Šećerna vodica ...

Počela sam da se ponašam kao ptica selica… Evo, danima se selim tamo ‘vamo po netu… nigde pošteno dupe da skrasim.

Nekako mi slabo komentarišete postove, ulenjili ste se… Za svaku ste osudu! Zameniću vas za nove blogere ako se ne uozbiljite!

Nego, gde god da se okrenem, i vi ste, kao što vidim, otvorili “poslovnice” i šljakate sve u 16…  sram da vas bude!

Razmišljala sam da napravim novi blog, pa da počnem da pišem nešto šatro ozbiljno. Ali…kako?

Pre ću da se udam nego da se uozbiljim. To je bar lako. Dva puta namigneš, jednom vrcneš doopetom i opaaaaa…eto je burma… šljašti! Eeeee budi ti ozbiljan … 

Eto,  samo iz tog razloga, ja batalih novi blog, na neko vreme.

A i ne mogu da se bakćem ponovo sa vama. Naporni ste, brate mili… željni sveže krvi

Opet ćete da se javljate, da mi solite pamet… a ja treba da se pravim kako vas ne poznajem  Svašta!

Mada, bilo bi to zabavno, kad bolje razmislim… Videću još

Ne znam samo na šta se najviše pecate: na politiku, nepravdu, NLO, domaću radinost, ljubav?

Kako da vas animiram? Zajebani ste vi igrači, plivate gde god vas bace

A teški ste kao crrrrrna zemlja!  Ne sme čovek ništa da vam kaže, odmah ga dočekate na nož  

Nego… nije to ono što mene muči.

Ja sam tu negde oko 100-tog posta, i rekla bih da već duže vreme nemam inspiraciju Gasim se kao sveća Prdnula sam u čabar.

Možda se opet vratim na chat, samo… i tamo sam sve “propustila kroz tastaturu” …

Gledam onaj glupi twitter. Tamo odem kada sve živo isprevrćem na netu. Uđem, izađem i gotovo!

I onaj jebeni Neogen su upropastili. Ima još par upornih, koji “održavaju vatru” da se ne ugasi.. samo slabo to, slaboooo! Ja bih duvala, samo ne znam gde

Na neke društvene mreže mi ne daju da uđem sa avatarom, traže sliku i tako… sve problem do problema.

Više od pola Neogena se preselilo na Netlog. Isti Qrac, samo malo bolje upakovan. 

Spopadala sam neke ‘Rvate, ili oni mene…Kako god, ljubav našli nismo, ni zajednički interes Do zajedničke države još nismo stigli. Ehhh… da smo bili malo uporniji…

Zar je moguće da mi je i net postao tesan? Pa kuda ide ovaj NO LIFE? KUDA!?!

Uglavnom, da zaključimo…

Ako bi trebala da se diže revolucija, da se skupe svi blogeri… pomislili bi da se pokvario autobus.

Eto koliko nas ima i koliko možemo neke stvari da promenimo. Gumu od autobusa recimo… ajd’ unutrašnju npr.

Pu bre! Baš vas je malo za moj apetit

I da… ja ću i dalje da pišem postove a la “zucker wasser” dok mi nešto ne naleti spontano… Ili priča, ili brak. Treće NEMA!

V A Ž N A   N A P O M E N A :

Sledeći post je 100-ti! Samo da znate da očekujem poklone i pohvale TAČKA HVALA UZVIČNIK