Redaljka…

Do pre dve godine nisam ni znala šta je to net. Kompjuter sam isključivala iz štekera, za svaki slučaj. Da nije bilo moje najbolje drugarice da me uputi u tajne neta… i dalje bih gledala samo turističke aranžmane.

Nema šta nisam probala… proseravala se  gde sam stigla: od četa, preko foruma, multiplejer igrica, msn-a, i evo sada na blogu. Jebo meda me jebo NET! I Maja !

Uradih pre par meseci jedan test, na osnovu koga se, kroz dvadesetak pitanja, nekom metodom utvrdjuje da li ste net zavisnik. Ispade baš onako kako sam i pretpostavljala. Jesam! E, jebi se!

Jesam, priznala sam to odavno i sebi i drugima. E, sad…Ja od priznanja nemam ništa, negooo… šta mi je činiti??? Prvo što mi je palo na pamet bilo je da pozovem Zavod u Drajzerovoj.

Zvrrrrrrrr…..

Ja: Dobar dan, ja sam net zavisnica. Dajte mi nekoga sa kim mogu da popričam u vezi ovog problema.

Muski glas sa druge strane: Ne mogu da vam pomognem, mi to ne lečimo.

Ja: Kako ne!?! Zar vi niste Zavod za lečenje bolesti zavisnosti !?

Muski glas sa druge strane: Jesmo, ali lečimo samo narkomane.

Ja: OK, da li onda znate koja ustanova  leči moju boljku?

Muski glas sa druge strane: Ne znam. Probajte u Palmotićevoj.

Ja: !?! Doviđons! I jebi se!

Isti dan, par minuta kasnije… Okrećem Palmotićevu… Dva broja telefona sa neta… Oba zvone do besvesti, niko se ne javlja. I tako više puta u toku dana… situacija nepromenjena. Zaključih…ili su umrli ili vise na netu, treće ne postoji. E, da ti jebem i zdravstvo!

Nedavno mi kolega reče: Da li si pročitala tekst u (čini mi se) Blic-u o „Enteri“?

Ja:  O čemu se radi, jbt?

Kolega: Pročitaj na netu, imaš tamo i brojeve telefona…

Nađem tekst.. pročitam, sve lepo piše, kako se leči, koliko traje lečenje, doduše cenu ne pomenuše. Okrenem prvi broj.. zvoni… i zvoniiii… i zvoniiiiiiiiiii… niko se ne odaziva. Sa drugim brojem isti slučaj. I ovi hotuju, garant 😦 Maaaa… jebite se!

Šta reći… Prošla me volja da se lečim. Nego u se i u svoje kljuse… Moj život je u mojim rukama, zdravo da ga nosim … Smanjila sam, primetno…

Kad smo već kod nabrajanja, da ne zaboravim… Jebem ti i  skupoću, vazdušni pritisak, glavobolju koja me danima muči, PMS, komšinicu koja stalno laže, jedno ludo pseto koje me stalno njuška ujutru dok čekam bus, pokojnu babu od koje sam nasledila blesave gene, tetka Poleksiju iz Kraljeva jer nije bila u Beogradu čitavu deceniju, provajdera koji mi je uvalio najlošiji paket, trafikanta koji uredno čačka nos i njegovu večito rasčupanu ženu i još njih par… onako btw…

PS Majo, ako ovo slučajno pročitaš,  jebi se i ti…ali… i dalje te volim i ne osuđujem 😀 Vidimo se od nedelje 🙂

Advertisements

3 responses to “Redaljka…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s