Dvojac bez kormilara!

Ne mogu tačno da se setim kako sam danas dospela na blog Rudara iz Seks Seksonije, ali mi je mnogo sumLJiv onaj Branislav, što se šetka po WP sa ružom i piše o nekim nonsensima (laž, mržnja, smrt, te se ubiva, te se ne ubiva, te netragom nestaje… trtemrte… )

Nego nešto razmišljam, mnogo oni tu nas zamajavaju.

Zamajac

Čitaj jednog, čitaj drugog, komentariši kod jednog, komentariši kod drugog… Kao u onom vicu – trči gore ljubi, trči dole ‘ebi…  Oće li se opredelit? Sludeše pošten narod!

Sve više sam sigurna da su oni neki strani plaćenici, infiltrirani u blogosferu da nas dezorijentišu, da dezintegrišu ovu našu mirnu i čestitu zajednicu, da unesu nemir u naše domove.

I dok oni nas tako “zabavljaju”  za to vreme:

- otcepiće se Kosovo sa sve Vojvodinom,

- Sandžak će da zatraži autonomiju,

- Beko i Mišković će da uteknu preko granice,

- popovi će početi da kunu narod,

- starlete će prestati da pumpaju usta i sise,

- preko noći će biti usvojen Zakon o obaveznoj donaciji organa za područje SAD,

- baba će prestati da se češlja. 

I šta?!

…More da nisu sektaši?

Ovaj jedan (B) “radi” kao emotivac… Udara na sentimentalnost… A žene kakve su… padaju kao snoplje!

Ovaj drugi (R), vata na impotenciju!?!

Računa, sada će ženski svet da skoči, da pritekne u pomoć, da ga izleči…  Cccccc…..

 

Nego, sumljiv mi je i onaj Privateering, ne oglašava se danima… da nije on kormilar!?

Bando organizovana! 

 

KONKLUZIJA: Žene, čuvajte se čoveka sa ružom i impotentnih rudara …. inače ode Kosovo! 

 

VB poziva WordPress u ispovedaonicu!

Dobar dan WordPress…

Dobar dan Veliki Brate…

Kako si ovih dana WordPress?

Malo uspavano, ovaj narod počeo da posustaje sa pisanjem…

Imaš li ti WordPress  neku ideju kako tu učmalost da prevaziđemo?

Nemam Veliki Brate, stvarno nemam…

Jesi ti WordPress razmišljao o tome da ljudi osim što vole da pišu, vole i da ćaskaju?

Nisam, Veliki Brate… ne znam na šta misliš, pa neka ćaskaju, ko im brani?

Da li si ti WordPress njima tehnički omogućio da ćaskaju?

Jesam Veliki Brate, putem komentara..

Da li ti WordPress zaista misliš da tako može da se komunicira u realnom vremenu i irealnom prostoru?

Nisam to imao u vidu, zaista…

WordPress, ti si u kući Velikog Brata i moraš da postupaš po pravilima kuće. To ti je valjda jasno? Potpisao si ugovor.

Jesam, Veliki Brate, svestan sam situacije.

Da li ti WordPress znaš da bi time ovaj sajt imao mnogo veću posećenost?

Razumem, Veliki Brate, tačno je…

Da li ti WordPress znaš, da, što je veća posećenost,  to je i veći profit?

Jasno Veliki Brate… jasno kao dan…

Ovonedeljni zadatak je da ti, WordPress, omogućiš ovom poštenom svetu da komunicira kako je Bog rekao – putem chata.

Pa, Veliki Brate… ne znam, ne pitam se samo ja…

Ovo je naređenje. Ako to ne uradiš, nominovaćemo te i bićeš trajno izbačen iz kuće Velikog Brata. Da li je to jasno?

Jeste, Veliki Brate… odoh da razmislim…

Odoh i ja WordPress…. 

Pa-pa!

 

Dok se vi … hm-hm… ja spašavam Planetu!

Umesto da današnji dan započnem lepo, kako i treba – tucanjem, ja sam ga započela ubistvom. I, što je najgore, uopšte ne osećam grižu savesti. Naprotiv!

Zašto?

