Tetke, strinke…. kude ste mori?


Ne volim da prisustvujem porodičnim manifestacijama, ali eto… kad se mora.. mora se… U familiji smrtni slučaj pre neki dan…

Odam poštovanje preminulom ujaku, zaista je bio divan čovek. Bog ga je uzeo posle višegodišnjeg maltretiranja.

Rodbina kao rodbina, neko došao da tuguje, a neko da se zajebava i potprckuje. Hvala Bogu… mene malo ko od njih zna, pa nisam bila voda za ispiranje usta.

Došle silne tetke, ujne,  čiče… jebem li ga… a ja od njih 100 znam samo 8. Bruka i sramota, ali dobro..pa nije mi Vranje ispred nosa.

Prvih par sati prođe u nekoj laganoj priči, izjavljivanju saučešća rodbini preminulog, nekim sećanjima, beše malo i šale… kao i svuda.

Došla sam do zaključka da Bog ne radi posle 24 h…Valjda se i on čovek umori, dosta mu gluposti po vasceli dan… pa ode da odmori uši i oči.

A tada valjda nastupa onaj Đavo… Podbada, maše repom,  seva očima, čuda pravi… I svi se sete, nekako odmah  posle ponoći, da je vreme za prozivku. Dosadno ljudima valjda… A i održava ih budnim, sve i da hoćeš ne možeš o pokojniku sve vreme. Pomamiše se tetke, isprozivaše, čiča se kurči kao i svaki put, i kad je veselo i kad je tuga, i kad se normalno priča… a ja…

Ja sedim, pijem kafu i gledam predstavu. Pa me spopade neki smeh, pa se malo-malo utišavam, pući će bruka, ogovaraće me posle ili odmah .. što nije nemoguće.

A  svi se meni obraćaju, pričaju, pravdaju, jer ja jedina nisam u toku. Ko vele, ova je najbolja publika, sedi i klima glavom… I tako odslušah i o otetim  imanjima, sudskim sporovima, pozajmljenim a nikada  vraćenim parama, švaleracijama, svemu i svačemu. I meni bi interesantno, života mi moga.

Imala sam samo problem da povežem likove iz prošlosti, ove sam lako… isprozivali se očas posla… Tetka Rada je „zla veštica“ a u stvari,  ubi se žena od dosade,  pa pravi zabavu sebi i drugima.

Ujka Jova nadžak deda, Slobodanka klimoglavka na muža Jovu, tetka Brana gluva kao top, šeta na štakama, samo glavu što ne slomi (nju niko i ne zarezuje, čak ni rođene ćerke i snaja), ujna Dušanka (snajka u odsustvu) više puta  pominjana kao negativka, lele…leleeeeee

Sutradan sahrana. Obavi se i taj čin, ode mi ujka na drugu stranu approved by pop Zoran, lokalna pijandura, a peva k’o Pavaroti…

Gledam neke ljude, decu, pokušavam da nađem zajednički genetski kod… Maa… trika nema… svi mi nepoznati, ni jedan ne liči ni na mene, ni na babu mi Leposavu.

Odosmo kući, ceremonija traje i dalje… rodbina, prijatelji, komšije, kumovi…

A ja, kako ko dođe da se pozdravi, pitam snahu Marinu: „Marina, jel mi ovo rod?“ A Marina… najbolja snajka na Planeti… i šire,  najobaveštenija, kao CIA,  odgovara  „Ovaj jeste… ovaj nije“.. I tako..đa jeste, đa nije, ja i dalje ne ukapirah čija sam 😦

Dođe juče jedno lepo dete, visoko, zgodno, osmeh na licu, beli zubi, sija pola Vranja. Pitam ja Marinu:  „Je l’ ovo moj rođak?“ Kaže „Jeste“. Uđe dete u kuću, a ja sva srećna… „Ćaaaaao, ja sam ti tetka“. Pruži mi ruku dete, kaže.. ja sam Miroslav, sede.

Ne prođe 2 min… „Izvinite, a kako ste mi Vi tetka?“

Što je nevaspitan, pomislih u sebi (lažem, ovo se zove pesnička sloboda)

…“Gde znam dete, evo ti je Marina pa je pitaj“ 🙂  Marina ćuti, ič me ne ‘ebava, ko veli… mršššš svi u 3 lepe, niste moji, a čiji ste… ne me briga 😀

Tetke me pozvaše da ih obiđem, da me vode tamo-amo po Pčinjskom okrugu, da sedim dok mi ne dosadi, da me uvale nekom bogatom i ubavom  i eto… 

Elem…

Ovom prilikom zaista, iskreno i od srca, želim da se zahvalim svojoj rodbini, mene su očarali. I oduševili.  Svako je na svoj način zauzeo mesto u mojoj glavi.

Želim da se zahvalim svom bratu, ujni, bratancu i bratanici kao i Marini, snaji koju bi svi poželeli. 

Moj je ujak otišao da, u nebeskom miru, pravi društvo svom sinu Tomici, da nastave da se druže i da odozgo čuvaju svoje najmilije.

Neka im je slava i večni mir i spokoj.

PS  Tetke, ujne…ću vi dođem dogodinU, ne se brigajte, a do tada da ste mi žive, zdrave i vesele 😀  I dobro snimajte situaciju, što volim tračeveeee…  🙂

Advertisements

9 responses to “Tetke, strinke…. kude ste mori?

  1. Primi moje saučešće za ujaka.Pa da nisi bila na toj sahrani ne bi ni znala koliku rodbinu imaš.ovako makar znaš,da ih iiiiiimaaaaš ihaj,al džaba,kad se sve to vremenom razrodi.Još jednom moje saučešće,i što bi rekla moja pokojna majka,neka samo ide svojim redom.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s