštate?
        Naravno. Da te maste nema nista kreativno ni prakticno ne bi „izaslo“ iz mene. Ipak se trudim da ne preteram jer od previse maste, a manjka realnosti glava moze da zaboli.
        8) Volite?
        I te kako, ali ne sve, svakog ni svasta.
        9)… I najvažnije od svega, a prosto me je strah da vas pitam plašeći se negativnog odgovora… smejete li se?
        10) Jos kako 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s