Zato što bi isti, da sam imala bebu, mogao da joj napravi ovo

Ili, da me je ujeo, mogao je da mi napravi ovo

Da nije ujeo mene, ujeo bi nekog od vas. Znači ja sam mogla da budem žrtveno jagnje. Realno nisam, ali šta bi bilo kad bi bilo!? Bilo bi ovo:

Žrtveno jagnje

Ja, kao što ste i sami zaključili, spašavam Planetu, dok se vi tucate… Sram da vas bude! 

 

Samo vas posmatram… 

Pa jedite danas jagnjetinu…

Prijatno!

Beeeeee…. 

Hristos voskrese

Nešto o strahovima…

Strah je , parafraziraću,  negativan osećaj koji se stvara kada čovek očekuje neku opasnost. 

Kada prepoznamo situaciju gde nismo sigurni da možemo da izbegnemo opasnost, javlja se panika.

U situaciji gde smo sigurni da ne možemo da izbegnemo opasnost, javlja se užas.

Osećanje koje me ovih dana obuzima, liči na paniku, ali vuče na užas. Da pojasnim…

Na društvenim mrežama uveliko je počelo “razgolićavanje”, čuvena pojava čim grane sunce, lišće ozeleni, trava poraste a temperatura ne pada ispod 20. 

Bujna poprsja, dugačke noge, zategnuta dupeta i trbušnjaci su redovna profilna slika.

Devojke/žene se obavezno slikaju pored bazena/mora/na plaži, zavaljene u neku ležaljku u senci palme, osmehuju se, onako preplanule, kao sa reklama za Zirodent. 

Što se tiče muške populacije, sve je već poznato…

Kradu fotke manekena/glumaca/sportista, te iste postavljaju kao svoje, sa sve trbušnjacima, bicepsima i tricepsima, kao da su rođeni sa istim, ili kao da su upravo izašli iz teretane posle napornog akanja po spravama. I još bezobrazno napišu da imaju 50 godina!

50 godina!? Ma važi!!!

Ima i ekstremnih, izuzetno hrabrih slučajeva, to su ovi debeljuškasti, koji veruju da je dovoljno da se prikažu  u pravom svetlu, ogoljeni pred ženskim svetom, pa kud puklo.

Obavezno su nasmejani, bezbrižni, praćakaju se u plićaku, po neki drži neku ribu/flašu piva/pljesku u lepinji – ko vele…. zaiskale ste iskrenost – eve vam ga ! 

Svi mi na neki način cenimo tu iskrenost. Ali halooooo… 

Da li bi bilo lepo da se ja ovako dežmekasta, sa 3 zuba u glavi, bez sisa (koje su izgleda komprimovane u zadnjici), sa sve borama, porama, strijama, celulitom + najnovijim gedžetima (proširene vene + tromb) prikažem u tom svetlu?

Da li je to pošteno prema ljudima koji imaju urođenu ili stečenu intoleranciju na mas’ ? Čiji želudac ne može da svari svu tu količinu moje veličine? Imaju slabo srce? 

Nisam ja debela, ja sam niska!!!

A opet…

Kažu da je lepota u očima posmatrača.

I da istina boli.

Pa ajd’ budi pametan…

Guram, guram, al’ neće da uđe!

 

Juče sam kupila spravu za mučenje – čarape za vene To su one samodržeće, do butkica Sexy? Ni najmanje  

Na prvi pogled izgledaju kao dokolenice.

Zadatak je:

dokolenice razvući fizičkom snagom, snagom volje ili nekom čarolijom u čarapu, koja doseže do preponske regije. Pri tom, uvući stopalo, list, koleno i but, i tako nategnut  provesti ceo dan, do odlaska na spavanje.

Možda se kaže i zategnut, ali meni ‘oće oči da ispaNu

Šta da vam kažem, ugurah se na jedvite jade. Po mojoj slobodnoj proceni, pogledavši se u ogledalo,  ocena za umjetnički dojam je 3.4, a za tehničku izvedbu čista nula.

Ove čarape imaju ojačanu petu, te je vrlo ružno videti da ta peta viri iz cipele, što se danas meni  desilo Shvativši da nemam vremena da ispravim grešku, u šoku i van sebe, izgledala sam kao kera s’ jebišta

Kera s’ jebišta

Sutra ujutru me čeka popravni. Ako ne uspem iz cuga da se uguram pravilno, definitivno ću srušiti mit o tome da su žene u kasnim četrdesetim još uvek poželjne

Šta vam još nisam rekla. Da!

