Svako čudo za tri dana…

Meni dosta i jedan.

U prethodnom postu zapomagala sam na sav glas da mi neko pomogne da provalim twitter. Neke dobre persone me prihvatiše, doduše iznuđeno… ali ajd’ , oprostiće mi… Šta ću, žensko sam pa mi sve interesantno i sve bih da imam, pa i fcn twitter.

Kad tamo… Kao da sam u sred operacione sale, a na stolu pacijent sa otvorenim abdomenom. Prepadoh se. I kroz glavu mi prođe sledeće pitanje: 

Šta će meni nečije iznutrice, rane i apscesi, gumene bombone i ostala … hmm…? 

Da se razumemo… Nisam ja vršljala po tuđim twitovima, već onako na prvi pogled deluje…hmm… najblaže rečeno, sve na izvol’te. Malo je glupo da JA, totalni anonimus,  čitam tuđa razmišljanja, komentare, otvaram omiljene im linkove.

Možda je twitter sasvim lepo mesto za druženje, ali ja se u tome ne pronađoh, života mi moga. 

Sve imam osećaj da nekome kradem nešto. A što bih krala nešto što mi ne treba? I da pri tom imam osećaj da nekoga uhodim, da mu dišem za vrat, da mu tražim prljav veš 😦  

Imam bre ja pametnija posla, koliko god to vama zvučano smešno 🙂 A i meni… vidim 😀

PS  Za sada twitter ostaje aktivan, jer kako kažu naši stari… ko zna zašto je to dobro… 

Advertisements

4 responses to “Svako čudo za tri dana…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s