Juče sam vadila krv, a nisam imala dovoljno one druge tečnosti za analizu, te mi vratiše uput i rekoše da imam pravo na repliku  

Mislim.. .dok sam se ja ujutru opsetila da treba da napunim to malo čokanjče, proš’o voz kroz stanicu. Šta se sakupilo, sakupilo se …. 

Jes’ me bilo malo sramota da mi vrate uzorak, ali kad bolje razmislim, pa neću na slavu da im idem.

Na kontrolu nisam išla. Ukratko… Jedino logično objašnjenje je da sa hipohondrima kao što sam ja, tako i treba da se postupa – kratko i jasno: “Primila si inekcije, imaš terapiju, nosi čarape i ponašaj se normalno, ne treba ti kontrola! “

Pametnom dosta.

Hipohondru ne!

Nazvala sam ponovo rođaka i pitala ga da li ću da umrem. Rekao je da neću.

Znam da laže, jer još nisam čula da neko nije umrEo, pre ili kasnije, no dobro…

Možda je meni suđeno da budem večito mlada, lepa i zanosna, pa makar i sa uvrnutom petom  

Aj veseli se, kućni domaćine…..

 

Jesam ja vama nekada rekla da ne volim nepozvane goste?! 

Nisam!?

E, pa … ne volim!

Moje zmijsko telo naselio je nepozvani gost, ne od 3, nego od 5 slova.  

T     R     O     M     B

Na bolovanju sam, moram da mirujem. Dok ga ne oteram, krvi ću vam se napiti. Sažaljevam slučaj, ali tako vam je tamo negde zapisano….  

Kao što je i meni tamo negde zapisano da inekcije umesto u dupe primam u stomak. Kakvo skrnavljenje…

Od onolikog dupeta… Svašta!

I upravo pročitah da to čudo od tromba može da se otkači i ode na pluća ili srce…  

Pa lepo kažem da ne treba čitati!

EeJ svE ti zdravooooo i veeee-se-lo-bi-lo!

Boles’ ne bira gde će i koga dUdari….

Ne radim od četvrtka, pa drndam onaj daljinski kao da mi  život zavisi od njega. Eto kako boles’ može nekoga da upropasti… Šaltam one kanale, kao Šumaher brzine… 

Kosovo, politika, pregovori, otkazi, pronevere, korupcija, zdravstvo, ubistva, prevare, VB, Farma, keš krediti, preparati za potenciju, prostatu, mršavljenje, Red Bull i njihove glupave reklame….

JEBOTE, kao da sam upala u MATRIX!

Ajd’ u Qrac!

AKo me već jebe vena, ne mora i TV. A i vid mi je po malo mutan…

Na chatu nisam bila par dana, apstiniram nasilno. Duša oće, telo ne da

Uđem ovih dana na blogove, pa se sita narajcam najurcam sa onim Rudarima posmatračima ptica iz Gornje Sekso  Saksonije po vašim blogovima. 

U naletu zanesenosti, komentare možete pročitati i na svojim blogovima, te Vam se izvinjavam u svoje i njihovo ime.

Komentari sigurno nemaju blage veze sa vašim postovima, ali…. nas, kao što vidite to puno i ne zanima Nismo mi došli da čitamo vaše postove, nego da se izjurcamo pred spavanje Teramo kera! 

Neće to dugo da traje, čim mene prođe vena, a njega pomama za mojim zanosnim telom…. vratićemo se u normalu. Tj idemo u horizontalu. Ja sa njima, oni sa mnom… svako pojedinačno… whatever… 

Boles’ ne bira

Do tada… tripujte trpite! Šta vas košta… a možda vam povećamo čitanost  

KONKLUZIJA: Dokon pop jariće krsti, LaBiLnA trabunja, posmatrači beleže… a sve to avaksi snimaju. Pa budi normalan. Odo’ da turim šminku… 

Opet spavate!?

Kao što vam je poznato, ja sam čuveni hipohondar + paničarka.

Jebe me neka vena danima, možda i nedelju dve. Da l’ je upala, da l’ nije, oću li da mrem, mreti neću… neseznaE.

Nazovem par osoba koje su mi validne kada su ti melemi i ostala govna u pitanju i dobijem par saveta. Maži ovo, stavljaj obloge, uzNi kapi, trljaj mas’, stavljaj list kupusa, sviraj đoki ….. 

More, ne dobih 2 ista mišljenja. Svako bi da me leči kako mu se ćefne. Moja Maja mi kaže da jedem beli luk!?

Da l’ je danas bila pijana, ili i dalje misli da je beli luk univerzalno sredstvo za vene, arterije, kapilare i ostale venerične bolesti, nEsum školovala, ali ja moram malo i međ’ ljude… 

Majka i flajka

Koleginice mi kažu da dignem noge  u vis. I ajd’ sad vi meni objasnite… kako to da izvedem?

Koliko to treba dignuti noge u vis?

Pod kojim uglom?

Ugao A                  

Ugao B

Da li pri tom trebam da se oslanjam o neku čvrstu podlogu?

Podloga A

Podloga B

Španska keramika

Koliko čvrstu?

Koliko dugo? 

Moje su noge debeljuškaste, te sledi pitanje: da li to automatski znači da moram duplo duže da držim noge u tom položaju ili to nema veze sa prodajom uglja u Burkini Faso? 

Ako preteram sa dizanjem, možda dobijem neku drugu boles’, možda mi krene neki tromb. Zlo bi bilo da se šlogiram u cvetu mladosti a još se bistre vode sa izvora nisam napalila napila

I tako… dok je meni život u opasnosti, vi spavate… C!

MOLIM DA SE UVEDE DEŽURSTVO zbog hitnih slučajeva! 

Nemoj da bi mi neko dao savet da zovem hitnu pomoć… Nemoj!

Skreni levo kod Albukerkija…

Ehh… šta je ljudska radoznalost…

Ne pratim TV generalno, ali nema sile da u toku dana ne naletim na VB ili Farmu. I sednem tako, odgledam po nešto. 

Ono što može da se vidi u tih 15-20 minuta je nešto, što me tera da razmišljam u ovom smeru >>>> Koliko para je dovoljno da se dobrovoljno javno blamiraš? Akcenat je na DOBROVOLJNO! 

Još, joooš, jooooooššš…

Koliki jadnik treba da budeš da bi svoj život spustio na nivo ŠODERA?

0,002 mnm

Hmm…. kažu sve ima svoju cenu…. Tačno.

Kolk’o para, tol’ko muzike

Neko reče da oni nedeljno dobijaju do 3.000 e. Smešna je to suma za ono što te trajno obeleži kao budaletinu interplanetarnih razmera.

Pre neki dan, moja Milica i ja nešto razmišljamo – za koje pare bismo otišle u neki reality show?

Najpre da pojasnim: obe imamo po dvoje dece. Školarce. Ne živimo na ivici bede, ali bi nam svaki dinar preko plate dobrodošao. 

Pitanje je: Na koliku bismo sumu pristale za ovakvu vrstu skandala?

Realno, obema su potrebne pare. Njoj, meni, svima…  Niko na pare nije imun.

Što se više ima, prohtevi su sve veći. Što manje para imamo, više smo u stilu “daj šta daš”.

Po analogiji stvari, nas dve smo u grupaciji “daj šta daš” ali, da li je baš tako?

Meni je nekako i 10.000 e nedeljno malo. Milici takođe.

Ne bih ja baš volela za male pare da me snimaju kako mljackam, šetkam se polugola, podrigujem i oslobađam se gasova. Bez šminke tek nipošto.

To mora da se naplati srazmerno količini blamaže. Realno bi bilo recimo oko 30.000 nedeljno. Možda i više, ali ovo je neka “razumna” cifra za nerazumne rabote. 

Ali, da li je to cifra koja bi meni igrala neku bitnu ulogu u životu? 

Računajući da ostanem nedelju dana, sa 30.000 se ne bih nešto mnogo usrećila. Decu bih izblamirala, sebe, familiju, prijatelje, firmu…

Da li je 30.000 e dovoljno da se nadoknadi nenadoknadivo? 

Da li je 30.000 e cifra koja bi usrećila mene i sve oko mene? 

Da li je 30.000 e dovoljna suma za “dan posle”? 

Možda sam ja malo “šunuta u glavu” ali… ja za te pare to ne bih radila. Za 100.000 e bih već razmislila.

Da se razumemo – 100.000 e nedeljno može da me baci u razmišljanje, ne kažem da ne bih pristala… 

Vama prethodni iskaz deluje kao da su moji apetiti preveliki, ili da imam extremno visoko mišljenje o sebi, ili nedovoljno nisko… Meni bi tih 100.000 evrića odradilo posao, bila bih srećna neko vreme. Ne “pravo” srećna, već onako, više zadovoljna što mogu da malo danem dušom. 

Nisam ja megalomanka, zaista…

Od tih para kupila bih recimo jedan osrednji stan i jedna nova kola. To što posle ne bih imala para da opremim taj isti stan i platim registraciju za kola je drugi padež – genitiv – (od) koga, (od) čega!?

Nego, ja sam labilna, pa i ne znam šta pričam… 

Zamislite situaciju da vam ovog trenutka neko pokuca na vrata i pita vas:” Za koje biste novce vi učestvovali u nekom reality-ju?”

Da čujem… šta biste odgovorili? 

PS Da sam malo čvršćeg karaktera, ne bih ja uzela onaj daljinski u ruke, NO bih skrenula kod Albukerkija… Ali ajd’ sad… bi mu ga rabota! 

Excusez moi …

Jojjjjj , pričala bih vam nešto, ali mi blam neviđeni, pa dok to ne svarim sama, neka ostane za sada samo u mojoj glavi

Hoću da vam kažem samo par sitnica…

Volim vas i dalje, ali ne stižem da redovno posećujem vaše blogove… IZVIN’TE (excusez-moi)   Pročitaću, obećavam, ovih dana…

Ne radim ništa pametno, ništa konstruktivno, nego eto… nemam kad. Dok dovučem dupe sa posla, jedem, malo odmorim, već mi vreme za chat E jbg… Zna se hijerarhija.. Prvo chat, posle sve ostalo (deca, pos’o, kuća, gosti)

chat chat chat chat chat chat

Za ovo vreme šta mi se dešavalo? Jedno veliko ništa.

Posao mi je ove godine siguran Valjda.

Deca su dobro, lepo uče, na koga su, još ne znam …

Ljubav je to pregolema. Svela se na po dve reči. Ne, nije “Volim te”, to su čarobne reči. Ove druge su više iz RL, dvosmerne su  i glase:

“Daj pare!”

- Nemam BRE!

Volim tu porodičnu interakciju. To prožimanje u dve reči.

Da ćutim, mislili bi da nešto krijem.

Da oni ne traže, pomislila bih da su bolesni.

Ovako, svi smo dobro, HVALA na pitanju

Danas, posle 100 godina svratim na fcn Twitter, kad tamo dežurni pozivari zovu žene da dođu na  ”najveću žensku konferenciju u regionu” koja se održava čitavih 10-ak sati u hotelu Hyatt Regency. Tema “ŠTA ŽENE ŽELE”. Kotizacija za ovaj performans je 6.600,00 RSD.

I ja se sada pitam…

Ako, primera radi, ja sa svojih skoro 50 godina, do dana današnjeg nisam saznala šta želim, hoću li posle te konferencije znati?

Da li je zaista potrebno tričavih 6.600,00 dinara da biste u životu znale šta hoćete?

Da li je to pronađen eliksir mladosti, lepote i duhovne čistote za samo 6.600,00 RSD?

Da li je 6.600,00 RSD možda iznos koji vam otvara vrata u neki lepši, bolji, no stress life?

Ili ću da, citiram “razmislja(M)j o tome kao o investiranju u sebe, sirenju svojih vidika i kulturoloskom obogacivanju

Rekla bih da je to propala investicija. Tuđi vidici me ne interesuju a kulturološki bas i ne moram da se vozdižem. 

Na osnovu gore iznetog, ipak znam šta želim… Da mi pare ostanu u novčaniku, zlu ne trebalo… 

Excusez moi …. tak’a sam… znam i šta neću Molim lepo…